Zašto Industrija 4.0 još nije ostvarila puni potencijal?

Više od deset godina nakon početka intenzivnih ulaganja u Industriju 4.0, brojni primeri pokazuju da savremene fabrike mogu da funkcionišu uz visok nivo automatizacije, povezane proizvodne sisteme i primenu veštačke inteligencije u svakodnevnom odlučivanju.

Međutim, takvi primeri i dalje predstavljaju izuzetak, a ne pravilo.

Prema analizi objavljenoj na portalu Automation World, većina proizvodnih kompanija još se nalazi u ranim fazama digitalne transformacije. Iako su ostvareni značajni pomaci kroz uvođenje novih informacionih sistema, povezivanje proizvodne opreme i razvoj digitalnih procesa, promene uglavnom ostaju ograničene na pojedinačne projekte ili proizvodne celine, bez sistemskog uticaja na celokupno poslovanje.

Tehnologija više nije najveći problem

Analiza pokazuje da većina proizvođača danas raspolaže potrebnim digitalnim tehnologijama. Izazov više nije nabavka opreme ili softvera, već njihova efikasna primena u svakodnevnom radu.

Najveći problem predstavlja činjenica da se podaci nalaze u različitim sistemima, često nisu povezani sa proizvodnim procesima i nisu dostupni u trenutku kada su potrebni za donošenje odluka.

Podaci bez odgovarajućeg konteksta ne doprinose bržem i kvalitetnijem odlučivanju, već dodatno opterećuju zaposlene koji moraju da ih tumače i povezuju iz više izvora.

Digitalna transformacija zahteva promenu načina rada

Autor analize ističe da uspešna digitalna transformacija zavisi od tri ključna elementa.

Prvi je dostupnost kvalitetno organizovanih i kontekstualizovanih podataka koji su dostupni u pravom trenutku.

Drugi je obezbeđivanje da informacije stignu do pravih ljudi u formatu koji odgovara njihovim svakodnevnim zadacima. Operateri, inženjeri i rukovodioci ne koriste iste informacije na isti način, zbog čega sistemi moraju biti prilagođeni različitim nivoima odlučivanja.

Treći, i možda najvažniji faktor, jeste promena operativnog modela kompanije. Mnoge organizacije pokušavaju da uvedu nove tehnologije zadržavajući postojeće procese rada, zbog čega se složenost povećava, a očekivani efekti izostaju.

Veštačka inteligencija neće rešiti loše organizovane procese

Razvoj veštačke inteligencije dodatno naglašava postojeće probleme u proizvodnim kompanijama.

AI može veoma brzo analizirati velike količine podataka i ponuditi preporuke za donošenje odluka, ali ukoliko su podaci nepotpuni, nepovezani ili loše organizovani, ni rezultati neće doneti očekivana poboljšanja.

Zbog toga se sve više govori o prelasku sa digitalne transformacije na transformaciju zasnovanu na inteligenciji, odnosno na sistemima koji omogućavaju da se odluke donose brže, na osnovu pouzdanih informacija i jasno definisanih procesa.

Ključ uspeha je brže donošenje odluka

Jedan od najvažnijih pokazatelja uspešnosti proizvodnje jeste vreme potrebno da se od uočavanja problema dođe do konkretne akcije.

Kompanije koje uspeju da povežu podatke, ljude i procese u jedinstven sistem mogu značajno skratiti vreme donošenja odluka, povećati produktivnost i unaprediti ukupne performanse proizvodnje.

Autor zaključuje da buduća konkurentnost neće zavisiti od količine implementirane tehnologije, već od sposobnosti kompanija da organizuju poslovanje tako da podaci, sistemi i zaposleni funkcionišu kao jedinstvena celina. Upravo takav pristup omogućava da digitalna transformacija preraste u trajnu konkurentsku prednost.

Izvor: Automation World (na osnovu analize Jeffa Wintera, potpredsednika za komercijalnu strategiju kompanije Belden)