Uvođenje automobila na električni pogon po ugledu na Evropu

Komentari: 2

„Zelena Pošta“ ima za cilj da prikaže prednosti automobila na električni pogon i time poboljša energetsku efikasnost i smanji zagađenje vazduha u evropskim državama i gradovima. Kako su ograničene količine fosilnih goriva, godinama se traži alternativni način prevoza poput električnih vozila.

Poštanski operatori uvode u svoje redove automobile na električni pogon zbog višestrukih prednosti, koje zadovoljavaju niz ekoloških kriterijuma usmerenih ka smanjenju negativnih uticaja na životnu sredinu. Projekat je doveo do pogodnosti, primerom zamene vozila na benzinski pogon električnim vozilima, što je proizvelo smanjenje potrošnje goriva i smanjenje CO2 emisije izduvnih gasova.

AUTOMOBILI NA ELEKTRIČNI POGON U POŠTAMA NORVEŠKE

Od mnogobrojnih evropskih država koje danas imaju automobile na električni pogon, najviše se izdvaja Norveška u kojoj su „zeleni“ automobili u najvećoj meri zastupljeni. Namera države je da u budućnosti sve više ovi automobili zažive, a na kraju i da u potpunosti zamene „klasične“ automobile u javnim službama, kao i u privredi. 

Norveška je bogata zemlja i veoma vodi računa o kvalitetu vazduha u gradskoj sredini. Pošta Norveške je kupila 300 automobila na električni pogon Renault Kangoo Maxi koji je nagrađen 2012. godine međunarodnim priznanjem za odgovornost prema životnoj sredini, dok stanovnici te zemlje već poseduju oko 50 000 automobila na električni pogon. 

Grafikon prikazuje ukupan broj privatnih električnih automobila u Norveškoj koji je u stalnom porastu od 2008–2015. godine.

 

Plan Norveške je da zbog malog broja električnih mini-van automobila i lakih komercijalnih vozila (oko 1 000 vozila za 2012. godinu), uvede brojne stimulacije kako bi podstakla kupovinu navedenih vozila. Zbog poreskih olakšica, danas evropsko tržište predvodi Norveška koja je prodala preko 17 000 novoregistrovanih električnih automobila modela Nissan leaf do aprila 2016. godine. U daljem tekstu biće opisane prednosti stimulacije i podsticaja države kod uvođenja električnih automobila.

Cilj Norveške i Pošte je smanjenje štetnih gasova za 40% do 2020. godine. Rezultati su vidljivi zbog ozbiljosti podsticajne politike Vlade Norveške. Očekuje se da će biti 200 000 električnih vozila širom zemlje do 2020. godine - što će činiti 10% svih automobila na putevima ove zemlje.

Slika prikazuje novoregistrovane automobile na električni i plug-in hibrid, tako da možemo videti da Norveška u prvom kvartalu 2015. godine ima skoro 23% novih vozila. Holandija ima 5% dok su druge zemlje limitirane na 1% ili manje.

 

Postavlja se pitanje: Zašto Norveška ima toliko novoregistrovanih automobila sa ovakvim pogonom u odnosu na druge zemlje? Odgovor leži u poreskim olakšicama, što čini da automobil na električni pogon košta isto kao benzinski. 

NORVEŠKA – PODSTICAJ DRŽAVE PRI KUPOVINI AUTOMOBILA

Iako je kod stanovnika Norveške razvijena ekološka svest, to nije jedini razlog zbog čega se građani odlučuju za kupovinu automobila na električni pogon. Ekonomski razlozi su jedan od najbitnijih činilaca, a to je svakako oslobađanje od plaćanja poreza pri kupovini novog automobila.

U zavisnosti od nekoliko parametara, kao što su snaga motora, veličina automobila, vrsta modela, a to je samo jedna u nizu beneficija koje Norveška nudi svojim građanima. Takse za održavanje puteva, naknada za javne parkinge, plaćanje putarina, kao i registracija vozila za kupce ne postoje, odnosno oslobođeni su plaćanja.

Još jedna pogodnost je ta što imaju posebnu traku za električne automobile, tako da su vozači ovakvih vozila u prednosti u saobraćaju u odnosu na druge učesnike - što je jako bitno u gužvama tokom saobraćajnog „špica“. Subvencije, poreske olakšice, kao i posebne privilegije vožnje, podstiču potražnju.

Grafikon prikazuje registrovana vozila prema vrsti goriva

 

Norveška ima preko pet miliona stanovnika, po popisu iz 2013. godine, i mnogi žive u glavnom gradu Oslu ili njegovoj blizini, tako da nije velika udaljenost od tačke A do tačke B kretanja vozila i to je još jedan od razloga zašto su ovi automobili popularni - tako da zbog kratkih destinacija nije potrebno toliko često puniti baterije kao kod automobila koji prelaze veću kilometražu.

Udeo putničkih automobila na dizel i dalje raste, dok je udeo točenja benzina opao. Broj električnih automobila rapidno raste i trenutno prestavlja 2,6 odsto od ukupnog broja putničkih automobila do 2015. godine. U 2016. godini, Norveška je odbranila svoju vodeću ulogu na evropskom tržištu, tako da se taj procenat povećao na 3%. 

