Blockchain

Industrija 4.0 se "pojavila“ jednog dana sa darovima, inovacijama i sa nadolazećim digitalnim tehnologijama, a blokčejn je jedna od njih. Čini se da dugo niko nije znao šta sa tim poklonom da radi, ili su ga jednostavno svi povezivali sa nekim kripto prijateljima. Prvi blokčejn je kreirao čovek pod imenom Satoši Nakamoto, ali je njegov pravi identitet ostao misterija, te se i dan danas ne zna da li je u pitanju bio pojedinac ili organizacija.

U svakom slučaju, te 2009. godine osnovan je bitkoin, prva kriptovaluta, uz koju kreće da se stalno vezuje i blockchain tehnologija.

Industrija 4.0 je sinteza novih proizvodnih metoda koje omogućavaju proizvođačima da brže postignu svoje ciljeve. Istraživanja su sprovedena o različitim tehnologijama Industrije 4.0, kao što su veštačka inteligencija (AI), Internet stvari (IoT), Big data i Blockchain. Ove tehnologije pružaju različite mogućnosti u svetu proizvodnje i lanca snabdevanja, a blockchain je tehnologija koja je stekla veliko priznanje od strane poslovnog okruženja i može se implementirati za poboljšanje bezbednosti, privatnosti i transparentnosti podataka, kako za mala, tako i za velika preduzeća.

Različita polja sada imaju fascinantan uvid u prednosti blockchaina. Mnoge studije o blokčejnu pišu kao o nizu novih razvoja i nade u ogromne mogućnosti koje menjaju industriju 4.0.

Jedna ključna razlika između tipične baze podataka i blokčejna je kako su podaci strukturirani. Blockchain prikuplja informacije zajedno u grupama, poznatim kao blokovi, koji sadrže skupove informacija. Blokovi imaju određene kapacitete za skladištenje i kada se popune, zatvaraju se i povezuju sa prethodno popunjenim blokom, formirajući lanac podataka poznat kao blockchain.

Sve nove informacije koje će se dodati, blok kompajlira u novoformirani blok koji će takođe biti dodat u lanac kada se popuni.

Baza podataka obično strukturira svoje podatke u tabele, dok blok lanac, kao što mu ime implicira, strukturira svoje podatke u delove (blokove) koji su povezani zajedno. Ova struktura podataka inherentno čini nepovratnu vremensku liniju podataka kada se implementira u decentralizovanoj prirodi. Kada se blok popuni, on se postavlja u kamen i postaje deo ove vremenske linije. Svaki blok u lancu dobija tačnu vremensku oznaku kada se doda u lanac.

Kako funkcioniše blokčejn?

Cilj blokčejna je da omogući snimanje i distribuciju digitalnih informacija, ali ne i uređivanje. Na ovaj način, blockchain je osnova za nepromenljive knjige ili zapise o transakcijama koje se ne mogu menjati, brisati ili uništiti.

Blockchain Decentralization
Ono što blokčejn radi je da dozvoljava da se podaci koji se drže u toj bazi podataka rasporede među nekoliko mrežnih čvorova na različitim lokacijama. Ovo ne samo da stvara redundantnost, već i održava vernost podataka koji su u njemu uskladišteni – ako neko pokuša da izmeni zapis u jednoj instanci baze podataka, ostali čvorovi neće biti izmenjeni i na taj način bi sprečili lošeg aktera da to uradi.

Ako jedan korisnik pokvari bitkoin zapis o transakcijama, svi ostali čvorovi bi se međusobno upućivali i lako bi odredili čvor sa netačnim informacijama. Ovaj sistem pomaže da se uspostavi tačan i transparentan redosled događaja. Na ovaj način, nijedan čvor unutar mreže ne može da promeni informacije koje se nalaze u njemu.

Zbog toga su informacije i istorija (kao što su transakcije kriptovalute) nepovratne. Takav zapis može biti lista transakcija (kao što je sa kriptovalutama), ali je takođe moguće da blokčejn sadrži niz drugih informacija kao što su pravni ugovori, državne identifikacije ili inventar proizvoda kompanije.

Kako blokčejn može da transformiše proizvodnu industriju

Blockchain tehnologije imaju potencijal da radikalno promene lice proizvodnje, smatraju iz kompanija Syncron. Mnoge kompanije istražuju načine da iskoriste blockchain tehnologije u svemu, od finansija do proizvodnje.

Blockchain rešenja različitih kompanija su dostupna trenutno na tržištu, jedna kompanija promoviše blokčejn rešenje koje je dostupno da poboljša lanac snabdevanja i poboljša upravljanje podacima, rešenje druge kompanije se fokusira na usluge zasnovane na blokčejnu za prototipove i proizvodnju u proizvodnim aplikacijama, u ponudi su i blokčejn platforma za finansijske usluge...

