Metalna industrija 2025: Globalni pregled i buduće perspektive

Metalna industrija, jedan od stubova moderne privrede, danas nosi teret ekonomskog razvoja i ekološke odgovornosti. Globalni i regionalni trendovi, tehnološke inovacije, geopolitički izazovi, perspektive lidera sektora, šta je to što sve čeka ovu granu industrije.

Metalna industrija je žila kucavica infrastrukture, transporta, odbrane i visoke tehnologije. Godišnja proizvodnja sirovog čelika prelazi 1,8 milijardi tona, aluminijuma 300 miliona tona, dok bakar, nikl, cink i specijalne legure doprinose dodatnih 200 miliona tona. Prema podacima World Steel Association, vrednost čitavog lanca, od kopova do gotovih proizvoda prelazi 4 biliona USD, odnosno oko 4 % svetskog BDP-a.

Sekto¬r direktno i indirektno zapošljava više od 100 miliona radnika, dok prateći lanci vrednosti, logistika, inženjering, prodaja, kreiraju dodatnih 250 milijardi USD godišnjeg prihoda. Pritom je izvoz ključna komponenta, više od 60 % proizvedenih metalnih proizvoda završava na međunarodnim tržištima.

Uprkos ekonomskom značaju, metalna proizvodnja je odgovorna za 11 % globalnih antropogenih emisija CO₂ i troši preko 7 % sveže vode. Prosečna emisija po toni čelika pala je sa 2,1 tone (2020) na 1,8 tone (2024), ali IEA cilja ispod 1,5 tone do 2030.

Cirkularna ekonomija: reciklaža i zatvoreni ciklusi u metalnoj svetskoj industriji

U metalnoj industriji, zbog visokog udela energije i emisija u proizvodnji bakra, čelika i aluminijuma, zatvoreni ciklusi su najučinkovitiji način smanjenja ekološkog otiska i osiguranja stabilne nabavke osnovnih sirovina.

U decembru 2024. nemačka Vlada usvojila je Nacionalnu strategiju cirkularne ekonomije (“Circularity Made in Germany”), koja obuhvata konkretne ciljeve i mere za efikasniju reciklažu metala i mineralnih sirovina.

Strategija predviđa ulaganja u istraživanje novih tehnologija za separaciju i praćenje tokova materijala, kao i uvođenje strogih standarda o dizajnu proizvoda za laku rastavljivost i ponovnu upotrebu.

Paralelno, Evropska komisija je u martu 2025. pokrenula Akcioni plan za čelik i metale, sa ciljem zaštite evropskog sektora i podsticanja cirkularnih praksi kroz prilagođene mere trgovinske politike.
Automobilski sektor je jedan od najvećih potrošača čelika u EU, a novi izveštaj The International Council on Clean Transportation (ICCT) iz marta 2025. ukazuje da poboljšana reciklaža automobilske limarije može smanjiti zavisnost Unije od uvoza sirovina, kao i emisije štetnih gasova.

Od decembra 2024, kanadska kompanija Cyclic Materials isporučuje preko 10.000 tona recikliranog bakra proizvođaču Glencore, koji u pogonu u Kvebeku preradom sekundarnog bakra ostvaruje značajno smanjenje emisija u odnosu na proizvodnju iz rudnog koncentrata

Iako je reciklaža čelika dobro razvijena, OECD ističe da očigledna disproporcija u ponudi sekundarnih sirovina može prouzrokovati porast konkurencije za otpad, dok izvozna ograničenja dodatno zatežu tržište otpada.

Po OECD projekcijama, reciklirani čelik bi 2050. trebalo da čini čak 50 % globalne proizvodnje, ali regionalne razlike i restrikcije na izvoz otpada (što Evropska unija trenutno razmatra) mogu usporiti napredak.

Po podacima sajta reciklaža.biz, Srbiji se godišnje generiše oko 12 miliona tona komunalnog otpada, od čega se čak 10 miliona tona ne tretira pravilno, što ukazuje na nisku stopu reciklaže i neadekvatnu infrastrukturu.

Konferencija „Otpad–resurs za cirkularnu ekonomiju“ održana je 5. decembra 2024. u Beogradu, gde su prepoznati ključni izazovi: nedostatak mehanizama za separaciju i praćenje tokova metala, slaba digitalizacija i potreba za modernizacijom postrojenja.

Stručnjaci su istakli značaj industrijske simbioze, preusmeravanje nus-proizvoda jedne fabrike kao sirovine za drugu i razvoj tržišta sekundarnih materijala.

Prema izveštaju švedskog Instituta za održivi resurse (IVA), investiranje u digitalizaciju i standardizaciju podataka o tokovima kritičnih metala ključno je za optimizaciju reciklaže, smanjenje gubitaka i podizanje ekonomske isplativosti ponovne prerade.