Za rast tržišta i povećanje dostupnosti električnih vozila, zaslužna je i pored navedenog napredna infrastruktura koja omogućuje vozilu punjenje kod kuće, na radnom mestu i na javnim mestima. 

Na kraju prošle godine evidentirano je 1,24 miliona putničkih vozila na dizel odnosno 4,8 odsto više nego prethodne godine. Broj putničkih vozila koji rade na benzin je opao za 2,5 posto a u istom periodu prethodne godine predstavljalo je 49,7 odsto od ukupne prodaje putničkih vozila - gledano do 31. decembra 2015. godine. 

Broj električnih putničkih vozila povećao sa 38 600 na 69 100 automobila. Ukupno 2,6 miliona putničkih vozila je registrovano krajem 2015. godine; 2,1 posto više nego godinu dana ranije.

Nastavljen je rast u prodaji električnih automobila za 2016. godinu

Grafikon predstavlja rekordni udeo za plug-in, električnih automobila u martu 2016. godine

 

Norveška ponovo fascinira svet sa izuzetno visokim tržišnim udelom u prodaji novih električnih automobila. Naizgled trajno održivi nivo od preko 23%, sada je porastao na 33,5%. Jedan od tri putnička automobila registrovanih u Norveškoj je plug-in hibrid odnosno hibridno električno vozilo ili potpuno električni automobil.

TESLA ELEKTRIČNI AUTOMOBILI

Zahvalnost u oblasti fizike, elektrotehnike i radiotehnike, pripada po mnogima najvećem naučniku Nikoli Tesli. Prošlo je 160 godina od njegovog rođenja a 1882. godine proizveo je i patentirao asinhroni trofazni motor, koji se istovremeno mogao ponašati i kao generator.

Baš takav motor, istih parametara su koristili inženjeri Tesla Motorsa u proizvodnji svojih prvih proizvoda. Tesla automobil je i dobio ime po znamenitom naučniku Nikoli Tesli.

Najbolji ekološki auto Tesla S

 

Tesla model S je bio najprodavaniji model u novembru 2015. godine i prodato je širom sveta 5 337 automobila. Tesla je na vrhu po prodaji svojih automobila, što čini 10% od ukupne prodaje u svetu, a 2015. godine je prodao ukupno 50 801 automobila.

Tesla Motors je poznati proizvođač automobila na električni pogon, sa sedištem u Silicijumskoj dolini u SAD.

Takođe je velika prednost u odnosu na automobile drugih kompanija zato što je izuzetno tih – ne postoji buka motora zato što ga pokreće električni motor a i odlično se pokazao na spoljašnu buku. Obrtni moment je odličan, pa osobe koje se voze ovim automobilom imaju osećaj kao da su u avionu zbog ubrzanja od samo 4,4 sekunde do 100 km/h.

Iako druge kompanije i dalje koriste klasičan način za kontrolu klime i radija, kod Tesla S modela je sve zamenjeno jednim velikim displejom od 17 inča, koji sadrži sve kontole, od klime pa do navigacije.

Vozila koja imaju napred motor imaju problem sa težištem auta dok je kod Tesla automobila baterija smeštena između dve osovine točkova, tako da se postižu odlične vozne karakteristike.
Što se tiče baterije, jednim punjenjem može da se dostigne 400-500 kilometara. Postoje stanice gde se može puniti baterija ali postoji i mogućnost da se kući napuni baterija sa punjačem snage 10kW, a da bi se baterija napunila do kraja potrebno je oko 5-6 sati. Razvijene stanice „supercharger“ imaju (umesto kućnih 10kW) punjače snage 120kW tako da su u mogućnosti da mnogo brže napune bateriju tj. za oko 40 minuta do 80% a za 75 minuta od 80-100%.

Da ne bi opao kapacitet baterije u severnoevropskim državama kao i Kanadi u otežanim zimskim uslovima, proizvođač je ostavio dovoljan prostor između baterija kako bi mogle da se leti hlade a zimi greju.

I pre modela Tesla S postojali su električni automobili, ali to su bili samo mali gradski automobili ili dvosedi, dok to nije slučaj kod ovog vozila koje je konforno, udobno, luksuzno i u koje može da se smesti pet odraslih osoba, a pri tome ne zagađuje vazduh.

Mapa prikazuje Tesla supercharger stanice na lokacijama širom SAD. Tesla Motors ukupno ima 710 Supercharger stanica i 4 392 kompresora

 

Tesla Motors je razvio veliku mrežu solarnih stanica, tako da se pored velike snage kompresora postavljenih dobro duž puteva i autoputeva, punjači nalaze na destinacijama i lokacijama gde bi vozači želeli da ostanu i odmore nekoliko sati u jednom trenutku kao što su hoteli, restorani, skijališta i primorska mesta.

Mapa prikazuje Tesla supercharger stanice na lokacijama širom Evrope. U jednom trenutku Tesla Motors je planirao 2 stanice u Srbiji

 

Tesla snabdeva Los Anđeles strujom iz baterije

Proizvođač automobila a ubuduće i baterija, planira izgradnju objekta za skladištenje električne energije, kojim bi snabdevao domaćinstva strujom svakodnevno. Objekat će se nalaziti u Kaliforniji sa postrojenjima od 20 megavata kapaciteta 80 mwh. Industrijske baterije „Powerpack“ biće proizvedene u Teslinoj gigafabrici u Nevadi radi skladištenja energije koja će biti dovoljna za dnevne potrebe oko 2 500 domaćinstava na područiju Los Anđelesa ili za punjenje 1 000 Tesla automobila svakoga dana.

