EEB: Subvencije nisu rešenje za slabu regulativu u zelenoj industriji

Evropska komisija je usvojila Okvir za državnu pomoć u okviru Inicijative za čistu industriju (CISAF). Iako na ovaj način Evropska unija nastoji da javnu podršku usmeri prema zelenoj i industrijskoj tranziciji Evrope, postoje propusti koji su zabrinuli javnost, upozorio je Evropski biro za životnu sredinu (EEB).

Kao pozitivna strana ovih promena, izdvojeno je nekoliko važnih elemenata. Prvo, podrška za obnovljivi vodonik kroz davanje prioriteta tehnologijama koje proizvode vodonik pomoću vetra i sunca, za razliku od onih koje se oslanjaju na fosilna goriva. Zatim, snažna primena principa „Ne nanosi značajnu štetu“ (DNSH), koji nalaže da investicije u obnovljive izvore energije i niskougljenična goriva ne smeju ugroziti druge aspekte životne sredine.

Takođe, uvedena je obaveza da korisnici državne pomoći najmanje 50 odsto sredstava usmere ka projektima koji doprinose zelenoj tranziciji i smanjenju troškova energetskog sistema – na primer, zamenom fosilnih goriva obnovljivim izvorima.

Prednost se daje i projektima koji unapređuju materijalnu efikasnost, čime se podstiče racionalnije korišćenje resursa i smanjenje otpada.

Uz to, postavljeni su viši ekološki standardi za proizvođače čistih tehnologija, koji sada moraju koristiti najbolje dostupne proizvodne metode sa niskim emisijama.

Negativna strana novih pravila

I pored pozitivnih pomaka, novi okvir ima ozbiljne propuste koji bi mogli da ugroze ciljeve zelene tranzicije, upozorava EEB.

Pre svega, ne prepoznaje se stvarna cena zagađenja – javni novac može da završi kod industrija koje negativno utiču na zdravlje ljudi i životnu sredinu, bez odgovornosti.

Drugo, iako su značajne, subvencije ne mogu da budu dovoljna nadoknada za lošu regulativu – javna pomoć ne sme da zamenjuje snažno zakonodavstvo.

Kao naredno, ističe se da ne postoji garancija da će sredstva biti uložena u javni interes. Sredstva bi trebalo da prate ciljeve EU u zaštiti životne sredine, ali je ostavljeno previše prostora za različita tumačenja i zloupotrebe.

Posebno se ističe činjenica da, iako postoje određena ograničenja, ulaganja u fosilni gas ostaju dozvoljena. Na kraju, ovaj okvir samo podstiče države članice da uključe ekološke i socijalne uslove, ali ne uvodi obavezujuće zahteve.

Izvor: Energetski portal