Kazaljka "sata Sudnjeg dana" ostaje na 100 sekundi do ponoći

S obzirom na pandemiju covida-19 i činjenicu da SAD i Rusija razmenjuju pretnje širom Ukrajine, najava da se kazaljke na Satu sudnjeg dana neće pomerati ove godine mogla bi se smatrati znakom nade.

Kako je to bilo od 1947. godine, Bilten atomskih naučnika objavio je u četvrtak položaj velike kazaljke na satu.

Ona ostaje tamo gde je bila od 2019: 100 sekundi do ponoći.

„Sat sudnjeg dana“ predstavlja sud vodećih naučnika i stručnjaka za bezbednost o opasnostima po ljudsko postojanje.

Ove godine je napredak poput vakcine protiv koronavirusa uravnotežen rastućim dezinformacijama i drugim pretnjama.

„Prag propasti nije mesto za nezaposlenost“, piše Bilten u virtuelno objavljenom obrazloženju odluke.

Činjenica da se nije pomerila bliže ponoći ne znači da su se pretnje stabilizovale, navodi grupa u saopštenju.

„Ako čovečanstvo želi da izbegne egzistencijalnu katastrofu, onu koja prevazilazi sve do sada, nacionalni lideri moraju da urade daleko bolji posao u borbi protiv dezinformacija, fokusirajući se na nauku i saradnju“, rekla je novinarima lider Biltena Rejčel Bronson povodom svog 75. rođendana. prvo otkriće sata.

„Naprotiv, Sat je i dalje najbliži apokalipsi koja bi dovela do kraja civilizacije jer je svet zaglavljen u izuzetno opasnom trenutku.

Pre pandemije covida-19, objavljivanje pozicije ruke se odvijalo svake godine u Nacionalnom pres klubu u Vašingtonu, ali sada se to radi iz Kancelarije za bilten na Univerzitetu u Čikagu. Odmah preko puta je rodno mesto atomskog doba.

Tamo je 1943. Enriko Fermi demonstrirao samoodrživu atomsku fisiju, eksperiment koji je doveo do razvoja atomske bombe.

Mesto je obeleženo skulpturom Henrija Mura koja prikazuje atomsku eksploziju.

Umetnik iz Čikaga Martil Langsdorf dizajnirao je sliku sata pre 75 godina.

Naručili su ga naučnici koji su napravili atomsku bombu kojom je okončan Drugi svetski rat.

Do 1947. Hladni rat je pobegao i hteli su da upozore Amerikance na opasnost od nuklearnog sukoba sa Sovjetskim Savezom.

Nadali su se da će „naterati ljude na racionalnost“, rekao je Judžin Rabinović, biolog i prvi urednik Biltena.

Bilten su 1945. godine osnovali Albert Ajnštajn, J Robert Openhajmer i drugi naučnici koji su radili na Projektu Menhetn koji je proizveo prvo nuklearno oružje.

Izvor: SEEbiz