Pet pitanja koja deca treba da postave kada koriste sadržaje generisane pomoću AI za učenje

Kako se deca vraćaju u školu, veštačka inteligencija (AI) postaje sve prisutniji deo njihovog procesa učenja. Kompanija Kaspersky objašnjava kako roditelji mogu pomoći deci da AI koriste odgovorno i ističe zašto je važno da deca proveravaju odgovore generisane pomoću AI-ja, prepoznaju „halucinacije“ neuronskih mreža i izbegavaju deljenje ličnih ili školskih podataka sa AI servisima.

Podaci kompanije Kaspersky pokazuju da interesovanje dece za AI alate nastavlja da raste kako ove tehnologije postaju dostupnije i sve više se integrišu u svakodnevno učenje.

Narednih dana, deca se vraćaju u školu i AI će postati (Ili nastaviti da bude) deo njihovog obrazovanja jednako prirodno kao pretraživači, onlajn rečnici i obrazovni video-sadržaji.

Deca koriste AI asistente da im objasne složenu temu, generišu ideje za esej, provere tekst, reše domaći zadatak ili pripreme prezentaciju.

Pored prednosti, AI u obrazovanju donosi i nove izazove. Neuronske mreže neretko izmišljaju detalje koji deluju kao činjenice ili generišu obmanjujuće slike, čime korisnike mogu navesti na pogrešne zaključke.

Digitalna pismenost danas podrazumeva više od sposobnosti pretraživanja informacija — deca takođe treba da nauče da preispituju ono što vide, prepoznaju moguću manipulaciju i zaštite informacije koje dele.

AI kao pomoć u učenju, a ne zamena za domaći zadatak

Kada dete može da generiše esej ili za nekoliko sekundi dobije gotovo rešenje matematičkog zadatka, može biti primamljivo da takav rezultat preda bez razumevanja gradiva.

To u datom trenutku može uštedeti vreme, ali detetu onemogućava da razvije upravo one veštine koje zadatak treba da podstakne.

AI može pomoći u objašnjavanju koncepta, predlaganju strukture, davanju primera ili postavljanju pitanja za vežbu, ali ne bi trebalo da u potpunosti uradi zadatak umesto njih.

Objasnite deci da AI ne zna šta je istinito

Jedna od najčešćih grešaka jeste tretiranje odgovora generisanog pomoću AI-ja kao da je došao od pretraživača ili kvalifikovanog stručnjaka.

U stvarnosti, jezički model generiše odgovor predviđanjem reči koje će najverovatnije slediti jedna drugu, na osnovu podataka korišćenih za njegovo obučavanje.

Odgovor može biti tačan, ali AI takođe može pomešati činjenice, izmisliti izvor, navesti studiju koja ne postoji ili sa potpunim samopouzdanjem opisati događaj koji se nikada nije dogodio.

Ovakve greške često se nazivaju AI „halucinacijama“. Roditelji mogu deci jednostavno objasniti ovaj koncept: AI sistem ne pruža uvek informacije za koje sa sigurnošću „zna“ da su tačne.

Kada nema dovoljno informacija, može popuniti praznine nečim što zvuči uverljivo, ali je netačno.

Zato deca treba da usvoje jednostavno pravilo: što je pitanje važnije, to odgovor treba pažljivije proveriti.

Koristite pet pitanja za proveru informacija sa interneta

Jednostavan set pitanja može pomoći deci da zastanu pre nego što informacije kopiraju u školski zadatak ili ih prihvate kao činjenice.

Prvo pitanje glasi: Ko je ili šta je izvor? Ako AI asistent navede knjigu, studiju, citat ili istorijsku činjenicu, dete treba da proveri da li originalni izvor zaista postoji i da li je pouzdan.

Drugo pitanje je: Da li odgovor odgovara zadatku? AI može generisati doteran i ubedljiv odgovor, ali pritom pogrešno razumeti pitanje, koristiti neodgovarajući nivo detalja ili dati odgovor koji nije u skladu sa uputstvima nastavnika.

Treće pitanje glasi: Mogu li ovo da objasnim svojim rečima? Ako dete ne može samostalno da razume ili ponovi način razmišljanja i zaključivanja, ne bi trebalo da odgovor preda kao svoj rad.