Postrojenje za skladištenje energije puniće se u periodu kada postoji višak struje ili kada je potrošnja energije niska, odnosno kada je potreba za strujom veća u toku dana da bi se električna energija vraćala nazad. Projekat će biti realizovan u saradnji sa vlastima Kalifornije.

INFRASTRUKTURA 

Električna vozila zahtevaju znatno manja ulaganja, za razliku od ostalih alternativnih goriva, u razvoj infrastrukture. Električna energija je dostupna u svakoj kući, na radnom mestu, šoping centru i centrima gradova. Za razliku od postojećeg rasporeda benzinskih stanica, gustina zastupljenosti punionica na električnu energiju, na raznim urbanim područijima, biće znatno veća zbog napredne infrastrukture. 

Tabela: Brzo i sporo punjenje električnog automobila 

 

Punionice za brzo punjenje putem kojeg se baterije mogu napuniti u roku od 30 minuta je od 50-250 kw, trofaznog napona. Većina punionica instaliranih na javnim gradskim površinama i garažama, omogućuju srednju brzinu do 3 časa trofaznog priključka 230/16A, čija je snaga manja od 11kw. Uglavnom vlasnik električnog automobila puni svoj automobil kod kuće, gde poseduje punjač u vlastitoj garaži. 

Danas kapacitet baterija je dovoljan da se mogu pokriti dnevne potrebe vozila. Svetski proizvođači baterija najavljuju povećanje kapaciteta, pa se očekuje autonomnost dometa do 350 km sa jednim punjenjem. Električna vozila zahtevaju manja ulaganja i napore u razvoj infrastrukture za njihovo punjenje, za razliku od ostalih alternativnih goriva. Naime, električna energija je dostupna u svakoj kući, radnom mestu i šoping centru. Zastupljenost punionica za električna vozila biće znatno veća za razliku od klasičnih stanica za konvencionalne automobile.

Razlog je taj što se baterije pune duže do nekoliko sati, pa će punionice biti stacionirane na javnim površinama poput parkinga, garaže, trgovačkog centra, sportskih dvorana i logističkih centara. Tek se očekuje povećanje konsenzusa svetske automobilske industrije od 2020. godine, zbog direktiva Evropske unije koje nalažu povećanje širenje infrastrukture do navedenog datuma.

Solarne stanice

Izgradnjom fotonaponskih panela došlo bi do značajnih ušteda, jer bi se napajala baterija automobila iz obnovljivih izvora energije. Višak električne energije bi se koristio za napajanje objekta u blizini garaže gde su stacionirani i električni automobili. Ova tehnologija se dobija direktno od sunca preko solarnih panela iz potpuno obnovljivih izvora energije. Tehnologija za skladištenje energije ne proizvodi emisije CO2, jer se automobili kreću na električnu energiju.

Karta prikazuje procenat ukupnog broja električnih vozila u svetu kao i električnih punionica

 

Better Place usluga - pretplate za zamenu baterije

Tehnološka dostignuća su danas izjednačena sa konvencionalnim vozilima u pogledu punjenja na javnim električnim i benzinskim stanicama. Umesto punjenja električnog automobila od 30 min do nekoliko časova, menja se baterija. Batter Place daje alternativu za čekanje do 30 minuta ili nekoliko sati za menjanje prazne baterije. Danskim vozačima je predstavljen ovaj način pretplate ukoliko se odluče za kupovinu električnog vozila. Ovu vrstu baterije uglavnom koriste taksisti. Da bi vozač dobio ovu uslugu, mora da doveze automobil do stanice i identifikuje člansku kartu na koju se pretplatio. Postupak za zamenu baterije traje oko 2 minuta. Baterija koja se menja se stavlja na proces punjenja za drugi automobil. Trenutno samo na određenim modelima može da se zameni baterija.

Smartlet Charging Station

U Kaliforniji postavljene su „Smart“ stanice koje vode evidenciju o troškovima i aktivnostima, razmenjujući podatke sa centrima. Potrebno je da vozač poseduje karticu radi pristupa punjaču. Izdavanje kartice je besplatno a punjenje se naplaćuje fiksno, zavisno od vrste pretplate koja može da uključuje fiksno punjenje ili 10 punjenja mesečno. Na ovu uslugu korisnici se mogu pretplatiti preko interneta a smart stanice obaveštavaju korisnika koja je stanica najbliža, slobodna ili zauzeta.

Stanice mogu da budu potpuno besplatne, u tom slučaju stanice će nositi oznaku „free“ a ukoliko stanice naplaćuju usluge za punjenja automobila nosiće oznaku „commercial“
Treba uzeti u obzir potrošnju vozila (razlikuje se od modela do modela i od proizvođača...), kapacitet baterije koja diktira autonomiju kao i snagu Charging controlera ugrađenog u vozilo koji zapravo diktira brzinu punjenja - koja je jako bitna za vozača, odnosno vreme je novac.

