Barel nafte, merna jedinica na svetskom tržištu nafte, ponovo izaziva brige

Cena barela nafte tipa Brent, koja se eksploatiše u Severnom moru, početkom godine je bila nešto iznad 70 američkih dolara, a sada je dostigla 90 dolara, što je povećanje od preko 20 odsto. Analitičari smatraju da je porast cena nafte vođen kombinacijom ekonomskog optimizma, manje ponude nafte i stalnih tenzija na Bliskom istoku.

Razvoj cena nafte ima direktno opipljive posledice na benzinskim pumpama. Pošto su cene benzina i dizela usko povezane sa cenama sirove nafte, rastuće cene nafte izazivaju veće cene goriva.

Barel nafte, merna jedinica na svetskom tržištu nafte, ponovo izaziva brige. Cena barela nafte tipa Brent, koja se eksploatiše u Severnom moru, početkom godine je bila nešto iznad 70 američkih dolara, a sada je dostigla 90 dolara – povećanje od preko 20 odsto. Ovaj skok cena osećaju i milioni vozača na pumpama, jer je benzin od početka godine poskupeo za oko 10 centi po litru, sa tendencijom dodatnog poskupljenja.

Nekoliko važnih stvari se dešava u isto vreme, objašnjava Carsten Fritsch, analitičar za sirovine u Komercbanku: „Porast cena nafte vođen je kombinacijom ekonomskog optimizma, manje ponude nafte i stalnih tenzija na Bliskom istoku”.

Zbog dva rata cena nafte raste

Događaji na Bliskom i Srednjem istoku posebno su doprineli porastu cena nafte. Nedavno je, na primer, sedam pripadnika iranske Revolucionarne garde ubijeno u napadu na iransku ambasadu u Siriji, iza koje se veruje da stoji Izrael. Incidenti poput ovih pokazuju koliko brzo mogu da eskaliraju sukobi u regionu, izazivajući zabrinutost u vezi sa zalihama nafte.

Ovo doprinosi neizvesnosti tržišnih aktera. „Osim toga, nedavno smo bili svedoci porasta broja napada ukrajinskih dronova na rafinerije nafte u Rusiji“, dodaje Karsten Frič.

Linda Yu iz DZ-Banke takođe smatra da su geopolitičke tenzije jedan od glavnih pokretača rasta cena sirove nafte: „Pored toga, smanjena tražnja i slabljenje ekonomije u Kini i Evropi trebalo bi da se oporave“, kaže ova analitičarka u intervjuu za DW. Izgledi za oporavak globalne ekonomije i povećanje potražnje za naftom tako podstiču rast cena crnog zlata.

Sjaj bakra i zlata

Inače, cene sirovina, uključujući bakar i zlato, u poslednje vreme su značajno porasle. Tako je cena fine unce zlata nedavno premašila 2.300 američkih dolara, što je apsolutni rekord. Prema rečima Karstena Friča iz Komercbanke, trenutno se može govoriti o „reliju sirovina“.

Razlozi za rast cena, od nafte do zlata, uglavnom su slični: „U većini slučajeva to su pokazatelji povećane tražnje, uz istovremeno ograničenu ponudu istih”.

Cena značajnog metala bakra za industriju je takođe porasla u ovom trenutku pod uticajem spekulacija u vezi sa smanjenjem kamatnih stopa američke Središne banke (FED).

Ovo, zauzvrat, slabi američki dolar, čineći robu kojom se trguje u dolarima, poput bakra, jeftinijim za investitore u drugim valutnim oblastima, povećavajući potražnju i cenu.

Zlato, koje je obično sigurna luka za investitore u vremenima krize, zbunjuje investitore i posmatrače tržišta zbog rasta cena. Neki od njih pretpostavljaju da je to povezano sa očekivanim smanjenjem kamata. Međutim,

Svetski savet za zlato (World Gold Council) ukazuje i na trenutno veliko interesovanje mnogih centralnih banaka. Kako je rečeno, nedavno su nastavili da kupuju zlato „u velikim količinama”.

Pominju se centralne banke Kine, ali i Poljske, Češke, Indije, Singapura i Libije. Ovde se i veća potražnja pobrinula za rast cena.

Izvor: Energija Balkana