G7 traži alternativu kineskoj dominaciji u kritičnim mineralima
Zemlje članice Grupe sedam (G7) dogovorile su se da do 2030. godine nijedna država ne bi trebalo da obezbeđuje više od 60% njihovog uvoza retkih zemnih elemenata. Ova mera predstavlja deo šire strategije usmerene na smanjenje zavisnosti od Kine, koja danas ima dominantnu poziciju u globalnim lancima snabdevanja kritičnim mineralima.
Odluka se odnosi na retke zemne elemente i permanentne magnete, navodi se u zajedničkom saopštenju lidera G7 usvojenom tokom samita u Evijanu u Francuskoj. Lideri su istovremeno izrazili nameru da nakon 2030. godine dodatno smanje zavisnost od pojedinačnih dobavljača, sa ciljem da se udeo bilo koje zemlje u snabdevanju spusti na 50 odsto što je pre moguće.
Za ostale kritične minerale članice G7 najavile su da će do kraja godine definisati konkretne ciljeve i pragove zavisnosti.
Pored toga, lideri su razgovarali o mogućnosti uvođenja kvota u pojedinim industrijskim sektorima kako bi se smanjila zavisnost od kineskih sirovina. Posebna pažnja posvećena je odbrambenoj industriji, koja se smatra jednom od najosetljivijih na poremećaje u snabdevanju kritičnim mineralima.
Članice G7 takođe planiraju formiranje zajedničke platforme za koordinaciju aktivnosti koje bi trebalo da povećaju snabdevanje kroz reciklažu i razvoj novih rudarskih projekata.
Prema navodima zvaničnika uključenih u pregovore, plan za kritične minerale bio je jedna od retkih tema oko koje su sve članice uspele da postignu potpunu saglasnost tokom samita na kojem su dominirala geopolitička pitanja i razgovori o međunarodnoj bezbednosti.
Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je da su lideri postigli visok nivo saglasnosti o potrebi intenzivnije saradnje u oblasti kritičnih sirovina.
„Dogovorili smo se u različitim formatima da još bliže sarađujemo kada su u pitanju kritične sirovine. Vodili smo veoma detaljne razgovore sa našim partnerima o tome kako možemo da diversifikujemo izvore snabdevanja“, rekao je Merc novinarima u Evijanu.
Ipak, ostvarivanje ciljeva postavljenih za 2030. godinu moglo bi predstavljati ozbiljan izazov. Brojni planirani rudarski projekti širom sveta suočavaju se sa nedostatkom finansiranja, regulatornim preprekama, lokalnim otporom zajednica i tehničkim problemima, što usporava razvoj novih kapaciteta.
Pojedini zvaničnici upozoravaju da će postizanje postavljenih ciljeva verovatno zahtevati i uvođenje kvota u određenim industrijama, posebno u sektoru odbrane, gde su potrebe za kritičnim mineralima izuzetno velike.
Zabrinutost zapadnih ekonomija dodatno je pojačana nakon što je Kina prošle godine uvela široke izvozne kontrole za većinu kritičnih minerala i retkih zemnih elemenata. Te mere izazvale su strahovanja da bi proizvodni lanci širom sveta mogli biti ozbiljno ugroženi, istovremeno potvrđujući stepen uticaja koji je Peking stekao kroz gotovo monopolsku poziciju u snabdevanju pojedinim strateškim sirovinama.
Tokom ove godine Kina je uvela i zabrane izvoza određenih proizvoda prema Japanu nakon neslaganja oko pitanja Tajvana. Takve mere dodatno su podsetile na ranije događaje iz 2010. godine, kada je Japan već bio pogođen kineskim ograničenjima izvoza retkih zemnih elemenata nakon pomorskog teritorijalnog spora.
Uprkos višegodišnjim naporima da smanji zavisnost od kineskih dobavljača, Japan i danas oko 75% uvoza retkih zemnih elemenata obezbeđuje iz Kine.
Iako su tržišta pojedinih kritičnih minerala relativno mala i novi projekti mogu značajno povećati globalnu ponudu, stručnjaci upozoravaju da će biti potrebna ogromna finansijska ulaganja i značajna tehnološka ekspertiza kako bi se razvili alternativni lanci snabdevanja za sve sirovine u kojima Kina ima dominantnu poziciju.
Poseban izazov predstavlja činjenica da su eksploatacija i prerada retkih zemnih elemenata skupi, tehnološki složeni i ekološki zahtevni procesi. Izgradnja novih lanaca snabdevanja zbog toga bi mogla da traje godinama.
Prema izveštaju Međunarodne agencije za energiju (IEA) iz 2025. godine, Kina kontroliše približno 70% globalnih kapaciteta za preradu većine kritičnih minerala. Kod pojedinih sirovina njena dominacija je još izraženija. Kina proizvodi oko 85% prerađenog kobalta i čak 99% primarnog galijuma na svetskom tržištu.
Ovi podaci pokazuju zašto su kritični minerali postali jedno od ključnih strateških pitanja savremene industrijske politike i zašto razvijene ekonomije ubrzano traže načine da diverzifikuju svoje izvore snabdevanja u godinama koje dolaze.
Izvor: Bloomberg News / Mining.com
