Bitka za svaku kompaniju i svako radno mesto

Bitka koja nam predstoji je bitka za očuvanje likvidnosti, posebno najosetljivijih i najmnogobrojnijih mikro, malih i srednjih preduzeća i preduzetnika i borba za očuvanje radnih mesta, rekao je predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.

"Koliko u tome budemo uspešni, koliko brzo budemo pravovremeno i na pravi način reagovali danas, koliko sada budemo sačuvali ekonomsku bazu, toliko ćemo sutra, kada ovo prođe, imati čvršću osnovu i veće šanse za relativno brz oporavak", rekao je Čadež za "Blic Biznis".

Prošlo je dvadeset dana od početka krize. U fokusu države, naravno, i dalje je zdravstveni aspekt. Donete su određene mere i za privredu, ali privrednici očekuju još.

Nema dileme da je nacionalni prioritet broj jedan u proteklim nedeljama bio i ostaće zaštita ljudi, lečenje obolelih i koliko je maksimalno moguće dalje sprečavanje širenja zaraze. Ne treba objašnjavati da je to važno iz humanih, medicinskih, ali i ekonomskih razloga. Ako ne sačuvamo ljude neće imati ko da proizvodi, da nas vozi, leči, snabdeva...

Što zdravstvena kriza bude blaža, to će i država i Privredna komora Srbije kao poslovna asocijacija imati više resursa i moći da se više usrede na podršku privredi. Paralelno sa bitkom za živote i zdravlje ljudi, zajedničkom akcijom države, komore, trgovaca i proizvođača uspeli smo da obezbedimo snabdevanje svim životnim namirnicama, redovno i u dovoljnim količinama, da povećamo ili pokrenemo proizvodnju onoga čega nije bilo dovoljno ili što se ranije uvozilo – dezinfekcionih sredstava, kvasca, maski....

Komora je u stalnoj, direktnoj komunikaciji sa privredom i promptno reaguje u svakom konkretnom slučaju kako bi što više kompanija nastavilo da proizvodi i izvozi, prevezlo radnike do posla, dopremilo proizvode do kupaca u zemlji, očuvalo međunarodni lanac snabdevanja, nabavilo neophodne sirovine i repromaterijal iz uvoza, prevezlo robu preko zatvorenih granica, realizovalo izvozne ugovore i to naplatilo....

Kada privreda može da očekuje najavljenu podršku?

Bitka koja nam predstoji jeste bitka za očuvanje likvidnosti posebno najosetljivijih i najmnogobrojnijih mikro malih i srednjih preduzeća i preduzetnika i borba za očuvanje radnih mesta. Koliko u tome budemo uspešni, koliko brzo budemo pravovremeno i na pravi način reagovali danas, u uslovima vanrednog stanja, koliko sada budemo sačuvali ekonomsku bazu, toliko ćemo sutra, kada ovo prođe, imati čvršću osnovu i veće šanse za relativno brz oporavak.

U želji da kompanijama u tome pomognemo, a državi da olakšamo u upravljanju krizom, Privredna komora Srbije je, sagledavajući potrebe privrede, na osnovu preporuka reprezentativnih kompanija i mišljenja renomiranih konsultantskih kuća, Vladi dostavila svoj predlog prioritetnih mera.

U komunikaciji sa Predsednikom Republike, Vladom Srbije, nadležnim ministarstvima radimo na razradi tih mera da bismo za desetak dana, kako je i najavljeno, došli do ozbiljnog paketa podrške koji će biti najbolji odgovor na potrebe privatnog sektora.

Privrednici očekuju i priželjkuju poreske olakšice, poput delimičnog smanjenja i prolongiranja plaćanja poreskih nameta na zaposlene, PDV, dobit... U kom pravcu s tim u vezi razmišljate i šta se može očekivati?

Posle smanjenja referentne kamatne stope NBS na 1,75 odsto i uvođenja moratorijuma na otplatu kredita, iskustvo drugih zemalja, realne potrebe privrede i preporuke međunarodnih finansijskih institucija upućuju da sada dolaze na red mere državne intervencije koje su iz domena fiskalne politike.

