Tržište nekretnina Srbije očekuje još veći rast u 2023.

Tržište nekretnina u Jugoistočnoj Evropi nastavlja da raste bez obzira na uticaj inflacije, rat u Ukrajini i energetsku krizu.

Naime, tržište nekretnina u Srbiji ove godine je doživelo rekordnu potražnju za poslovnim, logističkim i stambenim prostorom, a ovaj trend rasta biće nastavljen i u 2023. godini. Cene nekretnina i dalje zavise od inflacije i rasta cena u građevinskom sektoru, tako da treba očekivati da će banke sledeće godine će biti nešto strožije u pogledu odobravanja kredita, a postojeći krediti će biti nešto skuplji zbog rasta euribora.

Rad na daljinu se proširio u kompanijama u kojima su radnici kreativniji kada rade sa različitih lokacija, dok druge kompanije vraćaju radnike u kancelarije, jer smatraju da rad od kuće više nije toliko produktivan.

Ovo su samo neki od zaključaka učesnika međunarodne konferencije o nekretninama u Jugoistočnoj Evropi „Balkans Properti Forum 2022“, koju su po četvrti put u Beogradu organizovali Properti Forum i Kraljevski institut ovlašćenih procenitelja iz Velike Britanije (RICS).

CENE NEKRETNINA I POTRAŽNJA

Prema rečima Srđana Teofilovića iz CBS International ove godine je potražnja za poslovnim prostorom udvorstručena i to je razlog što investitori i finansijeri nastavlju projekte u toj oblasti i trenutno grade oko 200.000 kvadratnih metara u Beogradu. Inflacija i povećani priliv stranaca (oko 100.000) kao posledica rusko-ukrajinske krize izazvali su dodatni pritisak na rast cena, čineći ovu godinu rekordnu po broju prodatih stanova, količini novca potrošenog na kupovinu, ali i po ceni iznajmljenih stanova, jer Beograd nema toliki veliki broj stanova za iznamljivanje.

„U 2023. godini treba očekivati da će banke biti nešto strožije u pogledu odobravanja kredita, dok će postojeći krediti biće nešto skuplji zbog rasta euribora. Ne očekujemo da će to imati nekiog dramatičnog uticaja, jer se u Beogradu 70 odsto stanova kupi iz sopstvenih sredstava“, ističe Teofilović i podseća da se, na osnovu analize prethodnih godina, U Beogradu proda oko 20.000 stanova na godišnjem nivou, što je za grad od dva miliona stanovnika relativno mali broj. Keš kupci su ljudi koji su već imali neku nekretninu ili uspešni ljudi u svom poslu, sa naglaskom na IT sektor, u kome su zarade prilično visoke i oni mogu da kupuju stanove i bez kredita.

Sa druge strane kriza neće drastično uticati i na sektor izgradnje industrijskih objekata, jer će kompanija CTP Srbija sledeće godine udvostručiti svoj portfolio i izgraditi dodatnih 250.000 kvadratnih metara. Prema rečima Petra Kolognata, direktora poslovnog razvoja kompanije CTP Srbija trenutno je aktuelan trend približavanja („nearshoring“) – gde kompanije menjaju svoje strategije poslovanja zbog kolapsa lanca snabdevanja, zbog čega sele svoje proizvodne kapacitete sa Dalekog istoka u zapadnu Evropu – a to predstavlja odličnu priliku za region i Srbiju.

On je kao podsticajnu meru ocenio najavu Ministarstva građevine da će biti ukinuta konverzija zemljišta. „To će drastično olakšati proceduru izgradnje industrijskih objekata. To bi bio veoma pozitivan korak“, rekao je on.

U Srbiji raste potražnja za svim vrstama nekretnina, a izvršni direktor za korporativno bankarstvo Eurobank Direktna, Milan Vićentić je ocenio da su trenutne cene nekretnina, prema nekim pokazateljima, na vrhuncu, odnosno blizu „pika“.

„Na većini prosečnog tržišta, mislim da su cene trenutno na vrhuncu. Ali to ne zavisi samo od tražnje, već i od rasta inflacije na evropskom nivou i stvarne kupovne moći. Zavisi dosta i od cena materijala, što je značajan input za investitore“, upozorava Vićentić i ističe da „nije realno očekivati pad kamatnih stopa u narednoj godini, jer su one u proteklih nekoliko godina bile na istorijski niskom niovu. Ne očekujem da će porast kamata na stambene kredite izazvati probleme u otplati, niti u padu tražnje za nekretninama“, zaključio je Vićentić.