Ovo su samo neke od opcija koje su dostupne preduzećima i različitim industrijama, i uprkos tome što je tehnologija relativno nepoznata, potencijal blockchaina će verovatno privući još više interesovanja u budućnosti.

U intervjuu za ZDNet, Geri Bruks, direktor marketinga globalne kompanije Syncron, rekao je da je blokčejn od posebnog interesa za proizvodnu industriju zbog svojih prednosti u pogledu verifikacije i transparentnosti.

"Lanci snabdevanja proizvođača su sofisticirani, to su složene organizacije sa nizom nijansi koje transparentnost i odgovornost mogu učiniti izazovnim – posebno kada je u pitanju logistika i isporuka nove opreme i servisnih delova“, rekao je Bruks.

"U ovom slučaju, proizvođači koriste IoT i prediktivnu analitiku u svom lancu snabdevanja servisnim delovima, kako bi proaktivno popravljali opremu pre nego što se pokvari“, dodao je izvršni direktor. "Blokčejn može da obezbedi povećan nivo vidljivosti u ovom procesu, jer bi omogućio celom globalnom lancu snabdevanja uslugama da vidi kada i gde se delovi kreću, kako bi se osiguralo da popravka bude obavljena na vreme.

Određen broj učesnika mreže (čvorovi - nodes) mora da validira transakciju kada god se ona u okviru mreže dogodi, nakon čega je trajno kriptografski zaključana i nemoguće ju je promeniti.

Blokčejn zahteva da određeni uređaji, koji imaju status čvora (node), validiraju transakciju.

Kako su podaci koji se čuvaju u blokčejnu decentralizovani i dele se preko čvorova, tehnologija se može koristiti za kreiranje i održavanje zajedničke baze podataka koja se stalno usklađuje. Bilo da se radi o velikom ili malom i srednjem preduzeću, kompanije ovo mogu iskoristiti da povećaju transparentnost, prepoznaju probleme unutar lanca snabdevanja i pojednostave industrijske procese.

"Sa blockchain rešenjem, proizvođači sada imaju "živi“ dnevnik aktivnosti i tako mogu mnogo bolje da prate protok robe između kompanija“, rekao je Bruks. "Ovo obezbeđuje dodatni nivo transparentnosti i kontrole — i omogućiće velikim proizvođačima da se takmiče i pobede protiv konkurencije.“

Međutim, ima kompanija koje implementaciju ove tehnologije smatraju rizikom, zato što se u celini mora uraditi "remont“ infrastrukture i zastarelih sistema da bi se blokčejn rezultirao povratnim ulaganjem, a mnogi IT stručnjaci savetuju kompanijama da bi prvo morali da modernizuju postojeće IT procese pre nego što uopšte razmotre ovakvu novu tehnologiju — koja je još uvek u povoju i razvija se za industrijske primene.

"Iako blokčejn svakako postaje sve češća tehnologija u poslovanju, to je još uvek relativno nova tehnologija“, rekao je Bruks. "To znači da mnogi IT timovi moraju da istražuju tehnologiju kako bi stekli znanje i iskustvo neophodno da bi je uspešno primenili.

Budućnost blockchaina je blizu, a bankarstvo nije jedina industrija na koju to utiče. Mnogi se pitaju kako bi to moglo da utiče na sprovođenje zakona, javni prevoz i druge aspekte života.

Ono što je počelo kao osnova kriptovaluta kao što je bitkoin, blockchain tehnologija – virtuelna knjiga sposobna da beleži i verifikuje veliki obim digitalnih transakcija – sada se širi u svim sferama industrije. U 2021. godini, finansiranje blokčejn startapa poraslo je za 713% na godišnjem nivou i dostiglo 25,2 milijarde dolara.

"Kako kompanije koriste blockchain da bi povećale transparentnost i istinitost u ekosistemu digitalnih informacija, one podižu svest o tehnologiji u sektorima u rasponu od infrastrukture do javne politike.“

Postoji još jedan segment gde se ova tehnologija ističe, a to je sajber bezbednost. Jedan od načina na koji blokčejn smanjuje konvencionalni rizik od sajber bezbednosti je jednostavno uklanjanje potrebe za ljudskim posrednicima — čime se smanjuje opasnost od hakovanja, korupcije ili ljudske greške.

Dok mnogi eksperimentišu, traže i razmišljaju o novim primenama ove tehnologije, realno po svemu što je rečeno do danas o blokčejnu, potrebe transparentnog, proverljivog registra podataka o transakcijama su praktično beskonačni — posebno zato što blokovi funkcionišu preko decentralizovane platforme koja ne zahteva centralni nadzor, što ih čini otpornim na prevaru.

Blockchain tehnologija ima potencijal da radikalno promeni proizvodne lance snabdevanja, a sa njima i da isključi posrednike, pojednostavi procese i poboljša bezbednost u celini — kao i da pojednostavi upravljanje podacima.