Naš, odnosno stav privrede je da bi u tom paketu trebalo da bude bar tri seta mera: one koje će doneti poslodavcima poresko rasterećenje, zatim pokriće dela troškova iz državnih fondova za naknade zarada zaposlenih (posebno obaveza prema zaposlenima koji zbog smanjenja obima poslova ne rade i obolelih) kao i povoljne kredite za likvidnost kompanija.

Na uobličavanju tih mera radimo sa prevashodnim ciljem da sačuvamo što više kompanija, da što više fabrika nastavi da radi, da što manje ljudi izgubi posao, kako bismo nakon izlaska iz epidemije imali realnu osnovu, da se, i uslovima nikad nepovoljnije situacije u globalnom okruženju, naša privreda što pre oporavi.

Predsednik Vučić je rekao da će deo krize pokriti država, a deo da moraju privatnici sami. Šta to znači?

Teret ove krize moraće da podnesu svi – i država i banke i privreda i na kraju itekako će ga osetiti i zaposleni. Globalna ekonomska kriza izazvana korona virusom značajno je drugačija od finansijske krize iz 2008. godine. Ovoga puta se bankarski sektor i veliki privredni sistemi i u svetu još dobro drže – likvidni su i uz očuvanje likvidnosti banaka i velikih kompanija, problem, čije rešavanje i mi ciljamo, zapravo je u dvorištu malog biznisa.

Najveći izazov je da se obezbedi likvidnost ovog dela privrede i očuva što više radnih mesta, jer mikro, mala i srednja preduzeća u većini država zapošljavaju najveći broj ljudi.

Da bismo izbegli depresiju, sa udruženjem banaka i vladom razgovaramo o kreiranju adekvatne kreditne garantne šeme za podršku privredi, kako bi i banke i država zajedno preuzele i podelile razuman rizik podrške i kreditiranja kompanija.

Svakodnevno ste u kontaktu da privrednicima. Koji deo se najbolje drži, a ko trpi najveću štetu?

Nema te kompanije i privredne grane koja direktno ili indirektno, više ili manje već nije osetila krizu. Na udaru su se prvo i do sada najviše našli turizam, čiji je biznis i u svetu i kod nas potpuno stao, ugostiteljstvo, putnički saobraćaj i mali uslužni biznisi. Sa širenjem zaraze i uvođenjem vanrednih mera svih država radi zaštite svojih granica i stanovništva, počela je značajno da trpi i prerađivačka industrija.

Teže nabavlja sirovine i repromaterijale ili to čini uz veći utrošak i vremena i novca, najveći kupci na globalnom ili evropskom niovu obustavljaju rad i privremeno zatvaraju pogone, smanjuju proizvodnju... Ako su, recimo giganti automobilske industrije zatvorili vrata svojih fabrika, to je problem za hiljade i hiljade njihovih dobavljača u svetu.

Sa druge strane, u Srbiji domaća maloprodaja i veleprodaja životnim namirnicima i robom široke potrošnje, fabrike hrane i sredstava za higijenu, transport robe, farmacija i proizvođači sredstava za zdravstvenu zaštitu u ovom trenutku su značajno povećali svoju proizvodnju i promet. Posmatrano na srednji ili duži rok, ako dođe do gubitka radnih mesta i samim tim pada tražnje, i oni će početi da osećaju veće posledice.

S tim u vezi da li će biti i donošene i sektorske mere ili će se ići na linearne, poput moratorijuma na otplatu kredita?

Radimo na tome da paket podrške sa kojim država izađe bude što je moguće bolje odmeren, prema realnim potrebama privrede u celini i pojedinačnih sektora, kombinacijom i lineranih i mera sektorske podrške, koji će nam omogućiti da najbrže moguće saniramo što više posledica po privredu u celini i najugroženije proizvodne i uslužne sektore i grane privrede.

