Kazahstan velika zemlja sa ogromnim potencijalom

Srpski privrednici, koji su u Astanu doputovali kao članovi delegacije koju prevodi predsednik Aleksandar Vučić u Kazahstanu, vide velike poslovne mogućnosti.

Generalni direktor „Simpa“ Slađan Disić, u izjavi Tanjugu, rekao je da njegova kompanija ima što-šta iz svog proizvodnog programa da ponudi ovom tržištu. „Poslovni forum što se tiče državne delegacije otvorio je vrata da mnogo bolje upoznamo privredu i privrednike Kazahstana, ogromnu zemlju sa ogromnim potencijalima. Mi vidimo šansu u opremanju hotela, stambenih i poslovnih prostora“, rekao je on.

Disić je istakao da se radi o velikom tržištu povoljnom za kompanije iz Srbije, zbog sporazuma o slobodnoj trgovini koji naša zemlja ima sa Kazahstanom.

„Roba iz Srbije nije opterećena carinskim dažbinama i to je velika prednost u odnosu na firme iz zapadne Evrope. Vidimo veliku šansu. Naš proizvodni program koji je poznat ovde još iz doba bivšeg S S S R-a sada je prilagođen svetskim standardima koji se ovde primenjuju“, objasnio je on. Disić je rekao da je imao prilike da u Astani vidi mnogo kranova, što znači da se mnogo gradi. „Videli smo kranove na sve strane, a tamo gde ima kranova tamo je mesto nama koji radimo nameštaj“, uveren je on.

Damir Lunić šef građevinske firme „Modulor“ iz Beograda kaže da je Poslovni forum bio prilika da se upozna sa tržištem Kazahstana i posebno Astanu, grad koji se tek razvija i koji ima velike potencijale. „Ono što Kazahstanu nedostaju su srpski inženjeri i radnici. Vidim veliki potencijal u dolasku na ovo tržište“, rekao je on Tanjugu. Lunić je kazao da je prvi put u Kazahstanu, ali da „Modulor“ ima veliko internacionalno iskustvo, te da veruje da je kompanija spremna da radi i na ovom tržištu.

Saša Vlaisavljević, generalni direktor aerodroma „Nikola Tesla“ Beograd, ukazao je da je u Kazahstan došao pošto aerodrom u Astani ima velike planove.

„Aerodrom ''Nikola Tesla'' je u poslednje četiri godine uložio 70 miliona evra sopstvenih sredstava u sopstvene investicije - razvoj, infrastrukturu i pokušavamo sa aerodromima u celom svetu, ne samo regionu, da podelimo naša iskustva i znanje. Aerodrom u Astani ima velike planove što se tiče infrastrukture, a i Astana je nov grad.

Postoji svega 20 godina“, objasnio je on. Vlaisavljević kaže da je došao u Kazahstan da ponudi usluge aerodroma Beograd, kako infrastrukturne, tako i iz drugih područja. Podsetio je da aerodrom „Nikola Tesla“, na primer, ima i iskustva sa koncesijom, što bi moglo da bude od koristi drugima.

Na poslovnom forumu u Astani učestvovalo je oko 50 kompanija iz Srbije, iz različitih sektora privređivanja - IKT sektora, građevine, poljoprivrede, hemijske industrije, farmacije, industrije nameštaja, do banjskog i zdravstvenog turizma, trgovine.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2017. godini ukupna spoljnotrgovinska razmena u robi sa Kazahstanom iznosila je 88,9 miliona dolara. Ukupan izvoz u 2017. godini iznosio je 28,8 miliona dolara, a na listi zemalja u koje Srbija izvozi, Kazahstan se našao na 39. mestu . Ukupan uvoz u 2017. godini iznosio je 60,1 miliona dolara i Kazahstan je na 39. mestu u ukupnom srpskom uvozu. Pokrivenost uvoza izvozom u 2017. godine bila je 48 odsto.

Na osnovu podataka Ministarstva finansija Republike Srbije - Uprava carine, sa Kazahstanom posluje 102 privredna subjekta u Srbiji. U 2017. godini najviše smo izvozili hartiju i karton,premazane plastikom, mermer, travertin i alabaster, podne ploče, laminiranu građu, vrata, dovratnike, pragove i nameštaj od drveta za kuhinje i dnevne sobe, pokrivače podova, podloge, nekalemljene ili kalemljene sadnice jestivog voća.

Na listi uvoznih proizvoda dominirali su nafta i ulja od bitumenoznih minerala, sirovi aluminijum, tečni propan, sadnice jestivog voća, pasulj i boranija, smrznuti fileti od slatkovodnih riba, ferohrom, vrećice za pakovanje robe od pamuka i drugi proizvodi. U trgovini sa Kazahstanom od zaključivanja Sporazuma o slobodnoj trgovini (2010) naš izvoz ima tendenciju rasta.

Srbija ima, kako je rečeno, sve predispozicije da bude značajan ekonomski partner Kazahstana u Evropi. Stupanjem na snagu Sporazuma o jedinstvenoj carinskoj uniji Ruske Federacije, Belorusije i Kazahstana stvoreno je tržište sa oko 168 miliona stanovnika. Uporedne analize uvoza i potreba kazahstanskog tržišta i proizvodnih i izvoznih potencijala srpske privrede, koje je uradila Privredna komora Srbije, ukazuju na velike mogućnosti povećanja plasmana srpske robe na kazahstanskom tržištu.

Od proizvoda agrokompleksa (semena, pre svega semenskog kukuruza i sadnog materijala, sredstva za zaštitu biljaka i veterinarskih lekova, konzervisanog voća i povrća, kokošjeg mesa, mašina i uređaja za poljoprivrednu proizvodnju), preko proizvoda metalske industrije i mašinogradnje, hemijske, gumarske, farmaceutske industrije i robe široke potrošnje (nameštaja, podnih pokrivača i obloge, bele tehnike, obuće, konfekcije i trikotaže), do usluga i proizvoda građevinarstva, IT i turizma

Značajne su mogućnosti i za unapređenje viših oblika saradnje, poput zajedničkih ulaganja u proizvodnju (posebno u agrobiznis sektoru i farmaceutskoj industriji) radi izvoza na kazahstansko i treća tržišta.

Izvor: PKS