Norveška planira da ponovo otvara tri gasna polja zatvorena pre tri decenije
Norveška vlada je izazvala oštre kritike zbog planova o ponovnom otvaranju tri gasna polja u Severnom moru, gotovo tri decenije nakon što su zatvorena, u vreme kada Evropa traži alternative snabdevanju energijom iz Rusije i Bliskog istoka.
Vlada je takođe najavila da će ove godine naftnim i gasnim kompanijama ponuditi 70 novih lokacija za istraživanje u Severnom, Barencovom i Norveškom moru, a da će licence biti izdate početkom sledeće godine.
Neka od tih područja su bliža obali nego ikada ranije.
Premijer Jonas Gar Stjore je rekao da će ova odluka "stvoriti veliku vrednost za zajednicu, postaviti temelje za dobra radna mesta širom zemlje, osigurati zajedničku dobrobit i doprineti energetskoj sigurnosti i bezbednosti Evrope".
Proizvodnja u tri gasna polja u Severnom moru, koja su zatvorena 1998. godine, ponovo će početi do kraja 2028. i trajaće do 2048, a vlada planira da potroši 19 milijardi norveških kruna (1,7 milijardi evra) za njihovo ponovo pokretanje.
Dobijenim gasom će se snabdevati Nemačka, dok će se laka nafta slati u Veliku Britaniju.
Norveški ministar energetike Terje Osland je rekao da norveška proizvodnja nafte i gasa daje važan doprinos energetskoj bezbednosti Evrope.
"Razvoj novih gasnih polja pomaže Norveškoj da održi visoke isporuke na duži rok. Ovo je postalo još važnije posle invazije Rusije na Ukrajinu i sukoba na Bliskom istoku", kazao je Osland.
Odluka manjinske vlade Laburističke partije je suprotna savetima državne agencije za životnu sredinu i našila je na oštre reakcije ekoloških organizacija i levičarskih partija, prenosi Gardijan.
Portparol za životnu sredinu Socijalističke leve partije Lars Haltbreken ocenio je da je odluka ludost i optužio vladu za "grinvošing".
"To pokazuje da vlada još jednom očigledno ignoriše savete o zaštiti životne sredine sopstvenih stručnjaka. Sva ta priča o odgovornoj ekstrakciji nafte je besmislica.
To je grinvošing do kraja, pri čemu se ranjiva i važna prirodna područja svesno dovode u opasnost", rekao je Haltbreken.
Proširenje područja za licence za istraživanje, prema njegovim rečima, ne bi rešilo današnju naftnu krizu i moglo bi da ima "potencijalno katastrofalne posledice po populacije riba i ptica".
Norveška je najveći proizvođač nafte u zapadnoj Evropi i posle rata u Ukrajini postala je glavni snabdevač gasom mnogih evropskih zemalja.
Državna naftna kompanija Ekvinor je od početka rata na Bliskom istoku i zatvaranja Ormuskog moreuza ispumpala rekordne količine nafte i gasa.
U prvim kvartalu je pumpala 2,31 miliona barela ekvivalenta nafte dnevno, što je gotovo devet odsto više nego u istim mesecima prošle godine, i gotovo dvostruko više od povećanja koje su predviđali finansijski analitičari.
Zahvaljujući rekordnoj proizvodnji fosilnih goriva i rastu tržišnih cena kompanija je ostvarila najveći kvartalni profit od 2023. godine, kada je ruska invazija na Ukrajinu izazvala poremećaj u snabdevanju gasom širom Evrope.
Izvor: Beta
