Industrija 56 / jun 2015.
24
Podaci ukazuju na to je iskorišćeno negde oko
jedne četvrtine hidroenergetskog potencijala
planete. Najveći neiskorišćeni deo se nalazi u ne-
razvijenimzemljama, što ima i svoju dobru stranu.
Budući da će rasti potreba za energijom, moći će
da se iskoristi ovaj ogromni prirodni resurs.
Nabrojaćemo tri osnovne vrste hidroelektrana:
•
Protočne – one nemaju ili imaju jako malu
akumulaciju – direktno se koristi kinetička
energija vode za pokretanje turbina. Njih
je najjednostavnije izgraditi i imaju veoma
mali uticaj na okolinu. Loša strana je to što
zavise od trenutnog protoka vode;
•
Akumulacione – ove hidroelektrane
predstavljaju najčešći način dobijanja
električne energije iz energije vode. Prave
se pregrađivanjem reke i zaustavljanjem
toka pomoću brane. To dovodi do stvaranja
akumulacionog jezera uzvodno od brane,
koje sadrži velike količine vode. Ova voda
predstavlja rezervoar energije a može biti
iskorišćena i u druge svrhe, kao što su
navodnjavanje i ribolov;
•
Reverzibilne – slična je po konstrukciji akumulacionoj
hidroelektrani, ali ima velike pumpe koje u doba manje
potrošnje struje vraćaju vodu u akumulaciono jezero, a
u vreme povećane potrebe za energijom puštaju vodu iz
akumulacije i proizvode struju.
Najveća hidroelektrana na svetu je hidroelektrana Tri klanca u Kini, s
branom na rjeci Jangce, trećoj najdužoj reci na svetu. Ona ima najveću
instaliranu snagu na svetu, od 22 500 MW.
Ukupan potencijal hidroenergije u Srbiji procenjuje se na 17 000 gi-
gvat-sati od čega je iskorišćeno oko 10 000 gigavat-sati. Preostali hidro-
energetski potencijal se procenjuje na oko 7 000 gigavat-sati i to u slivu
Morave, Drine, Lima i Dunava. Ta područja su pogodna za izgradnju
objekata snage veće od 10 megavata i godišnju proizvodnju oko 5 200
gigavat-sati.
GEOTERMALNA ENERGIJA
Toplotna energija Zemlje predstavlja geotermalnu energiju. Ova toplo-
ta unutrašnjosti Zemlje je nastala još prilikom formiranja planete pre
četiri milijarde godina a raspad radioaktivnih elemenata u stenama u
kontinuitetu regeneriše tu toplotu. Baš iz tog razloga, ovaj vid energi-
je spada u obnovljive. Posrednik koji prenosi toplotu iz unutrašnjosti
Zemlje na površinu je voda ili vodena para. Ona se kao kišnica probija
duboko po pukotinama gde se zagreva a zatim ide nazad ka površini u
obliku gejzire. Elektrane koje koriste ovaj vid energije mogu da budu
funkcionalne tokom 95% bilo kog prerioda.
Vekovima se geotremalna voda koristi za povećanje prinosa a dobar
primer za to je i Mađarska, koja trenutno pokriva 80% energetskih
potreba staklenika geotermalnom energijom. Korišćenje geotermalne
energije se vrši na direktan ili indirektan način.
Direktan način podrazumeva korišćenje vruće vode koja izbija ili se is-
pumpava iz Zemlje. Ta vruća voda služi za grejanje kuća ili staklenika, za
određene procese u industriji i slično. U Rejkjaviku na Islandu se nalazi
najveći geotermalni sistem za grejanje i tamo se skoro 90% domaćin-
stava greje na ovaj način.
Indirektno se ovaj vid energije koristi za dobijanje električne struje.
Vruća voda i vodena para služe za pokretanje generatora i praktično
nema emisije štetnih gasova. Prednost se ogleda u tome što se ovaj
tip elektrana može sagraditi u najrazličitijim okruženjima, od farmi,
pustinjskih površina pa sve do šumsko rekreativnih područja.
Za proizvodnju struje iz geotermalnih izvora temperature, vodemoraju
biti 100 stepeni Celzijusa, dok je temperatura vode geotermalnih izvo-
ra u Srbiji najčešće u opsegu do 40 stepeni Celzijusa. Ukupna toplotna
snaga koja bi se mogla ostvariti korišćenjem izvora termalne vode u
Srbiji, iznosi oko 216 MWt.
ENERGIJA PLIME I OSEKE
Poreklo ove energije dugujemo gravitacionim silama Sunca i Meseca.
Iako potencijal plime i oseke nije uopšte zanemarljiv, za sada nema
većih komercijalnih eksploatacija. Ovaj tip energije se može iskoristiti
na mestima gde je dosta izražena razlika plime i oseke – veća od 10
metara a princip rada je sličan hidroelektrani. U ulazu pogodnog za-
liva se postavi brana i kada se nivo vode podigne, propušta se preko
turbine u zaliv. Pošto se zaliv napuni vodom, brana se zatvara i čeka se
na pad nivoa vode da bi se voda propustila van zaliva. Turbine mogu
biti jednosmerne, što je jednostavnije ili dvosmerne, da bi se iskoristio
protok vode u oba smera.
Najveće svetske “plimske” elektrane:
•
Sihwa Lake, Južna Koreja – 254 MW;
•
La Rance, Francuska – 240 MW – prva elektrana ovog tipa u
svetu, podignuta 1966. godine;
•
Swansea Bay Tidal Lagoon, Velika Britanija – 240 MW.
Kapacitet elektrane La Rance je otprilike petina kapaciteta prosečne
nuklearne elektrane.
Kada se projekat elektrane koja koristi energiju plime i oseke, uporedi
sa elektranama na rekama - dolazi se do vrlo visokog troška. Ekološki
problemi su, kao i kod hidroelektrana, povezani sa nestajanjem nekih
vidova organizama i taloženjemmulja.
Energetski potencijal obnovljivih izvora energije u Srbiji je značajan i
prema procenama stručnjaka, ravan gotovo polovini godišnje potrebe
zemlje za energijom. Gledano u evropskim okvirima, imamo veći po-
tencijal odMalte ali sa druge strane u oblasti korišćenja vetra značajno
zaostajemo za Danskom ili Španijom. Najveći potencijal pokazuje kori-
šćenje biomase i on je procenjen na oko 2,7 miliona tona ekvivalenta
nafte (ten) ili 63% ukupnog potencijala. Od ostalih obnovljih izvora
energije, 0,6 miliona ten je u neiskorišćenom hidropotencijalu (14%),
0,2 miliona ten u geotermalnim izvorima (4,5%), 0,2 miliona ten u
energiji vetra (4,5%) i 0,6 miliona ten u sunčevom zračenju (14%).
Direktive EU o obnovljivoj energiji su obavezale članice, da se do 2020.
godine obezbedi da obnovljiva energija čini 20% ukupne potrošnje
energije u Evropskoj uniji.
Nacionalni akcioni plan za obnovljive izvore energije Republike Srbije
predviđa da je potrebno izgraditi 1 092 MW novih kapaciteta za pro-
izvodnju struje, da bi se ostvario cilj od 27% udela obnovljivih izvora
energije. Podela bi bila sledeća: objekti snage 500 megavata za proi-
zvodnju struje iz vetra, 438 megavata mini hidroelektrana, 100 mega-
vata elektrana na biomasu, 30megavata na biogas, po 10megavata na
deponijski gas i sunčevu energiju, tri megavata za elektrane na otpad i
jedan megavat na geotermalnu energiju.
obnovljivi izvori energije
novljivi iz or energij
