Atanacković: Poslodavci bi pristali na povećenje minimalca ako i država snosi teret

Počasni predsenik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković izjavio je da je anketa, koju je uradila ta privredna asocijacija, pokazalo da bi 65% poslodavaca prihvatilo povećanje minimalne zarade za 9,4% u oktobru ove godine, pod uslovom da država to kompenzuje kroz povećanje neoporezivog dela plate.

On je agenciji Beta rekao da je ministru finansija Siniši Malom na Socijalno-ekonomskom savetu (SES) predloženo da se, za poslodavce kojima ne bi pomoglo ni da država snosi ceo teret povećanja, iznađe način za dodatnu pomoć, što je Mali prihvatio.

- Radnoj grupi za izradu predloga povećanja minimalne zarade predložićemo da se promeni način kompenzacije povećanja minimalne zarade jer se država, povećanjem neoporezivog iznosa zarade, odriče velikog novca koji bi došao u budžet, a od toga korist imaju i firme koje dobro rade i ne isplaćuju minimalnu zaradu, a i njima se povećava neoporezii iznos - rekao je Atanacković.

On je naveo da je Mali na SES-u izneo plan povećanja minimalca do 2027. godine tako što bi povećanje od 9,4% od oktobra ove godine važilo do decembra ove godine, a zatim bi se u januaru 2026. ta zarada podigla za dodatnih 10,1% i iznosila 550 EUR.

Minimalna zarada u ovom trenutku iznosi 53.592 dinara, odnosno 457 EUR" nakon što je u januaru ove godine povećana za 13,7%.

Mali je na SES-u rekao da vlast "ne odustaje od cilja, a to je, da do kraja 2027. godine, odnosno da u 2028. godini, minimalna zarada bude 651 EUR".

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas da "veruje da će biti povećanja minimalne zarade i da će poslodavci to prihvatiti" jer su, kako pretpostavlja, "društveno odgovorni i razumeju da će država preuzeti značajan deo tereta na sebe u tom povećanju minimalca".

Poslodavci, kako je rekao Atanacković, uglavnom pristaju da se minimalna zarada poveća, ali srazmerno rastu bruto domaćeg proizvoda i iznosa inflacije, međutim do sada su uglavnom povećanja bila veća zbog političkih i socijalnih razloga pa je država snosila deo "tereta" kroz umanjenje poreza, odnosno povećanjem neoporezovanog dela zarade.

Podsetio je i da je u Srbiji poreski sistem linearan i da bi ga možda trebalo reformisati tako da ko isplaćuje veće zarade plaća i veći porez.

Izvor: Beta