Digitalizacija

Digitalizacija je prisutna u mnogim sferama života i industrije. Termin digitalizacija je širok i svuda prisutan pojam. Najprostije rečeno, podrazumeva konvertovanje ili zapisivanje informacija u formi binarnog koda. U binarnom kodu informacija postoji u digitalnom obliku, kao jedna od dve cifre, 0 ili 1.

Istražujući i čitajući razna objašnjenja i definicije stručnjaka i ljudi iz svere digitalizacije, došli smo do sledećeg zaključka: digitalizacija obuhvata upotrebu postojećih tehnologija i informacija za poboljšanje poslovnih procesa, stvaranje digitalnog okruženja i okruženja za digitalno poslovanje u kome informacija ima poslovnu ulogu.

Digitalizacija je predstavljanje analognih signala nizom brojeva, gde brojevi predstavljaju izmerene vrednosti tog signala u sukcesivnim vremenskim intervalima. To znači da se ne beleže sve vrednosti signala, već samo vrednosti u određenim trenucima, tj. u nekim tačkama u vremenu.

Dakle, skup tačaka u kojima se posmatra vrednost signala je diskretan, pa se signal dobijen na taj način zove diskretni signal. Jasnije od toga zaista ne može, zar ne?

Pošto digitalizacija podrazumeva kompjutersku obradu signala, a ona se svodi na rad sa brojevima koji predstavljaju vrednosti tog signala - tako te vrednosti moraju uzimati vrednosti iz diskretnog skupa, kako bi kompjuter mogao da radi sa njima. Takav signal zove se digitalni signal.

Iz razloga što se digitalna obrada signala zasniva na numeričkoj obradi podataka kojima su ti signali predstavljeni, taj problem je morao da se reši matematičkim metodama. A glavni razlog zašto je dugo obrada svih signala bila rađena analogno je taj što se postupkom digitalizacije generiše mnogo brojeva, što je bio nepremostiv problem upravo zbog nemanja moderne, tj. određene tehnologije koja bi ovoliko brojeva registrovala, memorisala, obrađivala i reprodukovala.

Digitalne tehnologije kao što su Internet stvari (IoT), sada već čuveni oblak tj. cloud computing, kao i robotika - jesu jedni od ključnih činilaca za četvrtu industrijsku revoluciju, industriju 4.0 koja i podrazumeva kompletnu digitalizaciju svih procesa proizvodnje i korišćenje pomenutih tehnologija za lakše i preciznije stvaranje određenog proizvoda uz manje troškove.

Digitalizacijom je omogućena računarska obrada signala, čija je primena pored industrije veoma široka. Ta primena se vidi u telekomunikacijama, medicini, multimediji i mnogim drugim oblastima. Bez obzira na različite oblasti gde se digitalni uređaji koristi i bez obzira na različite sfere posla, u osnovi način funkcionisanja ovih uređaja je isti. Kompjuter je isprogramiran da određene podatke u digitalnoj formi, pored obrade, prezentuje na način kako mu je zadato i u skladu sa namenom uređaja.

A s druge strane, neko je lepo primetio, pre više od 300 godina gospodin Lajbnic je razvio binarni sistem, dok prvi kompjuter puni malo više od 70 godina; znači digitalno okruženje je jako dugo bilo tu na dohvat ruke, ali je nedostajalo nekoliko korka da se sprovede u delo.

U jednom od prošlih brojeva imali smo intervju sa Ksenijom Karić, direktorkom divizije Digitalna fabrika i Procesna industrija i pogoni u kompaniji Siemens. Na pitanje - kako digitalizacija menja način na koji se kompanije razvijaju i način na koji razvijaju svoje proizvode, odgovorila je da u modernom dobu digitalizacija ne prestaje da menja naše živote i transformiše industriju zajedno sa proizvodnim procesima, kao i da napredak savremenih tehnologija kompanije u kojoj je direktor pomenute divizije - pruža priliku kreiranja novih poslovnih modela putem digitalizacije i automatizacije, ali i rešenje kako da se postigne fleksibilnost i efikasnost kompanije.