Modeli infrastrukture

Model 1 – Operater je vlasnik stanice za punjenje i distribucije energije a korisnik sklapa ugovor o usluzi e mobilnosti te sudeluje u izgradnji infrastrukture.

Model 2 - Operater infrastrukture će naplatiti naknadu za priključenje na infrastrukturu za koju će operater uvećati svoju cenu i naplatiti je krajnjem kupcu. Operateri moraju imati dozvolu od lokalne samouprave za postavljanje infrastrukture. U slučaju brzog punjenja operater će naplatiti višu naknadu zbog većeg troška investicije.

Model 3 – Vlasnik infrastrukture prodaje električnu energiju koja uključuje punjenje a izgradnju finansira krajnji korisnik. Ovde je davalac usluge na početku monopolista pošto ima infrastrukturu u svom vlasništvu.

Model 4 – Vlasnik parkirališnog mesta i infrastrukture prodaje električnu energiju dok izgradnju infrastrukture plaćaju njeni krajnji korisnici. U ovom modelu vlasnici su gradske vlasti i prodaju električnu energiju. Ovde postoji nadmetanje preduzeća za najinteresantnije lokacije i manje atraktivne lokacije, te ovaj model može stvoriti oligopole i onemogućiti tržišne cene.

EV – Električna vozila

EVSE – Stanice za punjenje električnog vozila, označavaju element infrastrukture koji obezbeđuje električnu energiju i dopunjuje električno vozilo na radnom mestu, kod kuće i na javnim stanicama.

Na evropskom tržištu Norveška u 2014. godini ima ukupno 40.887 električnih automobila, Holandija 43.762, Velika Britanija 21.425, Španija 3.536, Portugal 743, Francuska 30.912, Italija 7.584 i Nemačka 24.419 električnih automobila. 

Ukupan procenat električnih automobila u SAD je 39%, Evropi 33% Japanu 16% i Kini 12%.

AUTOMOBILI NA ELEKTRIČNI POGON U FRANCUSKOJ

Grupacija Renault-Nissan, najveći svetski proizvođač električnih automobila, prodala je 250.000 automobila za proteklih pet godina širom sveta. Francuska podstiče kupovinu elektromobila na domaćem tržištu, tako što daje bonuse pri kupovini do 10 000 evra. Na primer, kupci koji imaju dizel motore imaju bonus od 10 000 evra ako se odluče da kupe elektromobil tj. ako se odreknu svog automobila na dizel gorivo. 

Francuska ubrzava razvoj zahvaljujući različitim inicijativama od strane javnog i privatnog sektora podjednako. Projekat koji finansira Evropska komisija ima za cilj da instalira 200 brzih punionica na glavnim francuskim putevima, odnosno jedna stanica na svakih 80 kilometara. Francuska vlast i kompanije podižu svest o potrebi za više održivih oblika elektronske mobilnosti.

Renault kangoo ZE Pošte Norveške

Kangoo ZE model za pogon koristi električni sinhronizovani AC motor 44 khw. Obrtni moment je 226 nm., maksimalne brzine 130km/h, 0% buke i 100% ekološki bez izduvnih gasova. Od 0 do 100 km stiže za 20,5 sekundi a za napajanje koristi električnu energiju iz koje se napaja litijum jonska baterija težine 260 kg kapaciteta 22 khw. Domet sa jednim punjenjem baterije je oko 170 kilometara, što je za namenu ovog vozila više nego dovoljno s obzirom da dostavno vozilo Pošte Srbije Pežo ekspert RJ odžavanje objekata vozila i osnovnih sredstava pređe dnevno 30 km, a nedeljno 150 km.

Punjenje maksimalnog kapaciteta postiže od 9-10 časova uz korišćenje specijalnog punjača odnosno 10–12 sati uz standardnu utičnicu. „Kangoo ZE“ se prodaje u 20 zemalja Evrope a fabrika MCA se nalazi u Francuskoj. Cena u Evropi počinje od 21 000 evra, dok cena automobila u Francuskoj zbog suvencije od 5 000 evra iznosi 16 200 evra - što je vrlo blizu cene sa dizel motorom. Renault navodi da su kupci zadovoljni cenom, konforom, voznim osobinama i tovarnim prostorom.

Renault Kangoo Z.E. Pošte Norveške

 

FRANCUSKA POŠTA - KAMIONI NA BAZI VODONIKA

Francuska Pošta i Reno kamioni kao deo eksperimenta, pustiće u saobraćaj kamion na bazi vodonika. Da bi se produžila autonomija, napravili su vozilo na električni pogon koje je snabdeveno gorivnom ćelijom na bazi vodonika i ta ćelija, koju je napravila kompanija Symbio FCell, udvostručava period autonomije vozila. Težina kamiona Maxity je 4,5 tone a moći će da pređe put od 200 km. Vozilo je bešumno. Testiranje će biti vršeno godinu dana. Cilj je smanjenje buke i zagađenja životne sredine. Ovo je prvi put u Evropi da se testiraju električni kamioni i pretpostavlja se da će biti interesantni za širi krug kupaca, pošto će zagađenje vazduha biti svedeno na nulu. 

