Polovina odraslih iskusila je neki oblik digitalnE zloupotrebe, ali većina ne prepoznaje problem

Kompanija Kaspersky objavila je novi izveštaj o zloupotrebi omogućnoj tehnologijom (tech-enabled abuse), zasnovan na globalnom istraživanju koje pokazuje da je čak 45,7% ispitanika doživelo najmanje jedan oblik takve zloupotrebe tokom prethodnih 12 meseci. Uprkos tome, svega 32% ispitanika navelo je da zna šta zapravo znači pojam „zloupotreba posredstvom tehnologije“.

Izveštaj obuhvata rezultate istraživanja sprovedenog među 7.600 ispitanika iz brojnih zemalja sveta, kao i analizu ponude usluga digitalnog uhođenja na dark vebu i pregled razvoja pretnji povezanih sa stalkerware softverom. Prema podacima kompanije Kaspersky, tokom perioda 2024–2025. godine više od 34.000 korisnika bilo je pogođeno stalkerware pretnjama.

Šta predstavlja zloupotreba omogućena tehnologijom?

Zloupotreba omogućena tehnologijom, poznata i kao zloupotreba posredstvom tehnologije (technology-facilitated abuse), podrazumeva nasilno ili zlonamerno ponašanje koje se sprovodi ili pojačava korišćenjem digitalnih tehnologija kao što su pametni telefoni, društvene mreže i onlajn platforme.

Ovakvi oblici zloupotrebe uključuju onlajn uznemiravanje, društveno isključivanje, sajber-uhođenje, lažno predstavljanje, neovlašćeni nadzor i druge aktivnosti koje mogu ozbiljno ugroziti privatnost i bezbednost korisnika.

Budući da ovakve radnje često ne ostavljaju fizičke dokaze i da su postale sastavni deo svakodnevne digitalne komunikacije, mnogi ljudi ih ne prepoznaju kao oblik zlostavljanja. Posledično, takva ponašanja često ostaju neprijavljena ili se vremenom normalizuju.

„Zloupotreba omogućena tehnologijom još uvek nije široko prepoznata kao posebna kategorija nasilja, delom zato što ne postoji zajedničko razumevanje onoga što obuhvata, što ovo istraživanje veoma jasno pokazuje. Nedostatak jasnoće znači da mnoga iskustva ostaju neimenovana, neprijavljena i bez odgovarajuće podrške. Bez zajedničkog okvira teško je proceniti razmere problema ili na njega efikasno odgovoriti“, izjavila je dr Leonie Maria Tanczer, vanredna profesorka na UCL Computer Science i rukovodilac Laboratorije za istraživanje roda i tehnologije.

Gotovo polovina ispitanika bila je žrtva digitalne zloupotrebe

Prema rezultatima istraživanja, 45,7% ispitanika prijavilo je da je tokom prethodnih godinu dana bilo izloženo najmanje jednom obliku zloupotrebe posredstvom tehnologije.

Istovremeno, svega 32% ispitanika navelo je da poznaje značenje ovog pojma, što ukazuje na značajan jaz između stvarnog iskustva i svesti o problemu.

Istraživanje je pokazalo da se žrtve često suočavaju sa više oblika zlostavljanja istovremeno. Među ispitanicima koji su doživeli ovakve incidente, prosečan broj različitih oblika zloupotrebe iznosio je 2,7.

Najčešće prijavljeni oblici bili su:

- blokiranje i isključivanje iz komunikacije sa namerom nanošenja štete – 16,7%;

- primanje uvredljivih ili nepristojnih poruka – 15,1%.

Ispitanici iz Sjedinjenih Američkih Država i Indije prijavili su veću izloženost višestrukim oblicima zloupotrebe, dok su ispitanici iz pojedinih evropskih i azijskih zemalja ređe prijavljivali ili prepoznavali ovakva iskustva.

Doksovanje i digitalno uhođenje predstavljaju rastuću pretnju

Istraživanje kompanije Kaspersky pokazalo je da je 8,5% ispitanika bilo žrtva digitalnog uhođenja, dok je 5,4% prijavilo da je bilo izloženo doksovanju (doxxing), odnosno neovlašćenom objavljivanju ličnih podataka na internetu.

Stručnjaci iz odeljenja Kaspersky Digital Footprint Intelligence (DFI) identifikovali su rastući ekosistem usluga za doksovanje koje se nude na forumima dark veba po cenama od 50 do 4.000 američkih dolara.

Pored toga, primećen je i razvoj naprednih alata za nadzor i praćenje pojedinaca, poznatih kao stalkerware.

Više od 34.000 korisnika pogođeno stalkerware pretnjama

Termin stalkerware odnosi se na softverske programe, aplikacije i uređaje koji omogućavaju osobi da tajno nadzire privatni život druge osobe putem njenog mobilnog uređaja.

Uz pomoć takvog softvera moguće je pratiti gotovo sve aktivnosti korisnika, uključujući pretrage interneta, geolokaciju, tekstualne poruke, fotografije, glasovne pozive i druge privatne podatke.

Prema podacima kompanije Kaspersky, tokom 2024–2025. godine više od 34.000 korisnika bilo je pogođeno stalkerware pretnjama, dok je ukupan broj identifikovanih žrtava tokom prethodnih pet godina dostigao 127.000 korisnika širom sveta.

U istom periodu otkrivene su 33 do tada nepoznate porodice stalkerware softvera, što potvrđuje kontinuirani razvoj ove vrste pretnji.

Pogođeni korisnici registrovani su u više od 160 zemalja, a među najugroženijim državama tokom 2025. godine našle su se Rusija, Brazil i Indija.

„Stalkerware, koji svako sa internet konekcijom može lako preuzeti i instalirati, omogućava počiniocima da daljinski pristupe pametnom telefonu žrtve sa bilo koje lokacije. Budući da softver radi u pozadini i nije vidljiv korisniku, većina žrtava uopšte nije svesna da se svaki njihov korak i aktivnost nadziru. Zato je izuzetno važno znati kako prepoznati ovakve aktivnosti i šta učiniti ukoliko korisnici posumnjaju da su meta uhođenja“, izjavila je Tatyana Shishkova, vodeća istraživačica bezbednosti i vršilac dužnosti rukovodioca Istraživačkog centra za Ameriku i Evropu u okviru Kaspersky Globalnog tima za istraživanje i analizu (GReAT).

Kaspersky je jedan od suosnivača međunarodne inicijative Coalition Against Stalkerware, koja okuplja IT kompanije, nevladine organizacije, istraživačke institucije i organe za sprovođenje zakona sa ciljem borbe protiv sajber-uhođenja i pružanja pomoći žrtvama digitalnog zlostavljanja.