Srbija ulazi u prvu fazu nuklearnog programa: potpisan sporazum sa EDF-om i AFD-om za razvoj ljudskih resursa

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović potpisala je sporazum o partnerstvu između Republike Srbije, Francuske elektroprivrede (EDF) i Francuske agencije za razvoj (AFD). Sporazumom se obezbeđuje tehnička i finansijska podrška Srbiji u izgradnji stručnih, kadrovskih i organizacionih kapaciteta, kao i izrada ključnih studija za pokretanje nacionalnog nuklearnog programa

Finansijska podrška dolazi kroz grant Francuske agencije za razvoj u iznosu od 500.000 evra (kroz fond FEXTE), što predstavlja prvi angažman ove institucije u nuklearnom sektoru Srbije.

Fokus na Fazi 1: razvoj ljudskih resursa i NEPIO tela

Nakon što je EDF tokom protekle godine izradio Preliminarnu tehničku studiju, nova faza saradnje usmerena je na institucionalno postavljanje temelja i primenu preporuka Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).

Na prvom mestu, tu je strategija razvoja ljudskih resursa: ocenjena kao najvažniji deo projekta, ova komponenta ima za cilj stvaranje baze domaćih inženjera i tehničkih kadrova koji će u budućnosti upravljati nuklearnim kapacitetima. Takođe, tu je i jačanje NEPIO tela: dsredstva i ekspertiza biće usmereni na Nacionalno telo za sprovođenje Programа razvoja nuklearne energije (NEPIO), kroz unapređenje bezbednosne kulture, projektantskih veština i sposobnosti za donošenje informisanih odluka.

Dinamika studija

U planu je saradnja sa EDF-om na izradi tri dodatne studije u okviru Prve faze, dok će preostalih 14 studija biti predmet pregovora sa drugim međunarodnim kompanijama.

Sve studije bi, prema najavama Ministarstva, trebalo da budu završene do sredine 2027. godine, kako bi država mogla da donese konačnu odluku o izboru tehnologije, dok se operativni rad prve elektrane ne očekuje pre 2040. godine.

Objavljivanje početka Prve faze i usmeravanje resursa na edukaciju i NEPIO reprezetuje korak koji Nuklearna Perspektiva pozdravlja – izgradnja nuklearnog programa mora početi od ljudi i regulatornog okvira, a ne od samog odabira i kupovine reaktora.

Međutim, ovaj korak otvara dva ključna pitanja političke ekonomije i regulatornog integriteta u Srbiji kojima ćemo se u buduće morati baviti, a na prvom mestu tu je rizik od rane tehnološke pristrasnosti: iako Ministarstvo navodi da će preostalih 14 studija razmatrati sa različitim globalnim akterima, činjenica da EDF vodi tehničke i kadrovske studije u Prvoj fazi stvara strukturnu prednost za francusku tehnologiju (da ne okolišamo previše: najverovatnije reaktore EPR ili EPR2).

Srbija ponajpre mora paziti da kroz proces obuke ne dođe do takozvanog “tihog poravnanja interesa” (drift) gde se regulatorni i kadrovski sistem unapred podređuje samo jednom prodavcu.

Srbija se nalazi na samom početku decenijskog puta. Uspeh Prve faze će se primarno meriti sposobnošću države da stvori nezavisne stručnjake i institucije koje mogu kritički da procene svaku ponudu na globalnom tržištu. Ali, imajući u vidu i vest koju smo malopre imali – i sposobnošću da anticipira eventualne razvoje ekonomskog, socijalnog pa čak i klimatskog konteksta u kojem će se energetika u Srbiji razvijati.

Izvor: Ministarstvo rudarstva i energetike RS/Nuklearna perspektiva