Trgovački lanci gase svetla i skraćuju radno vrijeme radi uštede energije

Uz rastuće račune za energiju i strah od moguće racionalizacije, neke evropske maloprodajne kompanije već gase svetla u svojim prodavnicama i razmišljaju o skraćenju radnog vremena ove zime, dok neke od njih već imaju potpuno energetski održive prodavnice.

Vlade i energetske kompanije već podstiču ljude i kompanije da smanje potrošnju energije i osmisle planove za vanredne situacije kako bi smanjili zavisnost od uvoznog gasa ako postoji nestašica povezana sa ratom u Ukrajini.

Austrijska podružnica multinacionalnog trgovačkog lanca SPAR Group će na taj način skratiti vreme u kome se reklame svetle ispred njenih prodavnica i otvorenih prostora oko više od 1.500 poslovnih jedinica u Austriji. To će smanjiti potrošnju energije za milion kilovat sati godišnje, rekao je portparol kompanije, ali nije precizirao koliko će novca uštedeti.

Prošlog meseca, šef Leclerc-a je upozorio da bi najveći francuski trgovac hranom mogao da smanji radno vreme kako bi se izborio sa nestašicom struje.

Pre nešto više od nedelju dana, konkurentski francuski trgovački lanac Carrefour potpisao je „EcoVatt povelju“ sa nacionalnim operaterom energetske mreže RTE, smanjujući potrošnju električne energije u svojim prodavnicama tokom perioda velike potražnje.

Neki trgovci na malo, uključujući belgijske Colruit i Ahold, mogli bi biti delimično zaštićeni od potencijalnih poremećaja u snabdevanju energijom i većih troškova jer već primenjuju programe održive energije koji štede električnu energiju.

„Nikakve konkretne mere nisu planirane u kratkom roku, ali je ambicija da nastavimo da radimo na tome kao deo naše ukupne energetske politike. Zato nemamo nikakve svetleće table, odlučujemo se za zatvorene zamrzivače, rashladne komore i slično“, rekao je portparol Kolrujta.

Kompanija već ima 44 prodavnice sa "nultim fosilnim gorivima", što znači da ne koriste lož ulje ili prirodni gas, već se greju u potpunosti na otpadnu toplotu i zelenu struju.

Ahold takođe traži načine da smanji potrošnju energije, rekao je izvršni direktor Frans Muler. „Nismo doneli nikakve odluke o radnom vremenu, ali mnogo više proučavamo pitanje korišćenja energije“, rekao je on.

Kompanija već sprovodi programe za uštedu gasa, uključujući otvaranje sledeće godine svojih prodavnica Albert Heijn, koje će u potpunosti raditi uz pomoć održive energije.

Nemačka želi da pomogne domaćinstvima u borbi protiv inflacije poreskim promenama

Nemačko ministarstvo finansija planira da podigne prag poreza na dohodak i blago poveća dečije dodatke kao odgovor na najvišu stopu inflacije u zemlji u poslednjih nekoliko decenija, saopštili su u utorak zvaničnici vlade.

Neoporezivi iznos prihoda tako bi od sledeće godine trebalo da bude podignut na 10.632 evra, a zatim na 10.932 evra u 2024. sa sadašnjih 10.347 evra.

Dalje, trebalo bi podići i granicu prihoda na koju se primenjuje najviša poreska stopa – tako će se od sledeće godine po najvišoj stopi oporezovati godišnji prihod od 61.972 evra, a 2024. godine iznosiće 63.515 evra. Poređenja radi, najviša stopa je sada godišnji prihod od 58.597 evra i više.

Zvaničnici najavljuju i da će dečji dodatak za prvo dvoje dece porasti za 8 evra, na 227 evra mesečno u 2023. godini.

Kao rezultat planiranih poreskih promena, poreski prihodi bi trebalo da budu smanjeni za 10,12 milijardi evra sledeće godine i za 17,5 milijardi u 2024. godini.

Ovi planovi nemačkog ministra finansija Kristijana Lindnera, iz pro-poslovne stranke Slobodne demokrate, imaju za cilj da obezbede izvesno olakšanje domaćinstvima nakon što je inflacija u julu dostigla 8,5 odsto, podstaknuta skokom cena hrane i energije.

Međutim, koalicioni političari iz stranke Zeleni, kao i krajnje levice Linka, odmah su napali te planove, tvrdeći da od njih najviše koriste bogati.

Mere poreskih olakšica vredne milijarde evra, od kojih oni koji najviše zarađuju imaju tri puta veću korist od onih sa niskim primanjima – to nije u skladu sa trenutkom“, rekla je portparolka za finansijska pitanja Zelenih za novinsku grupu RND.

Nemačko krovno udruženje za socijalnu zaštitu je, pak, saopštilo da bi dečiji dodatak trebalo da se poveća za najmanje 10 odsto, odnosno 22 evra.

Oni koji zaista žele da pomognu porodici ne bi trebalo da se zabavljaju kikirikijem“, poručuju iz udruženja.

Izvor: SEEbiz