Najveći vozni park na električni pogon poseduje Francuska pošta koja je 2007. godine raspisala tender za nabavku 10 000 električnih automobila marke Esve za dostavu. Francuska time hoće da znatno smanji godišnje izdatke za gorivo. 

Godinu i po dana francuski poštari testiraju vozila na bazi vodonika, tako što prikupljaju i raspodeljuju poštanske pakete ovim kamionima. Vodonik je postao nerazdvojni deo prenosa energije, tako da je vodonik efikasno rešenje za poboljšanje autonomije i klase vozila na električni pogon. 

Kako što je rečeno, vozilo Maxity moći će da pređe do 200 km, a tajna je u tome što je osnovna autonomija vozila koja iznosi 100 km povećana za dodatnih 100 km, zahvaljujući energiji koju oslobađa gorivna ćelija na bazi vodonika ovog električnog kamiona. 

Francuski saobraćaj će imati viši kvalitet zato što Francuska pošta i Reno kamioni udruženim snagama promovišu vozila sa pogonom na bazi vodonika. Radi brže realizacije čitavog projekta, potrebno je da se uključe i druge zainteresovane strane a to su u ovom slučaju korisnici, političari i drugi proizvođači vozila.

AUTOMOBILI NA ELEKTRIČNI POGON U POŠTAMA NEMAČKE

U narednom periodu Nemačka planira da sva mala dostavna vozila budu zamenjena vozilima na električni pogon. Deutsche Post (Nemačka pošta) omogućiće svojim službenicima da dobiju do kraja 2016. godine 2 000 elekričnih van vozila.

U Nemačkoj neprestano raste ekološka svest, pa se i Nemačka poštanska služba uključila u akciju očuvanja životne sredine i čistijeg vazduha. Ona je 2012. godine predstavila elektriični van, a 2014. godine kupila je firmu „StreetScooter“ koja je proizvodila električne vanove sa namerom da započne serijsku proizvodnju „zelenih“ dostavnih vozila.

Trenutni cilj Nemačke pošte je da sve automobile (njih oko 30 000) zameni automobilima na električni pogon koje će sama proizvoditi i, za sada, proizvodni kapaciteti će biti isključivo vezani za poštu, dok je za kasnije planirano da se proizvodni kapaciteti prošire i dostavna „zelena“ vozila ponude drugim javnim službama i kompanijama.

Baterija (litijum-jonska 20,4 kWh) kojom raspolaže navedeni van može da preveze poštanski teret u zavisnosti od težine, terena i načina vožnje na rastojanje od 50 do 80 km. Da bi se baterija napunila do 100% potrebno je vreme od 7 sati, dok je za kapacitet do 80% potrebno oko 4-4,5 h.

Vozilo Pošte Nemačke Streetscooter

 

SUBVENCIJE NEMAČKE VLADE

Vlada i Nemačka država subvencioniše električne automobile do 5 000 evra. Savezna vlada želi da promoviše električnu mobilnost i ima plan da proširi stanice za punjenje. Cilj Vlade Nemačke je da do 2020. godine bude ukupno milion električnih automobila na ulicama ove zemlje.

Svakog 1. januara se ažurira statistika o ukupnom broju električnih vozila. Prema statističkim podacima dobijenim od Saveza za motorna vozila, na nemačkim ulicama u 2007. godini je registrovano 1 790 automobola na električni pogon, 2012. godine 4 541 automobil a 2016. godine najveći broj od čak 25 502 automobila.

DIREKTIVE EVROPSKOG PARLAMENTA 

Direktiva Evropskog parlamenta 94/2014 (access to european union law) nalaže razvoj novih tehnologija i inovacija radi poboljšanja kvaliteta vazduha u gusto naseljenim mestima i gradskim i prigradskim sredinama. Svaka država članica treba da odredi infrastrukturu za punjenje električnih automobila na zajedničkim parkiralištima blizu stambenih blokova i opština do kraja 2020. godine. Mesto za punjenje koje omogućuje transfer električne energije male snage za električno vozilo jednako je 3,7 kw, ili jednako ili manje od 22kw instalirano u privatnim kućama. Mesto za punjenje visoke snage je veće od 22kw za električno vozilo. Na državama je da odluče da li će pumpe biti male ili velike snage.

Evropska unija u Direktivi o kvalitetu vazduha iz 2008. godine, navodi da u centrima zagađenja vazduha državama članica preti kazna od EU ukoliko ne poboljšaju i ne preduzmu korake u promovisanju električne mobilnosti. To je još jedan pritisak za rast EV električnih automobila od vlada velikih evropskih zemalja. 

Takva preporuka dolazi iz želje za većom nezavisnošću energije i pomeranju ka manjem transportu nafte. Zemlje sa velikom proizvodnjom konvencionalnih automobila OEM su stavile sebi prioritet u razvoju EV tehnologije, sa ciljem da se pionir tehnologija drži ovih vrednosti u svojoj državi. Da bi se ostvario cilj u smanjenju emisija CO2, energetske nezavisnosti i vlasništva tehnologije, mnoge vlade u Evropi usvajaju u poslednjih nekoliko godina set predloga u pogledu elekričnih automobila.

