Suša na Dunavu i Savi testirala energetski sistem regiona

Kraj jula i početak avgusta 2026. godine doneli su jedan od najtežih hidroloških izazova za elektroenergetski sistem Jugoistočne i Centralne Evrope u poslednjih nekoliko decenija. Kombinacija višenedeljnih tropskih temperatura i rekordno niskih vodostaja u slivu Dunava primorala je operatere nuklearnih elektrana da prilagode rad postrojenja kako bi očuvali bezbednost sistema i ispunili ekološke zahteve.

Dok su brojni domaći i strani mediji izveštavali o navodnim „kolapsima“ i „opasnostima po nuklearne elektrane“, događaji na terenu pokazali su sasvim drugačiju sliku. Operateri su dosledno primenjivali bezbednosne procedure, planski upravljali rizicima i ni u jednom trenutku nije bila ugrožena nuklearna bezbednost postrojenja.

Donosimo hronološki pregled razvoja ove hidrološke krize, mera koje su preduzete i ključnih pouka koje je ostavila.

Prvi udar suše: Černavoda i Pakš smanjuju proizvodnju (30. jul)

Kriza je počela krajem jula, kada je protok Dunava na ulazu u Rumuniju pao na svega oko 1.500 kubnih metara u sekundi, odnosno približno trećinu višegodišnjeg proseka.

Rumunska kompanija Nuclearelectrica donela je odluku o kontrolisanom zaustavljanju rada Bloka 1, a ubrzo potom i Bloka 2 nuklearne elektrane Černavoda, kako bi se očuvala pouzdanost sistema i obezbedili optimalni uslovi rada.

Istovremeno, mađarska nuklearna elektrana Pakš bila je primorana da privremeno isključi jedan reaktor i smanji proizvodnju na približno 60 odsto instalisanog kapaciteta, uz angažovanje dodatnih crpnih pontona i plutajućih dizalica radi obezbeđivanja potrebnog hlađenja.

Tokom tog perioda iz regionalnog elektroenergetskog sistema privremeno je izostavljeno oko 2.500 MW bazne proizvodnje, upravo u vreme letnjeg vršnog opterećenja.

Kozloduj ostaje stabilan, uspostavljena koordinacija sa Srbijom (31. jul)

Dok su Rumunija i Mađarska smanjivale proizvodnju, bugarska nuklearna elektrana Kozloduj pokazala je veću otpornost na hidrološke uslove.

Zahvaljujući činjenici da je njena obalna crpna stanica projektovana u dubokom zalivu, uz primenu hidrauličkih proračuna zasnovanih na stogodišnjim hidrološkim parametrima, oba reaktora tipa VVER-1000 nastavila su rad bez ograničenja.

Istovremeno je uspostavljena intenzivna koordinacija između nadležnih institucija Bugarske, Srbije i Rumunije. Razmatrana je mogućnost korišćenja hidrosistema Đerdap radi stabilizacije vodostaja nizvodno, imajući u vidu da režim rada hidroelektrane može uticati na hidrološke prilike u ovom delu Dunava.

Nizak vodostaj dodatno je povećavao pritisak ne samo na nuklearne elektrane već i na hidroelektrane i termoelektrane širom regiona.

Vrhunac krize u Mađarskoj (2–4. avgust)

Početkom avgusta vodostaj Dunava kod Budimpešte dostigao je istorijski minimum, što je izazvalo brojne spekulacije o mogućem potpunom gašenju nuklearne elektrane Pakš.

Elektrana je u jednom trenutku smanjila proizvodnju na približno 10 odsto kapaciteta, odnosno oko 240 MW, dok je Rumunija aktivirala vanredne mere i povećala uvoz električne energije iz Ukrajine.

Međutim, uprkos pojedinim medijskim navodima, Pakš ni u jednom trenutku nije potpuno obustavio proizvodnju. Najmanje jedan turbinski generator ostao je neprekidno priključen na elektroenergetsku mrežu, čime je očuvana stabilnost sistema tokom najkritičnijeg perioda.

Vrućinski talas zahvata i Savu: Krško smanjuje snagu (6. avgust)

Ekstremni vremenski uslovi ubrzo su zahvatili i sliv Save.

Uprava nuklearne elektrane Krško donela je odluku da postepeno smanji snagu reaktora na oko 80 procenata nominalnog kapaciteta.

Važno je naglasiti da ova odluka nije doneta zbog problema sa bezbednošću postrojenja, već isključivo radi poštovanja ekoloških propisa koji ograničavaju temperaturu vode koja se vraća u reku Savu na maksimalno 28 °C, kako bi se zaštitio rečni ekosistem.

Krško je zahvaljujući pomoćnim rashladnim sistemima uspevalo nedeljama da odlaže potrebu za redukcijom proizvodnje.

Stabilizacija hidroloških prilika

Pad temperatura u gornjem toku Dunava i povećanje vodostaja za približno devet centimetara iznad kritičnog minimuma omogućili su postepenu stabilizaciju uslova u nuklearnoj elektrani Pakš.

Time je otklonjena opasnost od daljih ograničenja proizvodnje, a operater je započeo pripreme za sukcesivno vraćanje prethodno isključenih blokova na mrežu, u skladu sa razvojem hidrološke situacije.

Izvor: Nuklearna perspektiva