Nuklearni sektor pred velikim izazovom: Za ciljeve do 2050. potrebna petostruko veća gradnja reaktora

Uoči 51. Svetskog nuklearnog simpozijuma u Londonu, Financial Times ukazuje na veliki jaz između ambicioznih globalnih planova za razvoj nuklearne energije i trenutnog tempa izgradnje novih reaktora. Prema procenama Svetske nuklearne asocijacije (WNA), tempo početka gradnje novih nuklearnih kapaciteta morao bi da bude povećan oko pet puta tokom naredne decenije kako bi se ostvarili postavljeni ciljevi za 2050. godinu.

WNA procenjuje da bi od kraja 2030-ih godina bilo potrebno započinjati izgradnju između 60 i 65 gigavata (GW) novih nuklearnih kapaciteta godišnje. Za poređenje, tokom 2025. godine započeta je gradnja oko 12,6 GW novih kapaciteta.

Više od polovine potrebnih kapaciteta još nije konkretizovano

Države su postavile cilj da do 2050. godine dostignu ukupno 1.457 GW nuklearnih kapaciteta, što uključuje i inicijativu za utrostručavanje globalnog nuklearnog kapaciteta pokrenutu na COP28.

Prema podacima WNA, oko 400 GW trebalo bi da bude obezbeđeno produženjem rada postojećih nuklearnih reaktora, dok se oko 498 GW očekuje iz reaktora koji su trenutno u izgradnji, planiranju ili su zvanično predloženi.

Međutim, čak 559 GW, odnosno značajan deo ukupno potrebnog kapaciteta, morao bi da dođe iz projekata koji još nisu dovoljno konkretizovani da bi se mogli svrstati u postojeću kategoriju projekata.

Džonatan Kob (Jonathan Cobb), viši programski voditelj za klimu u WNA, ocenjuje da će ključne aktivnosti morati da budu sprovedene već tokom ove decenije.

Kako navodi, za ubrzanje izgradnje potrebno je stvoriti odgovarajuće uslove, uključujući razvoj lanaca snabdevanja, radne snage i regulatornog okvira. Prema njegovoj oceni, između onoga što se trenutno radi i onoga što je potrebno za ostvarivanje postavljenih ciljeva postoji jasan jaz u mnogim zemljama.

Kina predvodi novu nuklearnu gradnju

Kina i dalje ubedljivo prednjači kada je reč o izgradnji novih nuklearnih kapaciteta.

U Evropi, Velika Britanija trenutno razvija velike projekte Hinkley Point C i Sizewell C, koji se oslanjaju na francusku tehnologiju. Pored njih, u evropskom kontekstu navode se i projekti Pakš II, kao i nuklearni projekti u Češkoj i Slovačkoj, dok se u Sloveniji govori o budućem projektu JEK 2.

Nuklearna energija u trci sa solarnim i vetroelektranama

Nuklearni sektor se istovremeno suočava sa visokim početnim troškovima, dugim periodima izgradnje i istorijskim kašnjenjima projekata.

Nasuprot tome, obnovljivi izvori energije, pre svega solarne i vetroelektrane, nastavljaju da beleže snažan rast. Tokom 2025. godine mreži je priključeno oko 3 GW novih nuklearnih kapaciteta, dok je istovremeno priključeno oko 814 GW novih solarnih i vetroenergetskih kapaciteta.

Rastu i baterijski sistemi za skladištenje energije. Tokom iste godine dodato je oko 108 GW baterijskih skladišta.

Ipak, WNA baterijska skladišta ne posmatra kao konkurenciju nuklearnim elektranama, već kao tehnologiju koja može da doprinese stabilnosti elektroenergetske mreže. Baterije omogućavaju veću fleksibilnost sistema, uključujući smanjenje potrebe da nuklearni reaktori smanjuju proizvodnju ili budu isključeni u periodima visoke proizvodnje iz vetra i sunca.

Klimatski uslovi dodatni izazov za evropske elektrane

Pored finansijskih i logističkih problema, nuklearni sektor suočava se i sa posledicama klimatskih promena.

Tokom ovog leta, visoke temperature i niski vodostaji reka u Evropi primorali su pojedine nuklearne elektrane da smanje proizvodnju. Ovakve situacije dodatno ukazuju na potrebu da se budući reaktori projektuju sa naprednijim sistemima hlađenja koji mogu da odgovore na dugoročne klimatske promene.

Pred nuklearnim sektorom tako ostaje veliki izazov: ostvarivanje ambicioznih ciljeva za 2050. godinu zahtevaće značajno ubrzanje izgradnje novih kapaciteta, uz istovremeno rešavanje pitanja finansiranja, lanaca snabdevanja, radne snage, regulatornih procedura i prilagođavanja novih postrojenja promenljivim klimatskim uslovima.

Izvor: Financial Times