Četvrto pitanje je: Gde još mogu ovo da proverim? Važne činjenice treba proveriti u udžbeniku, beleškama sa časa, zvaničnom obrazovnom izvoru ili u nekoliko pouzdanih izvora.

Peto pitanje glasi: Da li treba da pitam odraslu osobu? Ako se informacije odnose na zdravlje, bezbednost, osetljivu temu ili su jednostavno zbunjujuće, obraćanje roditelju ili nastavniku predstavlja razuman deo procesa učenja.

Roditelji mogu vežbati ovaj pristup sa decom na početku školske godine tako što će zajedno pregledati odgovor na domaći zadatak koji je generisao AI, proveriti njegove izvore i razgovarati o tome koji su delovi korisni, netačni ili zahtevaju da se

preformulišu.
Ne dozvolite deci da dele lične podatke sa AI alatima

Deca razgovor sa četbotom često doživljavaju kao privatnu interakciju i mogu steći pogrešan osećaj da je AI pouzdan sagovornik kome mogu poveriti informacije o sebi, svojoj porodici, školi ili ličnim problemima.

Roditelji treba da objasne da se upiti i razgovori mogu čuvati i da, u zavisnosti od konkretnog servisa, mogu biti korišćeni za unapređivanje ili obučavanje AI sistema.

Zato deca treba da izbegavaju unošenje punog imena i prezimena, kućne adrese, broja telefona, naziva škole, lozinki, ličnih dokumenata, podataka sa platnih kartica, fotografija karata ili ulaznica, kao i svih drugih poverljivih informacija.

Isto pravilo važi i za podatke drugih ljudi. Deca ne bi trebalo da postavljaju fotografije, poruke ili dokumente drugih osoba bez njihove dozvole.

„AI može biti dragocen alat za učenje kada ga deca koriste za istraživanje teme, proveru razumevanja ili unapređivanje nacrta eseja, umesto da jednostavno zameni njihov sopstveni rad.

Ključna veština jeste naučiti da se svaki odgovor ne prihvata zdravo za gotovo.

Odgovor generisan pomoću AI-ja može zvučati samouvereno i biti dobro strukturiran, a da istovremeno sadrži izmišljene informacije, netačne reference ili pogrešno zaključivanje.

Roditelji mogu pomoći tako što će podsticati decu da važne informacije proveravaju u udžbenicima i pouzdanim izvorima, da odgovor objasne svojim rečima i da zatraže pomoć kad god im nešto nije jasno.

Ove navike pomoći će deci da iskoriste prednosti AI-ja, a istovremeno razviju veštine kritičkog mišljenja koje su im potrebne tokom cele školske godine“, kaže Rade Furtula, presales menadžer kompanije Kaspersky za zapadi Balkan.

Zlatna formula: zaštićeni uređaji i kritičko mišljenje

Kritičko mišljenje predstavlja najvažniju odbranu od obmanjujućeg sadržaja generisanog pomoću AI-ja, ali treba da bude podržano i osnovnim merama tehničke bezbednosti.

Na nalozima koje koriste deca treba omogućiti dvofaktorsku autentifikaciju (2FA), a svaki nalog treba da ima snažnu i jedinstvenu lozinku.

Aplikacije treba preuzimati isključivo iz zvaničnih izvora i redovno ih ažurirati. Pouzdano bezbednosno rešenje takođe može pomoći u otkrivanju fišing stranica, zlonamernih datoteka i drugih onlajn pretnji.

Roditelji takođe mogu zajedno sa decom pregledati podešavanja privatnosti i proveriti koliko je ličnih informacija dostupno nepoznatim osobama.

Upoznajte decu sa osnovama sajber bezbednosti uz pomoć obrazovnih alata kao što je Kaspersky Cybersecurity Alphabet — besplatna knjiga za preuzimanje koja objašnjava ključne pojmove, pravila sajber higijene i načine za izbegavanje prevara.

Roditelji mogu unaprediti i sopstvene digitalne veštine pohađanjem Kaspersky kursa „Cyberhygiene“.

Kurs objašnjava osnovne principe onlajn bezbednosti na pristupačan način i može pomoći odraslima da se osećaju sigurnije kada sa decom razgovaraju o lozinkama, ličnim podacima, fišingu, sumnjivim linkovima i odgovornom korišćenju digitalnih alata.