Godišnje se na cirkularnu ekonomiju troši 1,3 biliona USD

Godišnje se na cirkularnu ekonomiju troši 1,3 biliona USD – najviše investicija u modnom i automobilskom sektoru

Vlade, kompanije i privatne finansijske institucije godišnje investiraju više od 1,3 biliona USD na cirkularnu ekonomiju – procena je instituta Chatham House, prva takve vrste do sada.

Analiza Chatam House i Just Economics pokazala je da kompanije investiraju 800 mlrd USD godišnje u cirkularnu ekonomiju, što je samo 2% od 35 biliona USD koji odlaze u linearnu ekonomiju. Vlade investiraju 510 milijardi, što je 4% od ukupno potrošenih 13 biliona USD. Finansijske institucije investiraju 46 mlrd USD, uključujući 21 milijardu u posebne cirkularne fondove i 24,5 milijardi preko zelenih fondova.

- Recikliranje, ponovna upotreba materijala i smanjenje otpada imaju jasan poslovni smisao zbog čega je investiranje u cirkularnu ekonomiju u velikom porastu. Ipak, finansiranje je znatno ispod nivoa na kom bi trebalo da bude da bi se dostigle pune investicione nagrade. Pomak od linearne "uzmi-napravi-baci" ekonomije na cirkularne, održive poslovne modele kreiraće poslove, promovisati investicije i sačuvati planetu – istakao je viši istraživač Chatham House Patrick Schroder.

Zanimljivo je da od 800 milijardi investiranih u korporacije, modni i automobilski sektor privlače najviše investicija. Cirkularne inicijative čine 5% troškova u modnoj industriji, a vođene su rastućim tržištem eko vlakana vrednim 40 mlrd USD. Takođe, 6% troškova u automobilskoj industriji otišlo je u cirkularnu ekonomiju, što je rezultat rastućih investicija u električna vozila, poboljšanje tehnologija za baterije i investiranja u transportne sisteme koji promovišu deljenje i iznajmljivanje. Najlošija je poljoprivreda sa samo 0,1% cirkularnih incijativa od godišnjih ulaganja u vrednosti od 8 biliona USD.

Kako se zemlje bore sa rastućim uticajem klimatskih promena, gubitkom biodiverziteta, sve je jasnije da cirkularni poslovni modeli mogu smanjiti otpad, boriti se sa siromaštvom i razviti otpornije ekonomije, nalazi su izveštaja. Ipak, izveštaj sugeriše da je

Cilj održivog razvoja povezan sa cirkularnom ekonomijom, najmanje finansiran, uz Cilj 12 koji se tiče osiguranja održive proizvodnje i potrošnje. Autori ističu da su poboljšanja u oblasti obnovljive energije vitalna za ubrzanje ka nisko-ugljeničnoj tranziciji, ali upozoravaju da ne treba tretirati ove tehnologije kao automatski održive.

- Mnoge nisko-ugljenične tehnologije su intenzivne u pogledu korišćenja resursa, kao što je smanjenje dragocenih materijala korišćenih za baterije, gvožđa za energiju vetra i peska i litijuma koje koristimo za solarne panele. Da bi bila istinska održiva, nova tehnologija treba da bude postavljena oko principa cirkularnosti, da bude dizajnirana da traje, da stvara poslove, promoviše ponovnu upotrebu i popravku – kaže Schroder.

Autori izveštaja smatraju da je sada pravi trenutak da kompanije i vlade ozbiljno krenu ka cirkularnoj ekonomiji.

- Kako se ekonomije oporavljaju od pandemije, moramo iskoristiti ovaj trenutak da uđemo u profitabilnu, bezbednu i cirkularnu ekonomiju. Da bi tu stigle, vlade treba da koriste cirkularne finansije da podrže održivi razvoj, regulatori treba da stimulišu investicije u cirkularnu ekonomiju. Više kompanija i investitora treba da shvati da su investicije koje su zahtevne u pogledu resursa neodržive, pa samim tim i neprofitabline. Samo tada imaćemo globalnu ekonomiju koja radi za sve - zaključuje Schroder.

Izvor: eKapija