Šta je to metaverzum i zašto je toliko kontroverzan?

U svetu u kojem se tehnologija razvija brže nego što društvo uspeva da je u potpunosti razume i prihvati, metaverzum se pojavio kao jedan od najambicioznijih i najintrigantnijih koncepata današnjice.

U pitanju nije još jedan prolazni trend iz Silicijumske doline – metaverzum je ideja o budućnosti interneta u kojoj virtuelna i fizička realnost postaju gotovo nerazdvojive.

Za neke je to sledeći logični korak u razvoju digitalne komunikacije, za druge – distopijska vizija sveta u kojem se brišu granice između stvarnog i virtuelnog. I dok se globalni tehnološki giganti utrkuju u razvoju svojih verzija metaverzuma, sve veći broj običnih korisnika, analitičara i regulatornih tela postavlja jedno važno pitanje: u čemu je suština metaverzuma i zašto on izaziva toliku podelu mišljenja?

Šta je metaverzum i kako se razlikuje od interneta koji poznajemo?

Metaverzum, u svom najelementarnijem obliku, predstavlja zbir digitalnih prostora koji su međusobno povezani i u kojima korisnici, putem svojih avatara, mogu da se kreću, komuniciraju, kupuju, igraju, rade i uče.

Za razliku od sadašnjeg interneta, koji je većinom statičan i temelji se na dvosmernoj interakciji između korisnika i sadržaja, metaverzum obećava trodimenzionalni, imerzivni svet koji simulira fizičku prisutnost.

Možete ga zamisliti kao prošireni internet u koji ulazite putem VR (virtuelne realnosti) ili AR (proširene realnosti) uređaja, a ne preko ekrana.

Na primer, umesto da gledate YouTube video o odmoru na plaži, vi biste mogli da doživite tu plažu, da hodate po virtuelnom pesku, slušate talase i pričate sa drugim avatarima. Da, baš kao u igrici – ali mnogo kompleksnije.

Jedan od primera kako svakodnevni pojmovi iz fizičkog sveta dobijaju novu dimenziju u metaverzumu jeste pitanje praktične korisnosti: recimo, razmišljanje o funkcionalnosti i estetici čak i u virtuelnim prostorima.

Ako ste ikada birali dimenzije peškira prilikom opremanja kupatila, znate koliko je važno da stvar bude i lepa i upotrebljiva – isti princip važi i u metaverzumu, samo što je u pitanju digitalni objekat.

Klikom na dimenzije peškira birate ono što vama odgovara, a u metaverzumu ćete to moći da radite u realnom vremenu, u prostoru koji izgleda gotovo kao pravi.

Razlika između tradicionalnog interneta i metaverzuma nije samo u tehnologiji – već u nivou interakcije, identiteta i iskustva. I upravo zato izaziva toliko pažnje, ali i zabrinutosti.

Zašto metaverzum izaziva kontroverze?

Iako je ideja metaverzuma revolucionarna, ona se ne doživljava univerzalno pozitivno. Kritike ne dolaze samo od konzervativnih struja koje zaziru od tehnologije, već i od stručnjaka iz oblasti psihologije, sociologije, bezbednosti i digitalne etike. Najčešće kritike odnose se na gubitak granica između stvarnog i virtuelnog sveta, potencijalne zavisnosti i gubitak identiteta.

Jedna od osnovnih briga jeste stvaranje paralelne stvarnosti u kojoj korisnici mogu da pobegnu od stvarnih problema. Ako metaverzum postane mesto gde je „sve moguće“, pitanje je kada će se javiti problemi poput zanemarivanja fizičkog zdravlja, poremećaja u percepciji vremena i prostora, ili psiholoških problema zbog nedostatka stvarnih socijalnih interakcija.

Takođe, metaverzum se često kritikuje zbog potencijala za digitalni nadzor i komercijalnu eksploataciju. U svetu gde svaki klik, pokret i pogled mogu biti praćeni, rizik od zloupotrebe podataka je ogroman. Tehnološke kompanije koje ulažu milijarde dolara u razvoj metaverzuma ne rade to iz altruizma – njihov cilj je monetizacija korisničkog iskustva, a to otvara vrata novim vrstama reklamiranja, uticaja i manipulacije.

