Centri za skladištenje AI podataka kao generatori električne energije
Izazov napajanja energetski intenzivnih centara za AI podatke (data centara) postaje sve veća briga za kompanije kao što su Microsoft i Google, koje istražuju opcije poput nuklearne energije, ali sada su istraživači sa Univerziteta na daljinu u Madridu (UDIMA) u Španiji i Mision Critica-Data centra u Bogoti u Kolumbiji drugačije pristupili ovom energetskom pitanju.
Umesto da se fokusiraju na napajanje data centra, oni istražuju kako ovi objekti mogu da generišu sopstvenu električnu energiju, tako što će iskoristiti protok vazduha koji proizvode rashladni ventilatori.
Drugim rečima, otpadni vetar će se pretvoriti u izvor obnovljive energije.
HVAC sistemi hladnjaka koji se koriste u ovim data centrima izbacuju topli vazduh napolje, stvarajući konstantan, neiskorišćen izvor vetra, koji se može pretvoriti u električnu energiju.
U studiji kod kolumbijskog data centra, istraživači su koristili vetroturbine Tesup V7 sa vertikalnom osom da bi uhvatili ovaj otpadni vetar koji je napravio čovek.
Turbine, postavljene na rashladnim uređajima, izabrane su zato što su minimizirale veličinu i težinu, a u isto vreme su maksimizirale proizvodnju električne energije.
Primena metode na druge industrije
Količina godišnje proizvedene bruto električne energije u šest vetroturbina iznosila je 513,82 MVh iz veštačkog strujanja vazduha, što je više od potrošnje energije ventilatora objekta, i dalo je višak od 131,2 MVh.
Autori sugerišu da se ova reciklirana energija može koristiti za druge električne potrebe unutar data centra ili ubrizgati u električne žice.
Studija, objavljena u časopisu Sajentifik riports takođe je istakla ekonomske i ekološke koristi ovakvog korišćenja vetra.
U pogledu životne sredine, sistem smanjuje emisiju ugljen-dioksida za približno 300 metričkih tona godišnje.
Autori kažu da ovaj pristup ne samo da nudi održivo energetsko rešenje, već je i usklađen sa nekoliko ciljeva održivog razvoja UN, koji uključuju čistu energiju i klimatske akcije.
Potencijal za primenu ove metode na druge industrije sa sličnim protokom vazduha mogao bi značajno uticati na globalnu potrošnju energije, kažu oni.
Izvor: eKapija