EU industrijska politika: „Made in Europe“ ključ za opstanak čelične industrije
Evropska unija razmatra uvođenje politike „Made in Europe“ kao ključnog mehanizma za zaštitu domaće čelične industrije, koja je pod snažnim pritiskom globalne konkurencije i visokih troškova energije.
Inicijativa dolazi u trenutku kada evropski proizvođači gube tržišni udeo u odnosu na konkurente iz Azije i drugih regiona sa nižim troškovima proizvodnje.
U fokusu nove industrijske strategije nalazi se definisanje i standardizacija pojma „zeleni čelik“, odnosno proizvoda sa niskim emisijama CO₂.
Evropska komisija razmatra modele prema kojima bi javni infrastrukturni projekti morali da koriste određeni procenat ovog materijala, što bi direktno stimulisalo domaću proizvodnju i ubrzalo energetsku tranziciju industrije.
Jedan od ključnih predloga uključuje obavezan minimalni udeo „zelenog čelika“ u javnim nabavkama od 2029. godine, čime bi se stvorila stabilna tražnja i podstakao razvoj tehnologija kao što su direktna redukcija gvožđa (DRI) i proizvodnja putem vodonika.
Ipak, industrija upozorava da regulativa sama po sebi neće biti dovoljna. Proizvođači ističu da su visoke cene energije i dalje najveći izazov, posebno u poređenju sa tržištima poput Kine i SAD, gde su troškovi proizvodnje značajno niži. Bez dodatnih subvencija, poreskih olakšica i stabilnih izvora energije, evropske kompanije teško mogu ostati konkurentne.
Dodatni problem predstavlja i spor tempo implementacije novih tehnologija, kao i ograničena dostupnost infrastrukture za vodonik, koji se smatra ključnim za dekarbonizaciju čelične industrije. U takvom okruženju, kompanije se suočavaju sa dvostrukim pritiskom – potrebom za smanjenjem emisija i istovremenim očuvanjem profitabilnosti.
Stručnjaci ocenjuju da bi politika „Made in Europe“ mogla da označi prekretnicu u evropskoj industrijskoj strategiji, jer prvi put jasno povezuje klimatske ciljeve sa zaštitom domaće proizvodnje. Ukoliko bude pravilno implementirana, ova inicijativa može doprineti jačanju industrijske baze, smanjenju uvozne zavisnosti i povećanju tehnološke konkurentnosti EU.
S druge strane, neuspeh u sprovođenju ovih mera mogao bi dodatno ubrzati deindustrijalizaciju i premeštanje proizvodnje van Evrope. Upravo zato naredni period biće ključan za definisanje konkretnih finansijskih i regulatornih mehanizama koji će odrediti budućnost evropske čelične industrije.
Izvor: EuroMetal