Prelazak na cirkularnu ekonomiju u metalnoj industriji nije samo ekološka imperativa nego i konkurentska prednost: smanjuje zavisnost od uvoza, obezbeđuje stabilnost cena i štiti klimatske ciljeve.

Ključni akteri, vladine institucije, industrijske kompanije i naučno-istraživački centri moraju sinhronizovati politike, investicije i tehnološki razvoj.

Fotografija od: pixabay.com

Globalni pokretači: politika i strategije

Evropska unija je u okviru Akcionog plana za digitalizaciju industrije (Digital Europe Programme) za period 2021–2027 izdvojila preko 7 milijardi EUR za projekte digitalne transformacije, s posebnim fondovima za metaloprerađivački sektor.

Cilj je da do 2030. barem 75 % velikih industrijskih kompanija u EU implementira napredne digitalne alate poput digital twins i rešenja za prediktivno održavanje.

SAD i Kina takođe ubrzano razvijaju državne programe podrške pametnoj proizvodnji. Kineski “Made in China 2025” program predviđa ulaganja od nekoliko stotina milijardi dolara u modernizaciju čeličnih i aluminijskih pogona.

Internet stvari (IIoT): Senzori ugrađeni na pećima, pokretnim trakama i valjcima prikupljaju milijarde podataka u realnom vremenu, omogućavajući dinamičku kontrolu procesa i brzu detekciju odstupanja.

Digital twin: Virtuelni model čeličane ili livnice koji simulira proizvodne tokove, optimizuje raspored opreme i predviđa učinke promena u procesima.

Studija objavljena 9. juna 2025. pokazala je kako može smanjiti pad produktivnosti usled neplaniranih zastoja i brzinski (400× real-time) testira alternativne konfiguracije proizvodne linije.

Veštačka inteligencija i mašinsko učenje: Algoritmi za prediktivno održavanje analiziraju senzorske podatke kako bi detektovali nevolje u pećima, valjcima ili transportnim sistemima pre nego što dođe do kvara, čime se produžava radni vek opreme i smanjuju neplanirani zastoji.

Kompanija ArcelorMittal u pogonu u Gentu (Belgija) implementirao je IIoT platformu koja prati više od 1.000 tačaka na peći za topljenje čelika, redukujući potrošnju energije za 5 % i emisije CO₂ za 7 % u prvih šest meseci primene.

Skalabilnost i interoperabilnost: Integrisanje rešenja različitih proizvođača senzora, kontrolera i softvera zahteva usklađene protokole i otvorene standarde.

Obuka kadrova: Prelazak na digitalne sisteme zahteva visok nivo digitalne pismenosti radnika, zbog čega je neophodno ulaganje u programe prekvalifikacije i stručne obuke.

Značaj inovacija u materijalima

Inovacije u materijalima pokreću četvrtu industrijsku revoluciju metalne industrije, omogućavajući proizvodnju lakših, jačih i održivijih proizvoda.

Globalni tržišni segment kompozitnih materijala dostigao je vrednost od približno 95,6 milijardi USD u 2024. godini, uz predviđeni godišnji rast od 7,8 % do 2030. godine, što potvrđuje potrebu za rešavanjem izazova u težini, koroziji i termalnoj stabilnosti kroz nove legure i kompozite.

Metal matrix kompoziti, u kojima se aluminijumi ili gvožđe ojačavaju keramičkim vlaknima, postaju ključ za aplikacije kojima je potrebna visoka čvrstoća uz minimalnu masu.CPS Technologies razvija MMC rešenja sa kontinuiranim i diskontinuiranim keramičkim vlaknima za komponente poput kočionih rotora, cilindara visoke temperature i delova pogonskih sistema.

Kompanija Alloyed, osnovana od strane istraživača sa Univerziteta Oxford, obezbedila je 78,3 miliona funti za razvoj digitalnih platformi za 3D štampu visokoperformansnih metalnih komponenti. Njihova tehnologija koristi napredne algoritme za automatsko optimizovanje geometrije delova i smanjenje upotrebe materijala, posebno u industrijama vazduhoplovstva, odbrane i elektronike.

Ovakvi digitalni alati ubrzavaju istraživanje novih legura i omogućavaju brže prototipovanje, čime se smanjuju troškovi uvodnih faza razvoja materijala.

BCCResearch izveštava o rastu primene naprednih nanomaterijala i vrstama kompozita s poboljšanom pasivacijom i otpornosti na habanje, koja će do 2025. značajno uticati na performanse industrijskih komponenti.

