Slovenski poslodavci traže radnike u Srbiji

Pošto slovenački poslodavci u mnogim delatnostima već duže vreme ne mogu da nađu dovoljno kadrova, a potrebe na tržištu rada su sve veće, više od 50 njih je u organizaciji Zavoda za zapošljavanje ponovo otišlo u Srbiju gde su se predstavili potencijalni radnici.

Slovenija ne može bez strane radne snage, a učenje slovenačkog i integracija su mnogo brži za radnike iz zemalja bivše Jugoslavije.

Više od 50 slovenačkih poslodavaca, zajedno sa predstavnicima Slovenačkog zavoda za zapošljavanje, otputovalo je u Srbiju, gde su se u Beogradu, i Nišu predstavili potencijalnim radnicima, javlja RTV Slovenija.

U Sloveniji se traži sve - zdravstvo, socijalna zaštita, transport, ugostiteljstvo, proizvodnja, rekla je generalna direktorka Slovenačkog zavoda za zapošljavanje Greta Metka Barbo Škerbinc.

Istovremeno je istakla fer zapošljavanje, bez posrednika, podizanje svesti o pravima, platama, informisanju o životu u Sloveniji, jer ne žele zlostavljanje i eksploataciju.

Srbija je po broju izdatih boravišnih i radnih dozvola na trećem mestu među zemljama iz kojih dolaze strani radnici. Nina Dinić je, na primer, u Sloveniju došla iz Niša pre godinu dana, položila ispit iz slovenačkog jezika, radi u ljubljanskom kliničkom centru, gde je potrebno još 200 medicinskih sestara.

U međuvremenu, i na Balkanu nedostaje radnika, a one koji žele da odu u inostranstvo pozivaju Austrija i Nemačka sa većim platama.

Ukoliko Slovenija ne obezbedi uslove za njihov dolazak i boravak, još više radnika moraće da se nađe u Indiji, Nepalu, Bangladešu i na Filipinima.

"Bojim se da će tada engleski postati osnovni jezik, što nije u redu ako živimo u Sloveniji", rekla je Vesna Tadić iz ljubljanskog Kliničkog centra.

Brža procedura bi pomogla, ali ne da radnici daju otkaz u matičnoj zemlji i onda čekaju. „Sređivanje svih papira traje oko četiri meseca“, objašnjava Roman Tadina iz Termi Olimia.

Time se podstiču i drugi oblici, poput rada na crno, a radnici odlaze i u druge zemlje“, upozorava generalni direktor Zavoda za zapošljavanje.

Kako kaže, primer bi mogao da bude i zakon o poplavama, koji je strancima omogućio da brzo počnu da rade na otklanjanju posledica, dok je još bila u toku procedura za sve dozvole.

Izvor: SEEbiz