Prema njenim rečima, podaci danas predstavljaju najvažniji “osnovni materijal”, a kompanija Siemens pruža mogućnost povezivanja virtuelnog i realnog sveta pomoću Siemensovih digitalnih usluga, kao i obradu velike količine podataka kroz Sinalytics platformu u koju je umreženo više od 300 000 sistema.

Digitalizacija u obradi podataka omogućava uočavanje grešaka pre nego što se one dese u realnom vremenu, kao i kreiranje novih načina optimizacije u procesima proizvodnje. Pored raznih primera u industriji, navodimo par običnih primera za digitalizaciju u svetu koji nas okružuje.

Jedan od njih je google drive, a drugi su aplikacije koje vam nude banke i sa kojima zaista jednim ili “čak” sa četiri klika platite račune i završite nešto za šta se nekada podrazumevao odlazak u banku i čekanje u redu, a klima se leti nekako baš pokvari kada vi stanete u red.

Još neki od primera su: kupovina stvari i čak inamirnica preko interneta, traženje i plaćanje savršene destinacije za odmor, kupovina odeće i obuće jednim klikom i pri tome jeftinije je nego da uđete u prodavnicu. Razlog? Pa zato što prodavnica pri vašem kliku ne mora da ima rentiran lokal, zaposlene prodavce… Da li će to smanjiti broj zaposlenih, zaista je teško pitanje.

Među raznim komentarima vezanim za online usluge i online kupovinu, pojavljuje se i zaključak određenih banaka da po njihovom istraživanju ipak razne aplikacije koje vam omogućavaju da mnogo toga završite bez odlaska u banku, ne mogu da zamene kontakt sa klijentom uživo.

To je možda kod nas, bar što se tiče bankarskih usluga - realnost, da ta vrsta “živog ili realnog” odnosa sa klijentom se ne može zameniti. Ovakav odnos sa klijentom je svakako bitan, ali ako pogledamo realno, nepoverenje ili nezainteresovanost ljudi da nauči da radi sa nekom aplikacijom i dalje je zaslužan faktor za gužvu u bankama, prvenstveno fizičkih lica.

Pored aplikacije koju vam banka nudi i koja vam se klikom besplatno instalira, imate zaista mnoštvo mogućnosti da od kuće, sa posla uz kafu završite silna plaćanja, menjačnicu, pregled stanja, kartica, itd.

Da ne idemo daleko sa aplikacijama, kod svake banke imate bankomat, koji vam može reći stanje, isplatiti keš. U svakoj banci imate mašine pomoću kojih bez čekanja, ako već ne verujete aplikaciji, možete platiti račune, uglavnom bez provizije.

Bez obzira na sve ove pogodnosti i dalje mnogi čekaju i zbog svoje nezainteresovanosti i odbijanja savremenog društva, gube ono što je najskuplje i najdragocenije. Svoje vreme.

Digitalna transformacija u poslovanju ustvari čini integraciju digitalnih tehnologija u sve sfere poslovanja koja donose promene i poboljšanje u istom.

O jednoj od tih promena smo pisali na našem portalu industrija.rs, a to su dronovi koji su na početku nalazili razne svrhe, reklo bi se ne baš korisne, a onda su pored mnogo različitih primena našli svoje mesto i u poljoprivredi, gde pomoću senzora prate sve važne parametre za zasad a svi podaci koji senzori zabeleže, zahvaljujući internet stvarima, poljoprivrednik, poslovni čovek, vidi na svom telefonu, tabletu, kompjuteru.

Digitalizacija olakšava nove oblike rada i saradnje, dok u isto vreme suočava industriju i tržište rada sa nizom izazova. Kako se povećava potreba za tehničkom kvalifikacijom radne snage, broj kvalifikovanih radnika i dalje pada. Program Hanoverskog sajma (HANNOVER MESSE) pod nazivom Karijera 4.0 (Career 4.0) istražuje različite zahteve i mogućnosti u ovoj sferi.

Digitalizacija je uvela revoluciju u svet rada. Roboti rade zajedno sa ljudima ili autonomno putuju kroz skladišta. Tehnologije poput virtuelne stvarnosti povezuju radnike sa fabrikom, roboti upućuju viljuškaristu kako da najkraćim putem u skladištu dođe do proizvoda i na taj način uštedi vreme i novac, tj. gorivo viljuškara.