Robotika, automatizacija i aditivne tehnologije (3D štampa) postali su stubovi transformacije metalne industrije u eri Industrije 4.0.

Specijalizovani livnički roboti: Foundry robots (HowToRobot) preuzimaju opasne i ergonom¬ski zahtevne operacije u livnicama (čišćenje kokila, uklanjanje viška materijala), smanjujući povrede i povećavajući prosečnu produktivnost po radniku za 25 %

Kompanije poput Universal Robots nude fleksibilne šestoosne robote (UR3e–UR30) sa nosačima od 3 do 30 kg, koji rade pored operatera na zadacima zavarivanja, brušenja i paletizacije.

Geopolitički potresi: carine i lanci snabdevanja u metalnoj svetskoj industriji

Od decembra 2024. do juna 2025. metalska industrija suočava se s neviđenom fragmentacijom globalnih lanaca snabdevanja. Kombinacija novih carinskih mera, antidamping istraga i kontrola izvoza ključnih sirovina stvara talasne efekte, od povećanih troškova do zastoja u proizvodnji koji prete da poremete i najotpornije industrijske subjekte.

Fotografija od: pixabay.com

4. juna 2025. stupile su na snagu nove, dvostruke carine od 50 % na uvoz čelika i aluminijuma, proširujući mere iz marta (25 %) za sve zemlje, osim Ujedinjenog Kraljevstva, koje i dalje koristi 25 % dok ne zaključi bilateralni sporazum.

Ministarstvo trgovine SAD je 12. juna 2025. objavilo dodatno proširenje liste obuhvaćenih proizvoda na kućne aparate (mašine za pranje sudova, frižidere, šerpe i dr.), gde se carina obračunava na udeo čelika u vrednosti proizvoda, takođe 50 %.

EU je 19. decembra 2024. pokrenula zaštitnu istragu (“safeguard”) na uvoz mangana i silikonskih legura usled naglog porasta kvantiteta kineskih isporuka, s ciljem privremenog ograničavanja uvoza kroz kvote i visoke protudampinške carine.

Paralelno, u februaru 2025. pokrenute su redovne antidamping istrage na uvoz Seamless Pipes iz Rusije, Ukrajine i Turske, uz privremene carine do 17 % kako bi se zaštitila domaća proizvodnja i smanjio rizik od prevelikog priliva jeftinog čelika.

U aprilu 2025. Kina je drastično ograničila izvoz sedam ključnih retkozems¬kih elemenata, neophodnih za električne motore, turbinske generatorе i vojne komponente. Ograničenja su uvedena bez prethodnog obaveštenja, dovodeći do prinudnog zaustavljanja rada evropskih auto-delova proizvođača i smanjenja proizvodnje EV baterija.

Posle pregovora u junu 2025. u Londonu, Kina je izdala ograničen broj dozvola za izvoz retkozems¬kih elemenata, ali je sistem licenciranja i dalje netransparentan, što održava visoku neizvesnost lanaca snabdevanja.

Prema podacima A.P. Moller-Maersk, 76 % evropskih šipera imalo je probleme sa isporukama tokom 2024., a 1 od 3 kompanije prijavio je poteškoće u obezbeđivanju ključnih materijala.

Geopolitički konflikti u Crvenom moru naterali su prevoznike na duže rute, dok je zagušenje u Panami uzrokovalo kašnjenja što direktno utiče na isporuke lima i poluproizvoda.

Od decembra 2024. do danas, globalna metalska industrija doživljava jedan od najekstremnijih geopolitičkih udara: od udvostručenih carina u SAD, preko EU antidamping mera, do zatvaranja prekida u lancima transporta.

Samo kroz stratešku diversifikaciju dobavljača, investiranje u domaće i sekundarne izvore sirovina, kao i agilno upravljanje zalihama, kompanije mogu ublažiti rizike i obezbediti kontinuitet proizvodnje u uslovima stalne nestabilnosti.

Globalni brokeri i analitičari procenjuju da Trumpov režim carina bi mogao da košta svetsku ekonomiju i do 1 000 milijardi USD, uz rizik od gubitka stotina hiljada radnih mesta u izvoznim zemljama koje zavise od američkog tržišta metala.

Iako je krajnji učinak Trumpove politike vidljiv kroz povišene troškove i poremećene lance snabdevanja, industrija danas traži ravnotežu između zaštite domaće proizvodnje i održavanja fluidnosti globalnih tokova metala.

Sinergija politika, industrije i nauke

U eri ubrzane tran¬zi¬ci¬je ka održivim i digitalizovanim procesima, perspektive država, kompanija i nauke u metalnoj svetskoj industriji postaju od ključne važnosti za oblikovanje budućih vrednosnih lanaca.

