Da li znate koja generacija kupuje zlato više od svih drugih?

Mnogobrojna istraživanja pokazuju da su najveći ulagači u zlato generacije rođene između 1982. i 1996. godine - takozvani milenijalci.

Ovaj trend je uočljiv kako u svetu, tako i u Srbiji.

Istraživanje Banke Amerike pokazuje da 45 odsto milenijalaca već poseduje zlato, dok još toliko planira da investira u žuti metal.

State Street Global Advisors, jedan od najvećih svetskih upravljača finansijskim fondovima, u svom nedavnom istraživanju, utvrdio je da milenijalci prosečno imaju 17 odsto svog investicionog portfolija u zlatu, što je najviši procenat među svim generacijama. Za poređenje, prosečan udeo za generaciju X (1965-1980) i baby boomere (1946-1964) iznosi 10 odsto.

Kako analitičari kažu, zlato se tradicionalno smatra "sigurnim utočištem" u periodima ekonomske i političke nestabilnosti, pa mnogi milenijalci, kao generacija koja je preživela krize, traže imovine koje nude sigurnost u takvim vremenima. Globalni trendovi se mogu primetiti i u Srbiji. Poslednjih godina sve više građana Srbije pokazuje interesovanje za ulaganje u zlato.

Prema rečima ekonomskog analaitičara Zorana Pavlovića, najveće poverenje u zlato baš milenijalaca ne treba da čudi, jer za razliku od prethodnih generacija koje su stasavale u stabilnijim periodima i nisu razmišljali o ulaganju u zlato, milenijalci su formirali svoje finansijske navike kroz iskustvo kriza, inflacije i nepouzdanih institucija.

“To su generacije koje su preko leđa pregurale ratove, inflacije, devalvacije, odrastali u vrlo nesigurnim vremenima i ne čudi da baš oni ulažu u zlato – kao bezbednu, opipljivu i dugoročno pouzdanu imovinu, nezavisnu od banaka, berzi i politike”, kaže Pavlović i dodaje da je pravilo da se trećina imovine uloži u sigurnu nišu iako donosi mali prinos, trećina u nesigurno sa većom šansom za “oplodnju”, poput akcija velikih kompanija, a trećina u rizično.

Milenijalci, međutim, ne veruju ni u šta i ne žele da se “opeku”. Imaju snažnije iskustvo sa krizama i tipičan su primer pravila “koga zmija ujede i guštera se plaši”.

“Oni hoće nešto što je sigurno, a zlato u nesigurnim vremenima raste i imaće prinos po osnovu rasta cene. Otuda takav skok ulaganja u zlato, a naročito od strane milenijalaca”, kaže naš sagovornik.

U Srbiji omiljen dukat Franc Jozef

Da su glavni motivi za ulaganje u zlato kod milenijalaca globalna nesigurnost i snažna želja da sačuvaju “moć” svojih ušteda, smatra i Georgi Hristov iz „Tavex zlato&srebro“.

“Od 2021. godine, zbog velike globalne neizvesnosti, sve više ljudi traži načine kako da sačuva realnu vrednost svojih ušteda. Milenijalci su prva generacija koja ozbiljno ulaže u nešto drugo osim u nekretnine.

Danas postoje brojne opcije – kriptovalute, obveznice, akcije – ali zlato im je i dalje najbliže. Osim sigurnosti, za ulaganje u zlato nije potrebno specijalno znanje. Upravo je ta jednostavnost razlog zašto ga ova generacija bira”, smatra Hristov i dodaje da su nepoverenje prema bankama i visoka inflacija dodatno doprineli takvoj odluci.

Prema rečima našeg sagovornika, milenijalci više vole da kupuju fizičko zlato nego digitalno. “Generalno su svesniji različitih klasa imovine i, po mom mišljenju, biraju fizičko zlato jer im pruža osećaj slobode – nisu zavisni ni od koga.

Što se proizvoda tiče, postoje određene razlike u preferencijama. Neki radije kupuju zlatne poluge zbog sertifikata koji ih prate, dok drugi više vole zlatnike – posebno ovde u Srbiji, mali dukat sa likom Franca Jozefa je veoma tražen. Razlog za to leži u tradiciji i istoriji, što ovaj dukat čini posebno poželjnim.”

Da bi privukli interesovanje za poluge, „Tavex zlato&srebro“ je ponudio i program pretplate. “Kupovinom poluge mesečno tokom 12 uzastopnih meseci, na kraju poklanjamo dodatnu polugu.

Na ovaj način prirodno edukujemo ljude kako investiciono zlato funkcioniše i pokazujemo da je ova vrsta ulaganja dostupna svima – od onih koji imaju 100 evra na računu, do onih sa milionima.

Cilj nam je da milenijalcima i ostalim generacijama približimo dodatnu vrednost investicionog zlato”, objašnjava Hristov.

Savet za ulagače

Zlato je vekovima poznato kao "sigurno utočište" u vremenima nesigurnosti – čuva vrednost i kad druge investicije gube. Njegova cena beleži stalan rast: samo u prvoj polovini 2024. godine skočila je za gotovo 26%, što je dodatno ohrabrilo nove investitore, među kojima su i mlađe generacije.

U atmosferi globalne nesigurnosti i rastuće inflacije, tržište zlata ulazi u ono što se na berzama naziva "bull market" – period naglog i stabilnog rasta.

To privlači još veći broj građana koji traže zaštitu za svoju imovinu. Mnogi milenijalci prvo kupuju zlato kao „sigurnu luku“, a zatim ga povremeno prodaju radi ostvarivanja profita.

Međutim, kako upozorava Georgi Hristov, zlato ne treba prodavati impulsivno, samo zbog kratkoročnog profita. Ako investitoru novac nije hitno potreban, savet je da ga zadrži jer je zlato sredstvo za drugoročnu investiciju, a ne za brzu zaradu.

Kao dodatni savet, Hristov ističe važnost izbora pouzdanih trgovaca: “Proverite da li prodavac poštuje tržišne cene, da li ima transparentnu politiku otkupa i da li sarađuje direktno s rafinerijama. Samo tako možete biti sigurni da ulažete u pravu vrednost.”