Na najveću podršku u ovom trenutku, kako je i najavljeno, moći će da računaju oni koji su pretrpeli naveći udar u prvom talasu, koji nemaju izbora ni mogućnosti da se sami snalaze, čiji biznis je epidemija potpuno zaustavila, kao što su recimo turizam i servisi koji sada ne rade, ali i drugi sektori koji su pogođeni, a od kojih zavisi dalje funkcionisanje cele ekonomije.

Koliko je država finansijski sposobna za pomoć privredi?

Uz to što nam je na rafovima prodavnica 80 odsto prehrambene robe proizvedene u Srbiji, što imamo dovoljno hrane i za domaće potrebe i za izvoz i struje iz domaće proizvodnje, što nam i cena uvoznih energenata ide na ruku, naša najveća startna prednost sa kojom smo kao država i ekonomija ušli u borbu sa korona virusom, jesu svakako stabilne javne finansije - uspešno sprovedena fiskalna konsolidacija i postignuta makroekonomska stabilnost u proteklom periodu.

To vladi, kretorima ekonomske politike za naredni period daje značajno veći manevarski prostor nego da su u proteklom periodu mere stabilizacije izostale ili da su prolongirane.

Pre svega mogućnost, da osim što finansira prevenciju, zaštitu stanovništa i lečenje obolelih od korona virusa, ostvaruje svoju socijalnu funkciju, sanira i ekonomske posledice i po građane i po privredu.

Ekonomisti kažu da ove godine umesto 4 odsto treba očekivati rast od 2 odsto. Stručnjaci iz sveta tvrde i da ćemo ekonomske posledice osećati 3 godine. Koje su vaše procene?

Mada je zaista teško i nezahvalno sagledati dubinu, štetu i trajanje krize, jasno je da je globalna recesija neizbežna. Najjača evropska ekonomija i naš glavni spoljnotrgovinski partner - Nemačka, zvanično je izašla sa procenom pet odsto pada bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini. Ono što ohrabruje je najnovija, MMF-ova prognoza da bi proizvodnja globalno mogla da se oporavi već naredne godine.

Koliko dugo ćemo trpeti ekonomske posledice i koliko će nas to koštati, pre svega zavisi koliko dugo se budemo suočavali sa korona virusom, od sposobnosti i brzine kojom će se svet i svaka zemlja pojedinačno izboriti sa pandemijom. Po optimističkom scenariju zdravstvena kriza u svetu mogla bi da se završi do juna, dok pesimističke procene govore da bi zaraza mogla da potraje i do 18 meseci, vraćajući se u nekoliko talasa.

U tom slučaju, svakako da bi posledice po globalnu ekonomiju bile dugoročne – ne samo kroz smanjenje proizvodnje i privrednog rasta, već i kroz korenite promene navika zaposlenih i potrošača.

Šta poručujete privrednicima u ovom momentu. Kako da se ponašaju, reaguju...

Pre svega, želim da im odam priznanje: da su njihova borba, napori koje ulažu da proizvode i pružaju usluge i u ovim okolnostima, poslovna snalažljivost, fleksibilnost i odgovornost koji su do sada pokazali zaista zadivljujući.

Kao i u nedeljama za nama, i ubuduće mogu da računaju, iz sata u sat, na maksimalnu i najoperativniju podršku Privredne komore Srbije, celog komorskog sistema sa 17 regionalnih i gradskih komora, kao i mreže predstavništava i naših kontakata u zemlji i inostranstvu.

Ponoviću, uz zaštitu života građana na čemu država i medicinska struka lavovski rade, nema važnijeg posla u ovim danima i nedeljama koje nam predstoje od pomoći privredi da nastavi da funkcioniše, da sačuva što više ljudi i radnih mesta, da iz ovoga izađe sa što manje i finansijskih i ljudskih gubitaka, što je moguće manje oštećena.

Istovremeno apelujem na naše privrednike, ma koliko im danas bilo teško, da, u skladu sa mogućnostima, iskažu maksimalnu solidarnost i zajedništvo i prema zajednici i prema zaposlenima i međusobno, da sačuvaju poslovne veze zarad prevazilaženja aktuelnih problema i što bržeg oporavka u mesecima koji dolaze.

Izvor: PKS