Najveći izazov metaverzuma nije tehnološki, već etički – kako osigurati da ovaj virtuelni prostor ostane bezbedan, ravnopravan i smislen za sve korisnike.

Mogućnosti za obrazovanje, rad i umetnost

I pored brojnih kontroverzi, metaverzum ima ogroman potencijal – posebno u oblastima kao što su obrazovanje, rad na daljinu i umetnost. Zamislite učionicu u kojoj đaci ne čitaju o istoriji, već „šetaju“ kroz antički Rim. Ili kancelariju u kojoj sarađujete sa kolegama iz pet različitih zemalja, a svi se nalazite u istoj virtuelnoj sobi.

Rad u metaverzumu već je počeo da menja poimanje produktivnosti i prisustva. Sve više kompanija testira virtuelne sastanke i „office space“ rešenja koja kombinuju efikasnost digitalnih alata sa iskustvom prisustva koje daje VR. U umetnosti, granice kreativnosti se brišu – 3D galerije, digitalne skulpture i performansi koji ne zavise od fizičkog prostora otvaraju sasvim novu etapu u kulturnoj produkciji.

Tu se prirodno uklapa i uticaj lokalne kulture. Urbana kultura Srbije, koja kombinuje tradiciju sa savremenim izrazima, od grafita i rep muzike do dizajna i street fashion estetike, u metaverzumu može dobiti novu dimenziju – kroz virtuelne izložbe, koncerte, pa čak i brendirane digitalne komade garderobe ili nameštaja. Posetite urbana kultura Srbije i već sada možete da vidite kako se identiteti i vrednosti prenose na digitalni jezik.

Metaverzum pruža šansu onima koji nemaju pristup „velikim centrima moći“ da postanu vidljivi u globalnom digitalnom prostoru – ali ta moć mora biti ravnomerno dostupna, da ne bi postala još jedna platforma za privilegovane.

Da li je svet spreman za metaverzum?

Jedno je sigurno – tehnologija metaverzuma već postoji i razvija se. Pitanje nije da li će postati deo naše svakodnevice, već kada i na koji način. Međutim, svet se još uvek adaptira na društvene mreže, pa čak ni regulacija interneta nije u potpunosti zaživela. U tom kontekstu, metaverzum predstavlja sledeći veliki izazov.

Odgovornost za oblikovanje metaverzuma ne leži samo na tehnološkim kompanijama. Tu su i zakonodavci, obrazovne institucije, umetnici, psiholozi, inženjeri, korisnici. Svako mora da da doprinos kako bi metaverzum postao siguran, etički i društveno koristan prostor.

Takođe, metaverzum ne mora biti masovni beg iz stvarnosti, već most između fizičkog i digitalnog sveta – ako ga tako osmislimo. On može pomoći da edukacija bude dostupnija, umetnost vidljivija, rad fleksibilniji, a kontakti širom sveta prirodniji.

Ali, ako ne postavimo jasna pravila na vreme, postoji realna opasnost da postane još jedna zatvorena platforma, pod kontrolom nekolicine velikih igrača, u kojoj će korisnici imati iluziju slobode, dok su u suštini – proizvod.

Pitanje nije samo da li smo tehnološki spremni za metaverzum, već da li smo psihološki, društveno i etički spremni da ga živimo.

Metaverzum je istovremeno i obećanje i upozorenje. U njemu se krije potencijal za neverovatna otkrića, ali i za ozbiljne promašaje. Može da donese revoluciju u načinu na koji učimo, radimo i stvaramo, ali i da nas udalji od stvarnog sveta, od tela, od emocije, od spontanosti.

Metaverzum ne mora biti beg – može biti alat. Ali da bi to zaista bio, potrebno je da kao društvo donesemo svesne odluke o tome šta tamo unosimo – i šta iz njega uzimamo. Jer, kao i u svakom svetu – virtuelnom ili stvarnom – najvažniji sadržaj i dalje ostaje čovek.