Prema ekonomskom istraživanju koje je naručila Nemačka komora za industriju i trgovinu, nemački proizvođači smatraju da je nedostatak kvalifikovane radne snage glavni poslovni rizik, budući da to znači odbiti ili otkazati nove poslove.

Kompanija Prognos za ekonomska istraživanja i savetovanje predviđa do 2030. godine nedostatak kvalifikovane radne snage za otprilike 3 miliona ljudi.

Karijera 4.0 na Hanoverskom sajmu posvećena je ispitivanju koraka potrebnih za rešavanje tog nedostatka i „podizanju“ te kvalifikovane radne snage. Program čine glavni elementi - posao i karijera. Studentima, mladim stručnjacima i već iskusnim radnicima se kroz ovaj program pružaju informacije o slobodnim radnim mestima i mogućnostima za karijeru, ali i pokazuje radikalni uticaj digitalizacije na nove potrebe u svetu rada.

Ovaj događaj Hanoverskog sajma usmeren je na profesionalce i menadžere iz industrije sa jedne strane i fakultete, studente i diplomce sa druge strane. Osim razgovora sa potencijalnim poslodavcima, može se naučiti o mnogim temama koje vas interesuju kao studenta ili diplomca bez radnog iskustva.

Svi ovi događaji su jako bitni i jako poučni, nešto što ne treba smišljati i izmišljati, već samo preslikati i organizovati kod nas, na primer, na jednom Sajmu tehnike u Beogradu. Mnogi sajmovi i mnoga udruženja inženjera pridaju veliki značaj razgovorima, obuci, prenošenju iskustava mladim i budućim kolegama, za dobrobit privrede i razvijanju industrije zemlje u kojoj žive.

Udruženje nemačkih inženjera i Hanoverski sajam organizuju događaj koji se zove „Dan mladih inženjera“ (Young Engineers Day) koji je usmeren na studente, buduće inženjere tehničkih fakulteta i koji uključuje specifične vodiče i informacije za njihove buduće kolege. Studenti i mladi inženjeri mogu posetiti izlagače iz oblasti robotike, industrije 4.0..., imati priliku da direktno ostvare kontakt sa predstavnicima industrije i da predstave sebe.

Digitalizacija nudi mnoga nova rešenja u poslovanju, pa tako i rešenje kao što su digitalne fabrike gde IT rešenja omogućavaju razmenu podataka između razvoja, proizvodnje i distribucije. Neverovatne su prednosti tehnologija, kao što su softveri za virtuelni razvoj proizvoda, za planiranje i kontrolu proizvodnje, za razne analize istog.

Samo mašta i kreativnost su granica u pravljenju proizvoda koji razvijate virtuelno i gde su za razliku od ranijeg planiranja i prototipova troškovi nemerljivo niži, a za slobodu kreativnosti nebo je granica.

Prema rečima stručnjaka, industrija je danas bolje pripremljena za digitalnu promenu nego pre nekoliko godina, mada su i mišljenja da male kompanije rizikuju svojim trenutnim ponašanjem da zakasne da se urkcaju na brod za digitalizaciju, a problem je nedostatak kvalifikovane radne snage i nedostatak precizne strategije.

U Nemačkoj kao vodećoj privredi u Evropi, anketa je pokazala da je 74% kompanija svesno koliko su važne digitalne tehnologije za samu proizvodnju i prodaju, a 55% kompanija koje imaju promet manji od 30 miliona evra, smatra da digitalne tehnologije igraju umereno važnu ulogu za njih.

Sigurno je da digitalizacija predstavlja još jedan korak u industrijskoj revoluciji i ima veliki uticaj na poslovnu organizaciju, ekonomiju, društvo u celini. Treba iskoristiti sve što pruža, a prepoznati loše efekte na vreme, ako ih ima. Jedna od najvažnijih stvari je da se svi prilagode promenama koje digitalizacija i digitalna transformacija donosi i da ljudi koji su odgovorni za njenu implementaciju, se postaraju da se zaposleni prilagode promenama i da ne zakasne sa primenom industrije 4.0.