Kada su greške plodonosne

Ko želi da bude i ostane inovativan, mora da rizikuje i da računa i na neuspeh. Grad Beč je odlučio da sa strategijom „Inovativni Beč 2020“ stvori dobar okvir za inovacije unutar i izvan gradske uprave.

U to spada i uspostavljanje dobrog odnosa prema neuspehu. Važno je izbeći greške koje sa sobom nose velike posledice, ali dopustiti one greške koje mogu da budu motor za inovacije. To je bila tema nedavno održane 3. Bečke konferencije o inovacijama.

Oko 350 gostiju iz oblasti istraživanja, uprave i privrede diskutovalo je o jednom od poslednjih velikih tabua našeg, ka uspehu orjentisanog, društva – o kulturi neuspeha. Greške same po sebi pod određenim okolnostimakriju veliki potencijal.

Kada i kako se taj potencijalmože aktivirati i iskoristiti zavisi od toga kako se neuspeh ocenjuje i kako se odnosi prema greškama. Stručnjaci iz oblasti kulture neuspeha i menadžmenta inovacija ponudili su neka rešenja, praktična iskustva iz preduzeća i istraživačkih ustanova, kako to funkcioniše.

„Kada preduzetnici žele da sprovedu kreativne i inovativne ideje moraju upravo tada na početku da učine hrabre korake. To znači takođe da može doći do neuspeha i pored dobrog menadžmenta i pažljivog planiranja“, kaže odbornica za ekonomska i finansijska pitanja u Beču, RenateBrauner.

Odlučujuće je, iz grešaka naučiti, jer kroz njih postaje jasnije, šta ne funkcioniše. Ono što je važno je izbeći opasne i skupe greške a one inovativne i kreativne je poželjno činiti. Ali za sve to je potreban okvir i organizaciona podrška i posebno hrabrost pojedinca. 

Izvor: