Dekarbonizacija postaje ključni uslov za konkurentnost srpske industrije
Evropska unija ubrzano pooštrava regulatorni okvir u oblasti klimatske politike, energetike i održivosti, zbog čega se pred industriju u Srbiji postavljaju novi zahtevi koji će u narednim godinama značajno uticati na konkurentnost domaćih kompanija, posebno onih koje posluju na tržištu Evropske unije.
Među najvažnijim izazovima izdvajaju se smanjenje emisija ugljen-dioksida, diversifikacija izvora energije i veće korišćenje obnovljivih izvora. Ove promene više nisu samo pitanje ispunjavanja ekoloških standarda, već predstavljaju važan faktor za očuvanje izvozne konkurentnosti i dugoročne održivosti poslovanja.
O tim temama razgovarano je i tokom sastanaka predstavnika Srbije sa zvaničnicima Evropske komisije u Briselu, gde je poseban akcenat stavljen na ubrzavanje procesa prilagođavanja domaće industrije evropskim pravilima i omogućavanje kompanijama da lakše sprovedu neophodne investicije u energetsku tranziciju.
Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež ocenio je da je za domaću privredu od ključnog značaja da se što pre uključi u procese dekarbonizacije, unapredi energetski portfolio i poveća korišćenje obnovljivih izvora energije. Prema njegovim rečima, upravo od brzine prilagođavanja zavisi konkurentnost srpskih kompanija na evropskom tržištu.
Poseban izazov očekuje energetski intenzivne industrije, među kojima su proizvođači građevinskih materijala, hemijska industrija, proizvođači mineralnih đubriva, metalurški sektor i druge grane sa velikom potrošnjom energije. Upravo će ove kompanije biti među prvima koje će osetiti efekte novih evropskih propisa, uključujući sve strože zahteve u oblasti emisija i ugljeničnog otiska proizvoda.
Istovremeno, energetska tranzicija otvara i nove razvojne mogućnosti. Investicije u energetsku efikasnost, sopstvenu proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, digitalno upravljanje potrošnjom energije i primenu cirkularnih modela poslovanja postaju važan element povećanja konkurentnosti i smanjenja troškova proizvodnje.
Izvor: PKS
