Reciklirani otpad od jute može pomoći u zaštiti životne sredine

Za uklanjanje zagađivača, kao što su izlivanja nafte i obojene industrijske otpadne vode sa visokim sadržajem jona teških metala, postoje različiti materijali, međutim, često imaju nisku efikasnost, lošu biorazgradivost, a industrijska primena je skupa. Kao rešenje nameće se korišćenje tekstilnog otpada, koji je takođe još jedan gorući ekološki problem koji zahteva hitno rešenje.

- Procenjuje se da se u Srbiji na godišnjem nivou proizvede između 6000-9500 t postindustrijskog tekstilnog otpada. S druge strane, svaki stanovnik Srbije generiše oko 15 kg postpotrošačkog tekstilnog otpada uključijući i tekstil iz domaćinstva koji u velikoj meri završava na deponijama. Do sada organizovanog sakupljanja, sortiranja i reciklaže tekstilnog otpada u našoj zemlji nije bilo.

U tom smislu se mora promeniti pristup upravljanju tekstilnim otpadom i prihvatiti ga kao vredan resurs čijom reciklažom možemo imati ne samo ekološku, već i ekonomsku korist - kaže za eKapiju dr Maja Radetić, redovni profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu i rukovodilac projekta SORBTEX u okviru Programa Ideje Fonda za nauku Republike Srbije.

Dodaje da, imajući u vidu da su tehnologije hemijske reciklaže tekstilnih vlakana još u povoju, fokus je još uvek na mehaničkoj reciklaži tekstilnog otpada:

- U Srbiji je poslednjih godina otvoreno nekoliko malih firmi koje se bave upravo reciklažom tekstilnog otpada i proizvodnjom netkanih materijala. Proizvedeni materijali se koriste u proizvodnji nameštaja ili kao tehnički tekstil. Postojeća oprema i infrastruktura u tim firmama uz umerena dodatna ulaganja bi mogla obezbediti proizvodnju naprednijih tekstilnih sorbenata koji bi imali primenu za uklanjanje naftnih mrlja sa površine vode ali i sa tla, uklanjanje boja i jona teških metala iz vode.

Značaj postindustrijskog otpada od jute kao resursa

Pomenuti projekat SORBTEX će se kroz inovativni pristup baviti i ekološkim pitanjima prepoznavanjem postindustrijskog otpada od jute kao resursa. Naša sagovornica pojašnjava da vlakna jute pripadaju prirodnim lignoceluloznim vlaknima koja su biorazgradiva i mogu se efikasno kompostirati.

- Jeftina su, a karakterišu ih velika jačina i dimenziona stabilnost, pa su našla primenu u proizvodnji džakova i ambalaže, posebno tepiha, a često se mogu naći kao materijal za ojačavanje u kompozitnim materijalima zahvaljujući velikoj dužini vlakana. Postindustrijski otpad od jute se efikasno može reciklirati čak ukoliko se dobijaju i kraća vlakna, a može se mešati i sa drugim vlaknima u zavisnosti od željenog proizvoda - navodi.

Predviđeno je da projekat traje tri godine. Ima veoma snažan multidisciplinarni karakter, te će se postavljeni ciljevi realizovati primenom znanja iz oblasti zaštite životne sredine, hemije makromolekula i tekstila, sinteze nanomaterijala i nano-dorade tekstilnih vlakana, kao i proizvodnje multifunkcionalnih materijala.

Da bi se ispunili predviđeni rokovi i razvili sorbenti sa multifunkcionalnim svojstvima neophodna su znanja i veštine stručnjaka iz oblasti tekstilnog inženjerstva, polimernih kompozita, sinteze poluprovodničkih materijala i fotokatalize koja će pružiti stručnjaci sa Tehnološko-metalurškog fakulteta, Inovacionog centra Tehnološko-metalurškog fakulteta, Institituta za nuklearne nauke Vinča i Instituta za opštu i fizičku hemiju.

Polazeći od gorućeg problema tekstilnog otpada kako u svetu, tako i kod nas, došli smo na ideju da se otpad od vlakana jute iz domaće fabrike tepiha reciklira i da se industrijski proizvedu sorbenti definisanih struktura koji bi mogli da se efikasno koriste za uklanjanje naftnih mrlja sa površine vode, ali i za uklanjanje jona teških metala i boja iz otpadnih voda.

Za obezbojavanje otpadnih voda oni bi poslužili kao nosači za najnovije generacije fotokatalizatora. U prvoj fazi projekta je u planu proizvodnja sorbenata koji će se u narednim fazama istraživanja hemijski modifikovati uglavnom polimerima u prisustvu nanočestica u zavisnosti od željene namene.

Pored očekivanja da ćemo proizvesti efikasne sorbente koji će imati višestruku namenu, mišljenja smo da rezultati ovog istraživanja mogu imati veliki ekonomski i socijalni značaj - napominje dr Maja Radetić.

Program Ideje

SORBTEX je jedan od onih projekata koje je Fond za nauku podržao kroz program Ideje, vredan 30 mil EUR. On je izazvao i najveće interesovanje u naučnoj zajednici, a konkurisalo je više od 9.000 istraživača iz 201 naučne institucije sa 917 predloga projekata.

Nakon dvostepene evaluacije projekata, za finansiranje je odobreno 105 projekata, koje će u naredne tri godine realizovati 1.064 istraživača.

- Svako izdvajanje za nauku je višestruko isplativo za razvoj svakog društva. U tom smislu podrška Fonda za nauku nema samo značaj za nas istraživače već za društvo u celini.

Nadamo se da će se uskoro realizovati novi pozivi koji bi uključili širi krug naučne zajednice, a posebno mlade istraživače kojima ovi projekti mogu doneti veliko profesionalno iskustvo - smatra Radetićeva.

Izvor: eKapija