EBRD smanjio prognozu rasta za Srbiju

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) snizila je svoju projekciju ekonomskog rasta za Zapadni Balkan u 2025. godini sa 3,6% na 3,2%, navodeći političku nestabilnost u Srbiji i slabiji privredni učinak razvijenih evropskih zemalja kao ključne razloge pogoršanja izgleda. Za 2026. godinu očekuje se blagi oporavak regionalnog rasta na 3,4%.

Za Srbiju ove godine očekuje rast od 3,5%, što je za 0,5% niže nego u ranijoj prognozi. Prema mišljenju EBRD Srbija će u 2026. zabeležiti privredni rast od 3,7% što je za 0,3% niže nego u prethodnom izveštaju.

EBRD je ukupnu prognozu rasta za sve ekonomije u koje ulaže snizio za 0,2 procentna poena, na 3% u 2025. godini. Ovo je drugo uzastopno snižavanje prognoze – prethodno je u februaru smanjena za 0,3 poena – a Banka novi izveštaj simbolično naslovljava "Vremena neizvesnosti".

Na pad prognoze uticali su globalni faktori, uključujući nagli porast neizvesnosti u trgovinskoj i ekonomskoj politici, slabiju spoljnu tražnju i posledice novih carinskih barijera, posebno onih koje su uvele Sjedinjene Američke Države. Najveća smanjenja prognoza zabeležena su u Zapadnom Balkanu, Centralnoj Evropi i baltičkim državama.

Glavna ekonomistkinja EBRD-a, Beata Javorčik, upozorava da su regioni u koje Banka ulaže ušli u fazu pojačane neizvesnosti i usporenog rasta, pozivajući na smanjenje trgovinskih tenzija i veću saradnju na međunarodnom nivou.

Rast u centralnoj Evropi i baltičkim zemljama sada se očekuje na nivou od 2,4% u 2025. i 2,7% u 2026. godini. Južnoevropske članice EU beleže slab rast – 1,6% u 2024. i tek 2,0% u 2025, dok se u 2026. predviđa rast od 2,4%. U Bugarskoj je nešto optimističnija prognoza zahvaljujući domaćoj tražnji.

U Ukrajini je prognoza rasta za 2025. smanjena na 3,3%, a razlog su slaba tražnja iz EU i napadi na energetsku infrastrukturu. Rast u Turskoj usporava na 2,8%, a u centralnoj Aziji na 5,5%. Inflacija u EBRD regionima ponovo raste – sa 5,3% u septembru 2024. na 6,1% u februaru 2025, podstaknuta fiskalnim popuštanjem i rastom plata.

Povećani izdaci za odbranu – koji su se skoro udvostručili od 2014. – takođe značajno oblikuju ekonomski ambijent. Izveštaj ukazuje da bi povećana tražnja za domaće proizvedenim vojnim proizvodima mogla da doprinese rastu BDP-a za 1 do 1,5% u zemljama poput Slovačke, Grčke, Hrvatske i Mađarske.

Izvor: eKapija