Jedan od više ciljeva EU ide ka tome da se pregovara sa državama članica da do 2020. godine bude uvedeno u Evropi od 8-9 miliona električnih automobila, ali ciljevi variraju od države do države članice. Francuska na primer ima za cilj 2 miliona električnih vozila na putu do 2020, Nemačka 1 milion do iste godine, Španija je postavila sebi zadatak da dostigne taj broj do 2024. godine, Holandija je postavila sebi cilj 200 000 električni automobila do 2020. godine; ambicija je da se dostigne 1 milion ovih automobila samo 5 godina kasnije do 2025. godine. Ovim ciljevima se teži ali se mogu teško postići u većini zemalja, to je samo signal za snažnu predanost i podršku za usvajanje električnih automobila velikih vlada.

 

DEFINISANJE EKONOMSKOG UTICAJA

Da bi se ocenio ekonomski uticaj (efikasnost) iz uvođenja novih poštanskih vozila, potrebno je definisati interne troškove koji su podeljeni na:

- FIKSNI TROŠKOVI: troškovi koji su nezavisni od veličine voznog parka i od broja operacija koje oni obavljaju u toku godine. Obuhvataju, na primer, troškove infrastrukture - zakup ili izgradnja parking stanice; uređenje lokacije, itd;

- VARIJABILNI TROŠKOVI: troškovi koji su direktno povezani sa vozilom, proporcionalni su njihovom broju i sa njihovom upotrebom, kao što je kupovina cena vozila, gorivo, itd.

Troškovi se sukcesivno naplaćuju na godišnjem nivou kroz amortizaciju i određuju se za jedno vozilo, kako bi se izračunala otplata investicija u zavisnosti od broja vozila koja rade tokom godine.

Električni vozni park u urbanoj logistici

Porastom transporta pošiljaka u gradskom i prigradskim naseljima kao i po celoj teritoriji države, dolazi do velike pređene kilometraže u transportu.

Sa većim troškovima nabavke i dodatne investicije u opterćenju infrastrukture, zamena konvencionalnih vozila električnim i dalje nudi priliku na uštedu i smanjenje operativnih troškova, što dovodi do povećanja profitabilnosti za preduzeće.
Cene električne energije su niže od cene dizela, izuzeta su od određenih naknada, prosečni troškovi održavanja su generalno niži. Električna vozila imaju veliki potencijal u tržišnoj konkureciji sa konvencionalnim automobilima. 

Postojeći troškovi razlike: 

Pošto je veća kupovna cena električnog automobila u samom startu, cena se izjednačava kroz subvencije države i niže cene goriva odnosno električne energije posle određene pređene kilometraže. Očekuje se manja cena automobila tokom narednog perioda pod pretpostavkom povećanog broja u proizvodnji i napredak u tehnologijama bateriija. Postoji niz inicijativa, gledajući kroz poslovne modele u raznim evropskim gradovima, koji podržava Smartset project 2013. godine koji daje primere dobre prakse. Objavljen je slučaj u SAD elektifikacije kolicione studije u gradovima Hjuston saveznoj državi Teksas i Lovlandu državi Kolorado - koji pokazuju da su ovi gradovi uštedeli novac koristeći električne automobile za svoj vozni park. Gradski zvaničnici Hjustona procenjuju da će 27 električnih automobila sačuvati gradu 110 000 dolara godišnje u odnosu na konvencionalna vozila sa unutrašnjim sagorevanjem.

Održavanje automobila na benzin i električni pogon

Električno vozilo spolja izgleda kao vozilo na benzinski pogon, sa izuzetkom da električni nema auspuh.

Prema Calstart organizaciji, koja je posvećena rastu tehnologija za čistiji vazduh, navodi se da interno gledajući 70% sastavnih delova električnog vozila može biti različito od konvencionalnog automobila. Elektično vozilo ima nekoliko jedinstvenih komponenti koje služe za isto funkcionisanje kao vozilo na benzinski pogon.

Jedna od značajnih razlika između električnog vozila i na benzinski pogon je broj pokretnih delova. Električna vozila imaju jedan deo koji se kreće, motor, dok vozilo na benzinski pogon ima na stotine pokretnih delova. Manje pokretni delovi dovode električno vozilo do još jedne važne razlike. Navedeno vozilo zahteva periodično manje održavanje i pouzdanje je, što je bitno jer dovodi do finansijskih ušteda.

Ove uštede bi se osetile u održavanju voznog parka Pošte Srbije. Benzinsko napajanje vozila zahteva širok spektar održavanja, promena čistog ulja, zamena filtera, periodične preglede, podešavanje i popravke izduvnih sistema, zamenu za komponente, kao što su pumpe za vodu, pumpe za gorivo i alternatori. Održavanje električnog vozila je manje zahtevnije i stoga su troškovi održavanja niži. Električni motor ima samo jedan deo koji se kreće, u osovini, koja je veoma pouzdan i zahteva malo ili nikakvo održavanje.

Litijumske baterije koje se koriste u strujnom vozilu su zapečaćene i ne održavaju se. Međutim, trajnost ovih baterija je ograničena i zahtevaće periodične zamene. Inženjeri u industriji razvijaju nove tehnologije za baterije, kako bi produžili vek trajanja i eliminisale potrebe za zamenom baterije - što će povećati potražnju za električnim vozilima. Danas baterije traju 7 do 10 godina, što je sasvim dovoljno ali ide se prema još naprednijim tehnologijama.

