Teslini robotaksiji sudaraju se znatno češće nego ljudski vozači
Navodna svrha robotaksija jeste da budu bezbedniji vozači od ljudi. Izgleda da ipak nije tako.
Prema ažuriranim prijavama Nacionalnoj upravi za bezbednost saobraćaja na putevima (NHTSA) SAD, koje je analizirao portal Electrek, proizvođač automobila u vlasništvu Ilona Maska prijavio je još pet sudara u kojima su učestvovali njegovi robotaksiji, što ukupno čini 14 dokumentovanih sudara otkako je usluga počela da funkcioniše u Ostinu, u Teksasu, prošlog juna.
Novoprijavljeni sudari podneti su prošlog meseca i dogodili su se između decembra 2025. i januara 2026. godine. Među njima su sudar sa nepokretnim objektom pri brzini od 27 kilometara na sat, sudar sa autobusom dok je robotaksi bio zaustavljen, sudar sa kamionom pri brzini od oko šest kilometara na sat, kao i dva incidenta u kojima je Tesla vožnjom unazad udario u stub ili drvo, javlja Futurism.
Pošto Tesla u velikoj meri cenzuriše svoje izveštaje o sudarima, nemoguće je steći jasnu sliku o tome šta se tačno dogodilo u ovim incidentima.
Međutim, nikakvo prikrivanje podataka ne može sakriti činjenicu da se robotaksiji sudaraju velikom učestalošću - učestalošću koja je, prema proračunu Electreka, ne samo lošija od konkurencije, već i od pogrešivih ljudskih vozača koje bi trebalo da nadmaše.
Na osnovu podataka o pređenoj kilometraži iz Teslinog izveštaja o zaradi za četvrti kvartal 2025. godine, blog o električnim vozilima procenjuje da je flota robotaksija do sredine januara prešla oko 1,3 miliona kilometara.
Kada se to podeli sa četrnaest, dolazi se do podatka o jednom sudaru na svakih oko 92.000 kilometara. U poređenju sa Teslinim Izveštajem o bezbednosti vozila, koji tvrdi da prosečan američki vozač doživi manji sudar na svakih 369.000 kilometara, to znači da se robotaksiji sudaraju približno četiri puta češće od ljudskih vozača.
Razlika izgleda još nepovoljnije kada se Teslina flota uporedi sa Waymom, kompanijom sa kojom Mask često ulazi u javne sukobe, tvrdeći da su njegova samovozeća vozila superiorna.
Na više od 204 miliona kilometara potpuno autonomne vožnje, Waymo beleži jedan sudar na otprilike svakih 158.000 kilometara.
Ovaj već značajan jaz možda čak blago ide u korist Tesle. U stvarnosti, Waymova flota broji više od 2.000 robotaksija, dok Tesla ima manje od pedeset. Waymo posluje u više velikih gradova u SAD, dok je Tesla ograničena na mali deo jednog grada. Iako nije sasvim jasno u kojoj meri koristi daljinsko upravljanje, Waymova vozila se smatraju potpuno autonomnim, bez ljudskog vozača ili bezbednosnog nadzornika u vozilu.
Ili izvan njega: prema navodima, Tesla je pribegla tome da vozilo sa ljudskim vozačem prati njene Robotaksije kako bi ispunila Maskovu tvrdnju da će usluga početi da pruža vožnje bez nadzornika u kabini.
Ukratko, Waymo i Tesla nisu u istoj ligi.
Novi sudari nisu jedini zabrinjavajući podatak u ažuriranim podacima NHTSA. Tesla je takođe tiho izmenila izveštaj o sudaru iz jula 2025. godine, koji je prvobitno opisan kao incident sa "samo materijalnom štetom". Nova verzija, podneta u decembru, navodi da je težina povrede bila "lakša uz hospitalizaciju". Tesli je trebalo gotovo pola godine da pravilno prijavi da je neko povređen u jednom od njegovih vozila.
Ovo kašnjenje nije izolovan slučaj. NHTSA je ranije pokrenula istragu protiv Tesle zbog toga što je više puta kasnila sa prijavljivanjem sudara, ponekad i nekoliko meseci nakon što su se dogodili.
Kompanija takođe u velikoj meri cenzuriše svoje izveštaje, uklanjajući ključne detalje poput opisa sudara pod izgovorom zaštite "poverljivih poslovnih informacija".
Takva praksa jeste legalna, ali je sporna. Kako navodi Electrek, Tesla je jedina kompanija koja upravlja robotaksijima i sistematski cenzuriše ove detalje u svim svojim prijavama NHTSA.
Izvor: 021
