ŠTA JE LIGHTS OUT PROIZVODNJA? DA LI MOŽEMO PROIZVODITI U MRAKU?

Mnogi industrijalci su sanjali da za proizvodnju koriste način razmišljanja “postavi i zaboravi“. Jednostavno se pojavite na poslu, pokrenite mašine, ugasite svetla i izađete na vrata.

Nema radnika. U zgradi uopšte nema ljudi. Samo mašine rade ono što najbolje znaju – tačne, ponovljene zadatke pri brzinama koje su daleko već e od njihovih kolega od krvi i mesa.

“Lights out“ proizvodnja je način poslovanja koji koristi potpuno automatizovanu tehnologiju za vođenje proizvodnog procesa fabrike sa malo ili bez ljudske intervencije. Ovo zahteva podršku više tehnologija koje zajedno zaokružuju ciljani proces.

Ovakvi proizvodni pogoni koji prakti čno rade punih dvadeset četiri sata zvuče kao čista fantazija, ali su danas realnost u proizvodnim pogonima širom sveta.

Iako je većina objekata u ranoj fazi automatizacije proizvodnih aktivnosti , rešenja za automatizaciju se sve više usvajaju u industriji.

Koliko ovo prednosti ima, možemo nabrajati duži vremenski period, ali svakako se drastično smanjuje mogućnost nesreće na radnom mestu, zatim troškovi za klimatizaciju prostorija, a i sama cena rada je drastično povoljnija nego u tradicionalnim neautomatizovanim, ili polu automatizovanim proizvodnjama.

Treba naglasiti da i proizvođači mogu računati na puno manje problema vezanih za kvalitet finalnog proizvoda, jer – za razliku od ljudi – mašine mogu tačno da repliciraju traženi standard, iz dana u dan.

ZAŠTO “LIGHTS OUT“ NAZIV ZA OVAKVU PROIZVODNJU?

Prevedeno sa engleskog dobijamo sliku da su svetla ugašena u hali gde se odvija proizvodnja, a to zapravo najbolje opisuje koliko se čovek mora uključiti u proces.

Kada se primene svi faktori neophodni za ovakav vid proizvodnje, svetla bukvalno mogu da se ugase, i kao što je malopre rečeno – da se izađe na vrata.

Eto još jednog faktora uštede, električna energija za osvetljenje je praktično svedena na minimum, čak iako se proizvodni proces obavlja noću.

Ovo je proizvodni metod koji zahteva malu ili nikakvu interakciju ljudi – u suštini radi samostalno, čak i u mračnoj i inače praznoj fabrici.

Da biste to posti gli, morate biti u mogućnosti da automati zujete svaki pojedinačni korak proizvodnog procesa.

Kompanije koje koriste ovu strategiju to rade sa tehnološkim paketom koji obično uključuje mašinski vid, opremu za aditivnu proizvodnju (3D štampanje), industrijski IoT, ivično računarstvo, podatke u oblaku, mašinsko učenje i robotiku.

Jedan primer kompanije koja koristi ovu tehniku sa velikim efektom je FANUC, koja koristi fabriku za proizvodnju robota i proizvodnih sistema bez ljudske pomoći.

O tome ste mogli dosta da pročitate i u nekim od ranijih brojeva časopisa Industrija.

KAKVE SVE PREDNOSTI DONOSI POTPUNO AUTOMATIZOVANA PROIZVODNJA?

Potpuna automatizacija može biti od izuzetne koristi , posebno u teškim i za ljude potencijalno štetnim proizvodnim okruženjima kao što su ona koja sadrže ulja i maziva, agresivne hemikalije, isparenja, itd.

Na kraju krajeva, roboti mogu biti napravljeni od daleko izdržljivijih komponenti od njihovih ljudskih kolega.

Iako već ina proizvođača trenutno ne teži automatizaciji od početka do kraja, već ina trenutno koristi ili namerava da koristi mnoge procese koji podržavaju put ka potpunoj automatizaciji.

Osnovne prednosti ovakve proizvodnje su smanjenje troškova, i poveć anje efikasnosti i bezbednosti na radu, ali takođe uključuju i poboljšanu operativnu efikasnost, smanjenu proizvodnju otpada, kao i na kraju svega – proizvod uvek istog i zadovoljavajućeg kvaliteta.

DA LI JE ONDA BAŠ SVE SAVRŠENO U TAKVOJ PROIZVODNJI?

Kompanije koje se odluče za “Lights out“ takođe moraju biti spremne za eventualne situacije kao što je održavanje. Iako su mašine manje sklone greškama od ljudskih operatera, i one imaju svojih mana.

Mašine se vremenom habaju i troše, kao i alati koji se primenjuju i vremenom se kvare. Međuti m, automati zacija može značajno da smanji uti caj takvih slučajeva sužavanjem vremena zastoja, i ponekad, čak i dinamičkim planiranjem popravki.

Čitajući podatke koje dobijaju iz proizvodnje, proizvođači mogu daljinski nadgledati opremu za bilo kakve abnormalnosti još u fazama pre havarije ili zastoja u radu.

Osim automatskog zaustavljanja mašine radi popravke pre nego što izazove bilo kakvo dalje habanje ili oštećenje okolnih mašina, ovaj način nadzora i upravljanja proizvodnjom takođe može ponuditi propisano održavanje, sa već planiranim scenarijima, ako dođe do nepoželjnih situacija.

Mnoge od njih se mogu i rešiti bez odlaska do same mašine, već putem intervencije operatera online.

Kao i kada se vozač Formule 1 požali timu da ima neki problem, a oni sa Pit Wall-a pritisnu dugme ili dva, i bolid opet ima najbolje performanse, kao pre problema.

Naravno pričamo o današnjoj Formuli 1, ne o vremenu Šumahera i Sene.

Eto, da malo približimo pojam “Lights out“ proizvodnje, pošto odlično ide uz temu ovog broja, ali i da vidimo koje sve prednosti nam može doneti ovakav vid proizvodnje.

Uvek se priča i o tome kako će nam ovo zameniti radna mesta, ali to je proces koji se ne zaustavlja od prve industrijske revolucije.

Ali, moderno doba traži i moderan pristup poslovanju, pa tako i proizvodnji.

Zašto naša proizvodnja ne bi bila na 100% produkti vnosti , dok smo mi u prirodi na pecanju?