U Srbiji 25% stanovništva nema pristup bezbednoj vodi za piće
Jugoistočna Evropa je među najugroženijim regionima sveta kada je reč o globalnom zagrevanju, a nedostatak vode već sada ima drastične posledice – od divljeg sveta i ekosistema, preko proizvodnje hrane i energetike, do javnog zdravlja.
Stručnjaci upozoravaju da su posledice klimatskih promena, ali i nedostaci u upravljanju resursima, doveli milione građana u rizik od nestašice vode.
Iako je podrućije bogato vodotokovima, Srbija takođe "vapi" za pitkom vodom.
Možda zvuči neverovatno, ali čak četvrtina stanovništva Srbije povremeno ili stalno nema pristup bezbednoj vodi za piće iz vodovoda.
Suše i klimatski stres dodatno naglašavaju potrebu za reformom sistema, investicijama i modernizacijom infrastrukture.
U susednoj Bugarskoj pola miliona ljudi je bez sigurnog pristupa vodi, upozorio je Borislav Sandov, bivši ministar životne sredine i voda Bugarske.
Istočna i severoistočna Bugarska posebno su pogođene sušama, pa Sandov smatra da je u narednih pet do deset godina nužno preći na alternativne oblike snabdevanja, uključujući fabrike za desalinizaciju morske vode.
Pored klimatskih faktora, problem dodatno komplikuju loša infrastruktura, korupcija i fragmentisan sistem upravljanja.
Prema njegovim rečima, čak 10 % naselja u Bugarskoj nema vodovod ni kanalizaciju, dok se za gotovo polovinu izvorišta ne izdaju validne dozvole. Gubici su veliki i u mreži – 44 % vode uopšte se ne meri, a nekvalitetne cevi dovode do čestih havarija, prenosi portal balkan Green Energy News.
Grčka za radikalnu reformu sistema
Suočena sa sušama, toplotnim talasima i ogromnim pritiskom letnjeg turizma, Grčka je najavila radikalnu reformu sistema vodosnabdevanja.
Plan uključuje investicije u nove tehnologije, desalinizaciju, reciklažu i ponovnu upotrebu vode. Potražnja na pojedinim ostrvima u jeku turističke sezone raste i do 30 puta, što stvara sukob između potreba turizma i poljoprivrede.
Trenutno se najveći deo vode crpi iz ograničenih podzemnih izdana, dok gubici u mreži za isporuku pijaće vode dosežu 40 %, a u sistemu za navodnjavanje i do 60 %.
Potrebne investicije iznose najmanje 10 mlrd EUR, bez Atike, za koju je neophodno dodatnih 500 do 700 mil EUR.
U reformu bi mogao da uđe i energetski gigant Public Power Corp (PPC), kome lokalne vodovodne firme duguju više od 400 mil EUR.
Kako su preneli mediji, dug bi mogao biti konvertovan u vlasnički udeo u novim centralizovanim preduzećima za Atinu, Solun i ostatak zemlje. Vlada, međutim, naglašava da će voda ostati javno dobro.
U Turskoj prva plutajuća desalinizacija
Na zapadu Turske, kod Bodruma, pokrenut je rad prve plutajuće platforme za desalinizaciju morske vode, koja koristi isključivo energiju sunca i vetra.
Postrojenje proizvodi 20 kubnih metara čiste vode dnevno, namenjene uglavnom zalivanju i hitnim intervencijama.
Projekat je razvijen u saradnji sa kompanijom Blue Hybrid Solutions, a vlasti ističu da je ovo početak šireg programa korišćenja obnovljivih izvora u vodosnabdevanju.
Grčka paralelno realizuje slične projekte, posebno na ostrvima koja nisu povezana na elektroenergetsku mrežu, oslanjajući se na obnovljive izvore i nove tehnologije desalinizacije.
Izvor: eKapija
