Aerodrom na Zlatiboru poslovaće po Net Zero konceptu

"Gradimo ekološki aerodrom koji će direktno i indirektno stvoriti i do 5.000 novih radnih mesta. Aerodrom je strateška odluka koja određuje razvoj Zlatibora za narednih 50 godina", istakao je u intervjuu za Zlatiborske vesti, Milan Stamatović predsednik opštine Čajetina.

- Zlatibor je pokazao da ume da raste, sada mora da pokaže da ume i da se transformiše. Izgradnja aerodroma koja je već započela nije pitanje komfora, već dugoročne konkurentnosti.

Bez njega Zlatibor ostaje regionalna planinska destinacija. Sa njim postaje međunarodni centar turizma, investicija i mobilnosti. Ako želimo da budemo vidljivi i dostupni svetu, moramo biti povezani sa svetom na premijum nivou.

To je strateška odluka za narednih 50 godina razvoja, ne samo Zlatibora, već i cele Zapadne Srbije, kaže predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović.

Dodaje da je dostignut plafon rasta koji je moguće ostvariti samo drumskim saobraćajem.

- U 2025. godini imali smo 1.291.224 noćenja i 456.102 dolaska, uz rast stranih gostiju od preko 24 odsto.

Međutim, vreme putovanja oko 140 minuta iz Beograda i 200 minuta iz Novog Sada postaje ograničavajući faktor.

Dalji razvoj bez vazdušne dostupnosti jednostavno nije moguć na željenom nivou, jer u savremenom turizmu vreme je postalo važnija valuta od cene. Gosti iz premijum i MICE segmenta biraju destinacije koje su brzo i lako dostupne.

Razlika između dva i po sata vožnje i 35 minuta leta nije samo logistička nego psihološka i tržišna.

Aerodrom ne donosi samo infrastrukturu, već potpuno novu tržišnu poziciju koja omogućava prelazak na celogodišnji premijum i poslovni turizam - kaže Stamatović.

Govoreći o izgledu aerodroma napominje da je projektovan dokazanim domaćim ekspertskim timom koji je na Aerodromu Nikola Tesla uradio razvojne projekte vredne više od milijardu evra.

- Razvoj je fazan, po modelu koji se pokazao najuspešnijim na sličnim planinskim destinacijama u Evropi. Početak će biti namenjen malim električnim letelicama i eVTOL vazdušnim taksijima za kratke prevoze do same destinacije.

Aerodrom će poslovati po Net-Zero konceptu, što znači da energiju proizvodi iz čistih izvora i kompenzuje sve emisije, pa na kraju nema negativan uticaj na životnu sredinu.

Posebna specifičnost je RVT tehnologija, sistem daljinske kontrole letenja gde kontrolori ne sede u fizičkom tornju, već upravljaju saobraćajem iz udaljenog centra koristeći kamere visoke rezolucije i senzore.

Na pitanje o ekonomskoj računici, odgovara da ova investicija nije trošak.

- Sam aerodrom će direktno zaposliti oko 100 ljudi na operacijama, bezbednosti, održavanju i administraciji.

Međutim, kroz indirektne i posledične efekte ukupan broj novih radnih mesta biće između 2.600 i 5.000. Ta radna mesta nastaju u hotelijerstvu i ugostiteljstvu, transportu i logistici, maloprodaji i uslugama, gradnji i infrastrukturi, kao i u turizmu i organizaciji događaja. Iskustva iz Alpa su nedvosmislena.

U Kuršavelu i Samedanu svaki uloženi evro generiše između 5 i 7 evra dodatne vrednosti. Insbruk je u 2025. godini sa 882.876 putnika ostvario profit pre oporezivanja veći od 6,2 miliona evra i prihod od 42 miliona evra, dok turizam u Tirolu zahvaljujući aerodromu čini više od 9 odsto regionalnog BDP-a.

Na Zlatiboru to znači direktan uticaj na rast BDP-a regije i povećanje prosečne potrošnje po gostu.

Planirano je, ističe Stamatović, finansiranje kroz model koncesije na 25 do 50 godina, zavisno od pregovora sa potencijalnim operaterima.

- Investicija ne opterećuje budžet opštine niti države – dolazi od strateških partnera koji će upravljati aerodromom i plaćati godišnju koncesionu naknadu opštini.

U ovoj godini ulaganja su ograničena na izradu master plana, što je najveći izdatak u ovoj fazi.

Izvor: eKapija