Čak 92% zaposlenih klikće na fišing mamce: zemlje iz regiona među najugroženijima

Statistika sa platforme Kaspersky Automated Security Awareness Platform (KASAP) za simulaciju fišing napada pokazuje da zaposleni i dalje najteže, kao lažne, prepoznaju imejl poruke koje se oslanjaju na aktuelnosti i snažne emocije.

Visok procenat onih koji kliknu na fišing link, čak i kod uobičajenih fišing taktika, naglašavaju hitnu potrebu za kontinuiranom obukom iz oblasti sajberbezbednosti u organizacijama svih veličina.

U 2026. godini, fišing je najzastupljeniji sajber incident sa kojim se suočavaju kompanije u svim fazama razvoja, a takođe je na prvom mestu među incidentima koji dovode do štetnih posledica po poslovanje.

Napadi usmereni na ljude postaju sve sofisticiraniji, brži i šireg opsega, prelazeći na višefazne kampanje koje su dodatno unapređene tehnikama zasnovanim na veštačkoj inteligenciji.

Zanimljivo da je jedna od zemalja iz okuženja, Bosna i Hercegovina, dospela na listu zemalja najčešće prevarenih korisnika sa stopom kliktanja od 11 % na fišing šablon: „Kršenje korporativne politike korišćenja interneta“.

Kako bi pomogla kompanijama da se suprotstave ovim rizicima, kompanija Kaspersky predstavila je nove nivoe usluge KASAP, osmišljene da organizacijama svih veličina omoguće skalabilnu obuku za sajber odbranu, uz istovremeno pružanje uvida u najčešće okidače za uspeh fišing napada danas.

Stručnjaci kompanije Kaspersky analiziral su anonimizovane podatke koje su dobrovoljno dostavili korisnici Fišing simulatora Kako bi utvrdili koji su fišing obrasci najuverljiviji, a samim tim i najopasniji.

Ovaj simulator je dostupan u okviru svakog KASAP paketa ili kao samostalno rešenje za pružaoce upravljanih usluga (Managed Service Providers – MSP).

Administratorima omogućava da na bezbedan način provere oprez zaposlenih pokretanjem realističnih, ali nenajavljenih simulacija fišing napada.

Visoki procenat ispitanika koji su na simulaciju fišinga kliknuli, jasno ukazuje na oblasti u kojima je potrebna konkretna dodatna obuka iz sajberbezbednosti.

Nedavne višestruke simulacije fišing napada pokazuju da zaposleni najčešće ne prepoznaju zlonamerne imejl poruke koje se odnose na sledećih pet tema:

Tehnologija i veštačka inteligencija. Predlošci sa temama tehnologije i veštačke inteligencije, kao što je „Predstavljamo veštačku inteligenciju nove generacije“, pokazali su se kao najuverljiviji i ostvarili stopu od 45% testiranih primalaca koji su kliknuli na link.

Zdravstvo i osiguranje. Mamci povezani sa zdravstvom i osiguranjem prevarili su u proseku 28% ispitanika. Posebno je upečatljiv podatak da je imejl koji se odnosio na izveštaj o sanitarnoj inspekciji dostigao zapanjujuću stopu od 92% ispitanika koji su kliknuli na link.

IT politike i usklađenost. Imejl poruke usmerene na IT politike i usklađenost sa propisima takođe često uspevaju da zaobiđu oprez zaposlenih, što dovodi do kliktanja kod 26% zaposlenih.

Na primer, jedna simulacija u kojoj je od primalaca zahtevano da zatraže odobrenje prevarila je gotovo polovinu svih primalaca (48%).

Pokloni, promocije i ulaznice. Imejl poruke koje nude poklone, promocije i ulaznice delovale su pouzdano za 24% ispitanika.

Predlošci povezani sa velikim aktuelnim događajima, kao što je kampanja sa temom FIFA pod nazivom „Obucite dres reprezentacije – osvojite nagrade!“, ulivali su još veće poverenje i ostvarili stopu kliktanja od 66%.

Ljudski resursi i korporativna komunikacija.

Fišing poruke koje oponašaju komunikaciju sektora za ljudske resurse (HR) i korporativnu komunikaciju prevarile su 22% zaposlenih.

Posebno opasne bile su imejl poruke koje su se bavile osetljivim i zaposlenima veoma relevantnim internim temama, poput anketa o funkcionisanju kompanije ili obaveštenja o obaveznom kodeksu oblačenja.

„Ljudi prirodno reaguju na osetljive i veoma kontekstualne imejl poruke, naročito kada fišing oponaša njihov stvarni radni proces ili lokalne specifičnosti.

Svesni toga, sajberkriminalci svoje zamke čine sve personalizovanijim, a očekuje se da će se ovaj trend dodatno ubrzati sa razvojem generativne veštačke inteligencije“, komentariše Milan Kojić, Channel menadžer u kompaniji Kaspersky zadužen za zapadni Balkan.

„Srećom, sistematsko razvijanje sajber budnosti daje merljive rezultate u smanjenju rizika: redovna obuka i simulacije napada, prema analitici efikasnosti KASAP-a, drastično smanjuju podložnost fišing napadima – sa 60% na svega 5–7%. Kako bi zaštitile ljude i poslovanje od pretnji usmerenih na zaposlene, organizacijama snažno preporučujemo da uvedu kontinuirani program podizanja svesti o sajberbezbednosti za sve zaposlene.“

Novi paketi Kaspersky Automated Security Awareness Platforme čine obuku, zasnovanu na gotovo 30 godina Kaspersky stručnosti u oblasti sajberbezbednosti, dostupnom organizacijama sa različitim budžetima i potrebama.

Sve tri opcije obuhvataju integrisane simulacije fišing napada i pomažu organizacijama da učvrste bezbedne obrasce ponašanja i smanje sajber rizik koji potiče od ljudskog faktora.

Dizajniran za mala i srednja preduzeća, KASAP Essential razvija osnovne veštine zaposlenih u oblasti sajberbezbednosti i pomaže u održavanju usklađenosti putem obuke prilagođene korisnicima i jednostavne za upravljanje.

KASAP Proactive pruža kontinuiranu, proaktivnu obuku i merenje rezultata i predstavlja najbolji izbor za kompanije sa više od 1.000 zaposlenih.

Za velika preduzeća sa razvijenom kulturom bezbednosti i organizacije koje posluju u regulisanim industrijama, KASAP Advanced pruža alate za kreiranje prilagođenih programa podizanja svesti o bezbednosti – lokalno, u okviru sopstvene infrastrukture (on-premises), ili u oblaku.

Za besplatnu probnu verziju KASAP-a i procenu trenutnog nivoa kulture sajberbezbednosti u organizaciji, posetite: https://www.k-asap.com