BIOGAS SRBIJA

U razgovorima o obnovljivim izvorima energije, uglavnom su tema solarne i vetroelektrane. Sada se sve češće pominju i biogasna postrojenja, kao i razvoj biogasa u Srbiji. Biogas je između ostalog, pravi primer primene principa cirkularne ekonomije, od sprečavanja zagađenja zemljišta i podzemnih voda, do procesa proizvodnje koja počinje sakupljanjem biorazgradivog otpada, preko proizvodnje biogasa, električne i toplotne energije i digestata (đubriva).

Dodatno, proizvodnja biogasa doprinosi smanjenju emisija metana, gasa sa efektom staklene bašte. Na temu biogas sektora u Srbiji, razgovarali smo sa Lidijom Carević, menadžerom Udruženja Biogas Srbija.

Časopis Industrija: Zašto je osnovano Udruženje Biogas Srbija? Na koji način se razvijalo, i koje rezultate ste do sada ostvarili?

Lidija Carević: Udruženje Biogas Srbija osnovano je 2012. godine, kada su se tri prva investitiora u biogas okupila oko ideje o udruživanju kako bi uredila što bolje uslove za rad u sektoru. Cilj osnivanja udruženja bio je razvoj i podsticanje proizvodnje električne energije iz biogasa. Od tada je Udruženje Biogas raslo i jačalo, pa je danas reprezentativno udruženje koje okuplja preko 55 članova.

U međuvremenu se i situacija u sektoru, zalaganjem Udruženja Biogas Srbija, promenila, a mi smo dobili veliko priznanje za svoj rad, kada nam je 2020. godine, od Vlade RS stiglo odobrenje da koristimo ime naše države u svom nazivu. Tako smo postali Udruženje Biogas Srbija i krovno udruženje za biogas u Republici Srbiji.

Pored ove velike časti, ova odluka nam je donela i dodatne odgovornosti, jer predstavljati čitav sektor biogasa u našoj zemlji i sve naše članove nosi dodatne zadatke, koje mi sa ponosom i izvršavamo. Udruženje Biogas Srbija je višegodišnji aktivan partner nemačkog Biogas udruženja, Fachverband Biogas e.V., kao i član evropske biogasne asocijacije EBA - European Biogas Association.

Iskustvo, podrška i ekspertiza koju dobijamo od naših nemačkih partnera, nam je od velikog značaja, posebno ako uzmemo u obzir da je Nemačka svetski lider u proizvodnji biogasa sa oko 10.000 biogas postrojenja i u ovom poslu nekih 30 godina ispred nas. Imamo izuzetno stabilnu podršku od strane sva tri resorna ministarstva, kao i nadležnih institucija u Republici Srbiji.

Volimo da kažemo da smo svi na istom zadatku, a to je jačanje biogas sektora zbog najviše dobrobiti naše zemlje, pre svega ekološke. Pokazatelj naših rezultata, odnosno našeg uspeha je jednostavan – jak i stabilan sektor biogasa u Republici Srbiji, jer to je naš cilj i rezultat svih naših napora i zalaganja.

Časopis Industrija: Šta je biogas, kako se dobija i kolika je trenutno godišnja proizvodnja biogasa u Srbiji?

Lidija Carević: Biogas je mešavina gasova koja nastaje razlaganjem organske materije u uslovima bez prisustva kiseonika (anaerobnim uslovima). Formirana mešavina gasova sastoji se pretežno od metana (50–75 vol%) i ugljen-dioksida (25–50 vol%).

Pored toga, u biogasu se nalaze i male količine vodonika, vodonik-sulfida, amonijaka i drugih gasova u tragovima. Proces nastanka biogasa sličan je procesu varenja u buragu preživara i taj proces se naziva anaerobna digestija. Biogas se generiše iz tečnog i čvrstog životinjskog stajnjaka, organskog otpada i/ili energetskih useva, a u tehnološkom postupku koji se odvija na efikasan način, u kontrolisanim uslovima, u hermetički zatvorenom rezervoaru - digestoru.

Biogas može da se iskoristi za proizvodnju električne i toplotne energije, u sklopu kogenerativnog postrojenja (CHP), za spaljivanje, odnosno proizvodnju toplote, kao i za proizvodnju biometana (obogaćeni biogas).

Ovde treba napomenuti da u Republici Srbiji još uvek ne postoji regulativa za proizvodnju metana iz biogasa.

Kao ostatak fermentacije dobija se đubrivo visokog kvaliteta čija primena je dozvoljena u organskoj poljoprivredi, pa možemo da kažemo da je reč o zaokruženom procesu. Godišnja proizvodnja biogasa u Srbiji je oko 256 GWh/g.

Časopis Industrija: Kako trenutno izgleda biogas sektor u Srbiji, izražen u brojevima, kako je pravno uređen i koji je potencijal biogasa u našoj zemlji?

Lidija Carević: Trenutno u Srbiji radi 35 biogas postrojenja sa ukupno instalisanom snagom od 34,3 MW, dok je u privremenom povlašćenom statusu čak 80 postrojenja, sa planiranom instalisanom snagom od 76,5 MW, te bi u dve do tri naredne godine ta postrojenja trebalo da krenu sa radom.

Na taj način Srbija će u naredne dve do tri godine biti lider u proizvodnji biogasa u regionu. Uloga države je u sektoru biogasa od presudnog značaja. Trenutno sva postrojenja koja rade, kao i postrojenja iz privremenog statusa, rade, ili planiraju da rade, po sistemu FiT, odnosno imaju ugovor sa JP EPS, kojim se JP EPS obavezuje da otkupi svu električnu energiju koju elektrane proizvedu.

