FT: nuklearnoj industriji je potrebno petostruko ubrzanje gradnje do 2050.

Uoči održavanja 51. Svetskog nuklearnog simpozijuma u Londonu, Financial Times (FT) ukazuje na ogromne izazove sa kojima se suočava globalni nuklearni sektor.

Iako su globalni energetski i klimatski ciljevi doveli do ozbiljnih ambicija ambicija i projekata, stopa izgradnje novih reaktora morala bi da se poveća pet puta tokom naredne decenije kako bi se ti planovi ostvarili.

Svetska nuklearna asocijacija (WNA) upozorava, piše Finantial Times, na zabrinjavajući jaz između visokih političkih ciljeva i trenutnog tempa izgradnje.

Da bi se dostigle proklamovane mete za 2050. godinu, godišnji obim početka gradnje novih reaktora mora se povećati petostruko.

Prema procenama Svetske nuklearne asocijacije (WNA), od krajem 2030-ih godina pa nadalje biće neophodno započinjati izgradnju 60 do 65 gigavata (GW) novih kapaciteta svake godine.

Poređenja radi, u 2025. godini započeta je gradnja tek oko 12,6 gigavata.

Jaz: 559 gigavata

Da bi se dostigao zbirni cilj država od 1.457 GW ukupnog kapaciteta do 2050. godine (što uključuje i inicijativu za tripliranje kapaciteta pokrenutu na COP28), trenutni projekti i planovi nisu dovoljni:

Oko 400 gigavata obezbediće produženje rada postojećih reaktora.

Oko 498 gigavata dolazi iz reaktora koji su trenutno u fazi izgradnje, planiranja ili su zvanično predloženi.

Ali čak 559 GW mora se dobiti iz potpuno novih projekata koji tek treba da se pretvore u konkretne projekte i investicione odluke.

Džonatan Kob, viši programski voditelj za klimu u WNA, ističe da se ključne akcije moraju sprovesti tokom ove decenije: "potrebna je usaglašena akcija u kratkom roku kako bi se stvorili uslovi za ovakvo ubrzanje — što uključuje razvoj lanaca snabdevanja, radne snage i regulatornog okvira.

Trenutno postoji jasan jaz u mnogim zemljama između onoga što se radi i onoga što mora da se uradi da bi se ciljevi ostvarili" precizan je Kob.

Naravno, tržištem novogradnje i dalje ubedljivo dominira Kina, dok u Evropi Velika Britanija gradi dva velika projekta – Hinkley Point C i Sizewell C – oslanjajući se na francusku tehnologiju, mada mi dodajemo i Pakš II, projekte u Češkoj i Slovačkoj, i budući Jek 2 u Sloveniji.

Trka sa obnovljivim izvorima i uloga baterijskih skladišta

U konačnici, visoki početni troškovi, dugi rokovi izgradnje i istorijska kašnjenja i dalje opterećuju nuklearni sektor.

S druge strane, varijabilni obnovljivi izvori energije (solari i vetar) i baterijski sistemi beleže drastičan rast.

U 2025. godini mreži je priključeno tek oko 3 gigavata novih nuklearnih kapaciteta, naspram čak 814 gigavata novih solarnih i vetroelektrana i 108 gigavata baterijskih skladišta.

Ipak, u WNA ne smatraju da su baterije pretnja za nuklearke, već dodatak koji stabilizuje mrežu.

Baterijski sistemi omogućavaju fleksibilnost, čime se izbegava da se nuklearni reaktori moraju smanjivati ili gasiti u trenucima visoke proizvodnje iz vetra i sunca.

A FT takođe beleži i da se pored finansijskih i logističkih izazova, evropska nuklearna flota ovog leta ponovo suočila sa klimatskim pritiscima – visoke temperature i niski vodostaji reka primorali su pojedine elektrane na smanjenje snage, što naglašava potrebu da se novi reaktori projektuju sa naprednijim sistemima hlađenja prilagođenim dugoročnim klimatskim promenama.

Izvor: eKapija