Od decembra 2024. do danas, vlade su revidirale strateške dokumente i podsticajne pakete, kompanije su ubrzale ulaganja u zelene i digitalne tehnologije, dok naučni svet objavljuje radove koji predviđaju naredne korake u materijalima, proizvodnim procesima i reciklaži.

U časopisu Metals (Vol. 15, Issue 1, Jan 2025) objavljeno je više radova koji mapiraju istraživačke pravce za nanostrukturirane legure s poboljšanom otpornošću na koroziju i habanje, kao i primenu AI algoritama za optimizaciju kristalne strukture.

Special Issue Digital Transformation and Innovation for a Sustainable Future (MDPI) ističe međupovezanost digitalizacije, inovacija i održivosti kroz empirijske studije o metaloprerađivačkim pogonima koji koriste blockchain za praćenje porekla sirovina.

Ključna sinergija nastaje kroz javno-privatna partnerstva, jedino zajednički pristup političkih odluka, industrijskih ulaganja i naučnih istraživanja može obezbediti otpornu, održivu i konkurentnu industriju.

Istraživači iz laboratorije QUILL (Queen’s University Ionic Liquid Laboratories) razvili su proces reciklaže retkih zemnih metala koristeći specijalizovane ionske tečnosti koje selektivno rastvaraju i izdvajaju ključne elemente iz industrijskog i elektronskog otpada.

Ova metoda drastično smanjuje potrebu za korozivnim kiselinama i omogućava visok nivo čistoće prikupljenih metala, dok istovremeno minimalizuje ekološki otisak procesa QUILL već sarađuje s industrijskim partnerima kako bi rezultate laboratorijskih istraživanja brzo implementirali u pilot postrojenja, s planovima za proširenje na preradu baterijskog otpada i e-otpada do kraja 2025.

MolyWorks (SAD) je razvio mobilnu „fabriku za reciklažu“ koja konvertuje metalni otpad u metalne prahove pogodne za aditivnu proizvodnju direktno na lokaciji korisnika, čime se eliminišu troškovi transporta i skladištenja.

Njujorški GreenSpark Software nudi cloud-rešenje za praćenje i optimizaciju reciklaže metala kroz analizu tržišnih cena i statusa otpadnih materijala. Nakon runde od 9,4 miliona USD, platforma je implementirana u više pogona u SAD, smanjujući zastoje i povećavajući profitabilnost reciklažnih centara.

Uloga metaloprerađivačke industrije u Srbiji

Prema podacima Privredne komore Srbije, u 2024. sektori metaloprerađivačke industrije i energetike ostvarili su izvoz od 12,9 mlrd EUR, što čini 41,1 % ukupnog robnog izvoza zemlje. U tim granama je zaposлено 203 100 radnika (8,8 % ukupne zaposlenosti).

Prema Trading Economics, proizvodnja čelika u Srbiji je u aprilu 2025. zabeležila godišnji rast industrijske proizvodnje od +2,3 % (YoY) i blagi mesečni pad od –0,2 % (MoM).

Železara Smederevo (u vlasništvu HBIS Serbia): glavni proizvođač sirovog i celuloznog čelika, uz kapacitete od oko 2 miliona tona godišnje. U aprilu 2025. pokrenuta je faza modernizacije peći sa investicijom od €150 mln za smanjenje emisija CO₂ kroz optimizaciju ložionih sistema.

NIS iako primarno naftna kompanija, NIS u sklopu godišnjeg izveštaja za 2024. ističe ulaganja u sekundarne procese toplotne obrade metala za svoje pogone, s ciljem reciklaže otpadnih materijala i povećanja energetske efikasnosti.

Od decembra 2024. do danas, države su redefinisale svoje strateške prioritete u metalnoj industriji, kompanije su preusmerile investicije ka digitalnim i zelenim tehnologijama, a naučni svet je razradio tehnička rešenja za buduća postrojenja.

Sinergija ovih aktera postavlja čvrste temelje za otporniji i konkurentniji sektor, sposobnog da odgovori na geopolitičke izazove, zahteve za dekarbonizacijom i potrebu za automatizacijom.

U narednoj fazi, ključno je da se ubrza implementacija standardizovanih digitalnih platformi i da se osigura kontinuirana edukacija stručnjaka, kako bi se ostvarila puna interoperabilnost i maksimalna energetska efikasnost.

Istovremeno, javno-privatna partnerstva i finansijski instrumenti usmereni ka zelenim inovacijama moraju postati stalni deo industrijske politike. Jedino kroz koordinisani pristup – od državnih politika, preko industrijskih investicija, do istraživačkih inicijativa – metalna industrija može da ispuni ciljeve održivog rasta i ostane lider globalnih trendova