U naredne dve godine počinje izgradnja solar-termal postrojenja u Novom Sadu
Izgradnja solar-termal postrojenja sa dva sezonska skladišta u Novom Sadu trebalo bi da počne u naredne dve godine, najavila je pomoćnica ministarke za energetsku efikasnost i klimatske promene Maja Vukadinović.
To postrojenje će, kako je kazala, biti najveće ovog tipa na svetu koje će osigurati održivije, sigurnije, čistije i povoljnije daljinsko grejanje u Novom Sadu.
Podsetimo, juče je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) objavila prethodno obaveštenje u vezi sa gradnjom ovog postrojenja čija je procenjena vrednost nešto manja od 110 mil EUR.
Cilj projekta je dekarbonizacija sistema kroz integraciju velikih solarno-termalnih tehnologija. Uključuje izgradnju i integraciju solarno-termalnog postrojenja koje se sastoji od dve sezonske jedinice za skladištenje toplote ukupne zapremine od približno 870.000 m³, polja solarnih kolektora površine oko 39.000 m² (31 MW), toplotnih pumpi ukupnog kapaciteta 17 MW i dva električna kotla kombinovanog kapaciteta 60 MW.
Vukadinović je tokom učešća na konferenciji "Zapadni Balkan 2030" na panelu ""Energetska tranzicija od preuzetih obaveza do delovanja" ukazala da Srbija sprovodi značajne investicije u energetskom sektoru, kao što je uvođenje novih tehnologija koje će dovesti do postepenog napuštanja uglja i fosilnih goriva.
- Izuzev solar termal postrojenja u Novom Sadu, gradimo i jednu od najvećih solarnih elektrana u Evropi od jednog gigavata sa skladišnim kapacitetima od 200 megavata, dok ujedno radimo na bezbednoj integraciji kapaciteta iz obnovljivih izvora energije, kroz jačanje prenosnih kapaciteta, izgradnju novih energetskih koridora kojima se povezujemo sa susedima, ali i izgradnjom reverzibilne hidroelektrane Bistrica, koja će biti neophodna za balansiranje sistema sa više OIE. U toku je izrada projektno planske dokumentacije za gasne interkonekcije sa Rumunijom i Severnom Makedonijom kojima ćemo diversifikovati pravce i izvore snabdevanja gasom - rekla je Vukadinovićeva
Pomoćnica ministarke je dodala da je kroz usvojenu Strategiju razvoja energetike i Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan do 2030. sa projekcijama do 2050. trasiran put razvoja engetskog sektora i naglasila da se vodi o računa o socijalnom aspektu energetske tranzicije, lokalnim zajednicama i građanima koji su zavisni u regionima uglja, zbog čeka je država usvojila Plan pravedne energetske tranzicije Srbije.
Izvor: eKapija