Zakonom o OIE iz 2021. godine odlučeno je da biogas, kao i svi ostali oblici OIE ulaze u sistem aukcija. Do sada nije održana ni jedna aukcija, s obzirom da čekamo dokument kojim bi se uredio sektor biogasa, odnosno, koji bi novim investitorima dao finansijske instrukcije koje bi im bila osnova za izradu biznis plana.

Sistem aukcija nam je dosta nepoznat. On je prepisan sa nekih razvijenijih tržišta, gde je po prirodni stvari, tržište drugačije organizovano. Nadam se da ćemo naredne godine u ovo vreme imati prilike da razgovaramo na tu temu i da ćemo imati bar nekoliko novih investicija kojima je omogućeno da rade po ovom modelu.

Srbija je tradicionalno poljoprivredna zemlja, te ako posmatramo sirovinu, odnosno sav otpad koji bi mogao biti upotrebljen kao sirovina za rad biogas postrojenja (prema statističkim podacima koji su nam dostupni), Srbija bi bez ikakvih problema mogla da ima instalisano 500 MW iz biogasa i samim tim da podmiri 50% ukupnih potreba naše zemlje za prirodnim gasom.

Ovo biogas čini izuzetno strateški važnim za energetiku Srbije.

Časopis Industrija: Koje su prednosti upotrebe biogasa u odnosu na životnu sredinu?

Lidija Carević: Biogas se umnogome razlikuje od svih ostalih OIE. Pre svega, biogas elektrane daju najveći doprinos zaštiti životne sredine, to i jeste njihovo primarna uloga. Naime, sav otpad sa farmi i iz poljoprivredne proizvodnje se zbrinjava na ekološki prihvatljiv način i služi kao sirovina za rad biogas postrojenja, a zbrinjavanje stajnjaka kao sirovine, sprečava emitovanje CH4 u atmosferu, a znamo da je CH4 čak 22 puta razorniji po atmosferu od CO2.

Zatim, biogas elektrane su najefikasnije u konverziji primarne u električnu energiju i to čak šest puta više od solara i četiri puta više od vetra. Biogas postrojenja rade 24/7, ne zavise od spoljnih faktora (sunca, vetra, vodotokova) i balansiraju čitav sistem. I konačno, biogas postrojenja se grade u ruralnim područjima, zapošljavaju ljude i stabilizuju naponsku mrežu u ruralnim područjima.

Časopis Industrija: Kakve izazove nosi bavljenje ovim poslom u Srbiji i na koje prepreke ste nailazili u radu? Koje su prednosti bavljenja biogasom?

Lidija Carević: Ono što smo mi pokrenuli još 2012. godine u Srbiji, kada dobar deo ljudi nije ni čuo za biogas kao obnovljiv izvor energije, bilo je isključivo zbog toga što smo imali jaku viziju kako će sve to izgledati za 10, 20, 30 godina. U ovom poslu morate biti vizionar, vizija je sve. Morate da idete nekoliko godina, ili čak nekoliko decenija ispred svih, jer biogas jeste budućnost.

Pre svega, ukoliko govorimo o biogasu kao životnom pozivu, ne smemo da zanemarimo godine aktivne edukacije u zemljama koje su imale izgrađena biogas postrojenja, kako bi sve naučeno bilo primenjeno u Srbiji. Edukacija je prethodila svemu. Zatim, moje kolege i ja smo preneli višegodišnja iskustva bavljenja poslovima u srodnim granama, pre svega iz oblasti poljoprivrede, elektrotehnike, mašinstva, hemije, ekologije…

Sve je to činilo jedan savršen miks znanja koji je potreban za bavljenje jednom ovako kompleksnom materijom kao što je biogas. Zato u Udruženju i funkcionišemo kao tim i svako od nas daje svoj specifičan doprinos sektoru. Pored svega, sam početak je bio veoma neizvestan, jer smo bili pioniri u ovom sektoru.

Proizvodnja biogasa, a iz tog procesa i električne energije i toplote, a sve to od otpada sa farme bio je tada pravi izazov, jer ljudi nisu bili sigurni na koji način funkcioniše jedno ovakvo postrojenje i koliko je u stvari bezbedno po okolinu. Na nama je ležao težak zadatak da istovremeno edukujemo i javnost i donosioce odluka o svim benefitima biogasa, jer biogas od svih ostalih obnovljivih izvora energije najviše doprinosi zaštiti životne sredine.

To nije process koji je završen, jer smo i dalje veoma aktivni na polju edukacije. Biti pionir u bilo kom sektoru nosi brojne odgovornosti i izazove, a pre svega neizvesnost. Kada nemate na čijim greškama da učite, shvatite da će vaš put biti znatno duži nego da ste se bavili nekim drugim poslom.

Mi nismo imali čiji primer da sledimo, jer je sve što smo radili i sva tehnologija koju smo primenjivali bila među prvima na teritoriji Srbije. Danas je investitorima daleko lakše, sada je dosta dostupnije znanje, ekspertiza, a pre svega iskustva sa postrojenja koja već rade.

Ipak, prednosti bavljenja ovim poslom su brojne. Ovde neću govoriti o finansijskoj dobiti, jer ko se bavi biogasom preuzima veliku odgovornost za ekologiju i za generacije koje dolaze.

Po mom mišljenju, to nema cenu.