Prvo i najvažnije ograničen opseg u km dostupan sa aktuelnim tehnologijama baterija. Raspon vožnje između punjenja korišćenjem postojećih baterija je 50 do 150 milja, 80.46 km do 241 km. Novi sistemi baterija se razvijaju pa će povećati domet, a prototipi ovih baterija su pokazali da se domet kreće 200 milja odnosno 320 km između punjenja.

Još jedan izazov sa kojim se suočavaju vlasnici ev automobila je dostupnost obučenih servisera za servisiranje i održavanje električnih vozila. Programi obuke se razvijaju radi unapređenja standardnih auto tehničara sa veštinama koje su potrebne za održavanje EV vozila. Da bi se osposobio kadar za održavanje, napravljen je program obuke dve godine za maturante iz srednjih škola kako bi osposobili veštine za buduće tehničare električnih vozila. Takođe, potrebna je infrastruktura za dopunu baterija. Najznačajniji element već postoji: električna energija je dostupna na skoro svim lokacijama.

Preostali element je da se osiguraju stanice za punjenje sa odgovarajućim vrstama usluga tj. napajanje strujom koja je dostupna na strateškim lokacijama za podršku električnim vozilima. Angažman mora da se obezbedi do maksimum punjenja, da bi se dobila najniža komunalna cena.

Zaključak

Automobili na električni pogon su budućnost auto industrije. Konvencionalni automobili zagađuju vazduh dok je kod „zelenih“ automobila isključena emisija štetnih gasova jer smanjuje CO2 i svodi ga na nulu. Litijum-jonske baterije imaju veliku prednost kao što su punjenje na solarnu energiju sunca i vetar, što dovodi do zaštite životne sredine i obnovljivih izvora energije. Takođe su rešile problem skupih i kratkotrajnih baterija tako da će cena vozila biti sve niža. Mnoge države daju određene subvencije, popuste i beneficije na kupovinu električnih automobila, što je dodatni podsticaj za rast prodaje a ti popusti mogu se odnositi na oslobođenje plaćanja putarine, besplatno parkiranje, nižu cenu registracije i osiguranja.

Nacionalna strategija za aproksimaciju u oblasti životne sredine:

Strategija je usvojena u decembru 2011. godine. Ovom strategijom se nadograđuje Nacionalni program za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju, Nacionalni program zaštite životne sredine i Nacionalna strategija održivog razvoja.

Nacionalna strategija aproksimacije u oblasti životne sredine ima dvostruki cilj: kao prvo, da odgovori na izazove primene zakonodavstva Evropske unije u oblasti životne sredine u Srbiji, i kao drugo, da obezbedi čvrstu osnovu za pristupne pregovore u okviru Poglavlja 27. Strategija ima za cilj da odgovori na izazove nastale pristupanjem EU stepenom promena neophodnih za organizovanje i funkcionisanje institucija nadležnih za zaštitu životne sredine, i pristupom za premošćavanje ekonomskog nedostatka između uobičajenog načina poslovanja i punog poštovanja pravnih tekovina Evropske unije.

Uz Nacionalnu strategiju za aproksimaciju u oblasti životne sredine, postoje Sektorske strategije aproksimacije za horizontalni sektor, kvalitet vazduha i klimatske promene, za sektor upravljanja otpadom, za sektor voda, za sektor industrijskog zagađenja i buke, za sektor hemikalija i gmo i za sektor zaštite prirode i šumarstvo.

Pošta Srbije poseduje veliki vozni park za transport pošiljaka kroz celu zemlju, tako da je pokrivena kompletna teritorija Srbije. Među tim vozilima nalaze se nedavno kupljena vozila sa motorima najnovije generacije i sa minimalnom emisijom ugljen-dioksida. Nadam se da će i naša Pošta uvesti „zelena“ dostavna vozila kada se za to ukaže prilika i na taj način se pridružiti naprednim evropskim poštama kao što su na primer Norveška, Francuska i Nemačka Pošta. 

 

Izvor: Časopis Industrija



O Autoru

Aleksandar Vranić

Aleksandar Vranić zaposlen je u JP Pošta Srbije, na mestu saradnika, sa zvanjem master ekonomiste. Prošao je sve interne obuke i seminare u JP Pošta Srbije, na teme: Upravljanje vremenom, Prezentacione veštine, Timski rad, Veštine savremene poslovne komunikacije, Vođenje i upravljanje sastancima, Vešti ne konstruktivne kritike, Veštine rukovođenja, Veštine asertivne komunikacije. Tokom uspešnog školovanja, dobio je stipendiju Ministarstva Odbrane Republike Srbije, a pre zaposlenja na ovoj poziciji obavio stručnu praksu u preduzeću Komercijalna banka A.D. Beograd i u Uniqa osiguravajućoj kući. Konkurisao je za Pomoćnika direktora u RJ Održavanje objekata i vozila i osnovnih sredstava u JP Pošta Srbije, 2015. godine. Namerava da se i dalje usavršava i napreduje. Napomena: Koautor stručnog rada Zelena Pošta je Veselin Vranić, master ekonomista.

