Šta povezuje pljačku Luvra i veštačku inteligenciju?
U samo osam minuta, 19. oktobra 2025, četvorica muškaraca ušetała su u najposećeniji muzej na svetu i izašla sa plenom vrednim 88 miliona evra.
Ali kakve to veze ima s veštačkom inteligencijom?
Krađa iz pariskog Luvra – jednog od najčuvanijih muzeja na planeti (ili ne baš, ali to je druga priča) – prošla je gotovo neprimećeno: posetioci su nastavili da razgledaju, obezbeđenje nije reagovalo sve dok se alarmi nisu oglasili, a lopovi su već bili nestali u gradskoj gužvi, piše portal Ars Technica
Istraga je otkrila jednostavnu, ali briljantnu prevaru: lopovi su nosili reflektujuće prsluke i predstavljali se kao radnici. U Pariz su stigli sa podiznom platformom za nameštaj, uobičajenim prizorom u uskim ulicama, i uz pomoć nje dospeli do balkona iznad Sene.
U radničkoj opremi delovali su kao da tu pripadaju – i niko ih nije doveo u pitanje.
Ovaj slučaj pokazuje koliko smo, baš kao i veštačka inteligencija, zavisni od kategorija i očekivanja. Ljudi prepoznaju „normalno“ i „uobičajeno“ po društvenim znacima, a upravo je taj performans normalnosti postao savršena maska.
Sociolozi bi rekli da su lopovi odigrali uloge koje su drugi očekivali da vide.
Isto važi i za AI – sistemi za prepoznavanje lica i nadzor u javnom prostoru oslanjaju se na naučene obrasce, a ne na objektivnu stvarnost. Ako „normalnost“ u podacima znači određenu odeću, telo ili ponašanje, AI će te obrasce slepo pratiti.
Rezultat je dvostruka zamka: neki prolaze ispod radara, dok drugi postaju previše vidljivi.
Lopovi iz Luvra iskoristili su upravo to slepo mesto. Delovali su poznato, „bezbedno“, i zato nisu primećeni.
To je isti mehanizam koji kod AI može da dovede do prekomernog nadzora nad grupama koje odstupaju od statističke norme.
Nakon krađe, francuske vlasti najavile su pojačane mere bezbednosti i nove kamere, ali srž problema ostaje ista: bilo čovek ili algoritam, neko mora da odluči šta je „sumnjivo“.
A svaka takva odluka počiva na pretpostavkama – i istim onim kategorijama koje su lopovi iskoristili da izađu iz Luvra usred dana, neprimetni jer su izgledali „kao svi drugi“.
Krađa od 88 miliona evra ostaće upamćena kao jedan od najspektakularnijih prevara u Evropi. A njena najveća lekcija je jednostavna: pre nego što naučimo mašine da bolje vide, moramo sebe da preispitamo šta to uzimamo zdravo za gotovo.
Izvor: PC Press
