Evropska ekonomija i broj zaposlenih opali su u prvom kvartalu

Evropska ekonomija pala je u prvom kvartalu, potvrdio je Eurostat, a posledice novog talasa pandemije koronavirusa ogledale su se i u padu broja zaposlenih.

Desezonirani BDP EU opao je za 1,7 odsto u prvom kvartalu u odnosu na isti period prošle godine, neposredno uoči širenja zaraze covid-19, što potvrđuje procenu Evropskog zavoda za statistiku krajem aprila.

U poslednja tri meseca 2020. godine aktivnosti su se smanjivale za 4,6 procenata godišnje.

U evrozoni je aktivnost opala za 1,8 odsto u prva tri meseca ove godine, nakon pada od 4,9 odsto na kraju 2020, što je takođe u skladu sa prvom procenom Eurostata.

Na kvartalnom nivou, desezonirani BDP EU pao je za 0,4 odsto u prvom kvartalu, nakon pada od 0,5 odsto u poslednja tri meseca 2020. godine.

U evrozoni je aktivnost opala za 0,6 odsto u periodu od januara do marta u odnosu na poslednji kvartal prošle godine kada je pala za 0,7 odsto.

Tako su EU i evrozona klizile u recesiju, prema ekonomistima koji je definišu kao dve uzastopne četvrtine opadajuće aktivnosti na kvartalnom nivou.

U trećem kvartalu 2020. godine, aktivnosti su se oporavile od pandemijskog šoka i kvartalno skočile na 11,7 procenata u EU i 12,5 procenata u evrozoni.

Smanjena zaposlenost

Pad aktivnosti ogleda se i u smanjenom broju zaposlenih u EU i evrozoni u prvom kvartalu, za 0,3 odsto u odnosu na poslednja tri meseca prošle godine.

Broj zaposlenih se prvi put smanjio od drugog kvartala 2020. godine.

U poslednja tri meseca 2020. godine zaposlenost u obe oblasti porasla je za 0,4 odsto.

Na godišnjem nivou, broj zaposlenih u EU smanjio se za 1,8 odsto, nakon pada od 1,6 odsto krajem 2020. godine.

Evrozona je pala za 2,1 odsto, nakon što je u prethodnom kvartalu pala za 1,9 odsto, navodi se u izveštaju Eurostata.

Trend opadanja broja zaposlenih nastavljen je početkom godine četvrti kvartal zaredom.

Oporavak Francuske

Prema dostupnim podacima Eurostata, samo su tri zemlje EU zabeležile godišnji porast aktivnosti, signalizirajući približavanje ekonomije pre-pandemijskom nivou, navodi se u izveštaju Evropskog zavoda za statistiku.

Najveći rast zabeležen je u Francuskoj, za 1,5 odsto, slede Litvanija sa jedan odsto i Slovačka sa 0,5 odsto. U Austriji aktivnosti stagniraju.

Najveći godišnji pad BDP-a zabilježen je u Portugalu i Španiji, za 5,4, odnosno 4,3 procenta.

Sledi je Nemačka sa padom aktivnosti od tri odsto, navodi se u izveštaju Eurostata.

Na kvartalnom nivou, najveći pad aktivnosti u prva tri meseca ove godine zabeležio je Portugal, za 3,3 odsto.

Slede Letonija sa padom aktivnosti od 2,6 odsto i Nemačka gde je pala za 1,7 odsto.

Najveći rast zabeležen je u Rumuniji, za 2,8 odsto.

Slede Bugarska sa 2,5 odsto i Litvanija sa 1,8 odsto.

Izvor: SEEbiz