2 Komentara o ovom članku
Ostavi komentar
Slavko Radosavljevic
22.04.2017 08:51
Postovana gospodo,

Moje ime je Slavko Radosavljevic. Doktor sam za oblast ENERGETSKA ELEKTRONIKA.
Radim na projektima iz ove oblasti koji su validni za sva trzista na svetu.

Ovom prilikom nudim saradnji na realizaciji:

PARS programa - BRZI I INTELIGENTNI PUNJCI SVIH VRSTA BATERIJA koji favorizuju I upotrebu vozila na baterijski pogon.
Ovim uredjajima resio sam glavni problem a to je PUNJENJE BATERIJA ZA RELATIVNO KRATKO VREME bez destrukcija na baterijama. Punjenje iznosi od 10 do 100 minuta posebno za elektricne skutere. Za vece kapacitete baterija punjenje moze da traje do 4 casa maksimalno..
PROJEKTI ZA REALIZACIJU IZ PARS PROGRAMA:
1.- Punjaci – uredjaji se primenjuju za punjenje baterija od MOBITELA do ELEKTRICNIH SKUTERA I AUTOMOBILA KAO I PUNJACKE STANICE.

2. STACIONARNE PUNJACKE STANICE
- STANICE ZA VOJNE I POLICIJSKE POTREBE
- STANICE ZA GOLF VOZILA NA GOLF TERENIMA
- STANICE NA AERODROMIMA
- STANICE ZA VILJUSKARE I DRUGA POMAGALA
- STANICE ZA ELEKTO AUTOMOBILE NA PUTEVIMA, U NASELJIMA I PARKINZIMA
- ZA SKUTERE SVIH TIPOVA, INVALIDSKA I SOPING KOLICA

3. POKRETNE ILI MOBILNE STANICE

- ZA VOJNE I POLICIJSKE POTREBE
- ZA SERVISE RAZLICITIH NAMENA
- ZA FABRIKE I RAZNA SKLADISTA

PARS program je vrlo ambiciozan jer nudi mogucnost proiuzvodnje, marketinga I upotrebe modernih uredjaja, nove familije u odnosu na postojece kojih ima na trzistima sveta, pogotovu sto je sada u upotrebi preko 5 milijarde baterija i preko jedne milijarde uredjaja, pretezno punjaca.
Autor projekata,
Dr Slavko Radosavljevic, dipl. Ing
381 644928081 Viber ili WhatsApp
34 622797955 Viber ili WhatsApp
slavkoinvent@gmail.com
SKYPE: slavko.radosavljevic


Odgovori
Slavko Radosavljevic
22.04.2017 09:05
Postovana gospodo,

Moje ime je Slavko Radosavljevic. Doktor sam za oblast ENERGETSKA ELEKTRONIKA.
Radim na projektima iz ove oblasti koji su validni za sva trzista na svetu.

Ovom prilikom nudim saradnji na realizaciji:

PARS programa - BRZI I INTELIGENTNI PUNJCI SVIH VRSTA BATERIJA koji favorizuju I upotrebu vozila na baterijski pogon.
Ovim uredjajima resio sam glavni problem a to je PUNJENJE BATERIJA ZA RELATIVNO KRATKO VREME bez destrukcija na baterijama. Punjenje iznosi od 10 do 100 minuta posebno za elektricne skutere. Za vece kapacitete baterija punjenje moze da traje do 4 casa maksimalno..
PROJEKTI ZA REALIZACIJU IZ PARS PROGRAMA:
1.- Punjaci – uredjaji se primenjuju za punjenje baterija od MOBITELA do ELEKTRICNIH SKUTERA I AUTOMOBILA KAO I PUNJACKE STANICE.

2. STACIONARNE PUNJACKE STANICE
- STANICE ZA VOJNE I POLICIJSKE POTREBE
- STANICE ZA GOLF VOZILA NA GOLF TERENIMA
- STANICE NA AERODROMIMA
- STANICE ZA VILJUSKARE I DRUGA POMAGALA
- STANICE ZA ELEKTO AUTOMOBILE NA PUTEVIMA, U NASELJIMA I PARKINZIMA
- ZA SKUTERE SVIH TIPOVA, INVALIDSKA I SOPING KOLICA

3. POKRETNE ILI MOBILNE STANICE

- ZA VOJNE I POLICIJSKE POTREBE
- ZA SERVISE RAZLICITIH NAMENA
- ZA FABRIKE I RAZNA SKLADISTA

PARS program je vrlo ambiciozan jer nudi mogucnost proiuzvodnje, marketinga I upotrebe modernih uredjaja, nove familije u odnosu na postojece kojih ima na trzistima sveta, pogotovu sto je sada u upotrebi preko 5 milijarde baterija i preko jedne milijarde uredjaja, pretezno punjaca.
Autor projekata,
Dr Slavko Radosavljevic, dipl. Ing
381 644928081 Viber ili WhatsApp
34 622797955 Viber ili WhatsApp
slavkoinvent@gmail.com
SKYPE: slavko.radosavljevic


Odgovori

Ostavi komentar

Klijenti