obnovljivi izvori energije
OIE – ENERGIJA BUDUĆNOSTI
Industrija 56 / jun 2015.
20
P
ođimo od pitanja šta je to energija? Najjednostavnije,
energija predstavlja sposobnost vršenja rada. Mi živimo u
svetu energije i praktično sve što nas okružuje zasnovano
je na korišćenju neke vrste energije.
Osnovni oblici energije su nagomilana i prelazna energija, a sve do sad
poznate prirodne procese i fenomene možemo objasniti sa nekoliko
oblika energije prema sledećim definicijama: kinetička energija, po-
tencijalna energija, toplotna energija, gravitacija, elastičnost, elektro-
magnetizam, hemijska energija, nuklearna energija i masa.
Osnovni izvori energije koje nalazimo u prirodi su: energija Sunca –
fotosinteza, isparavanje, strujanje vode i vazduha, energija Zemlje
- geotermalna i energija gravitacije; posledica gravitacione sile Sunca,
Meseca i Zemlje je nastanak plime i oseke.
Kada govorimo o prirodnim, odnosno primarnim oblicima energije
možemo ih podeliti na obnovljive i neobnovljive s obzirom na vre-
mensku mogućnost njihovog iscrpljivanja. Epitet obnovljivi, ovi izvori
duguju činjenici da se energija troši u iznosu koji ne premašuje brzinu
kojom se stvara u prirodi. Rezerve obnovljivih izvora energije se često
procenjuju na eksploataciju u periodu od nekoliko miliona godina. To
čini osnovnu razliku od neobnovljivih izvora, čije su rezerve procenjene
na nekoliko desetina ili stotina godina a njihovo stvaranje je trajalo
neuporedivo duže.
Načelna podela oblika energije na obnovljive i neobnovljive.
1. Neobnovljivi oblici energije:
•
Fosilna goriva (ugalj, nafta, zemni gas, uljni škriljci)
•
Nuklearna goriva
2. Obnovljivi oblici energije:
•
Vodne snage (energija vodotokova, morskih struja i talasa, plime
i oseke)
•
Biomasa (i biogas, uključujući i drvo i otpatke)
•
Energija Sunčevog zračenja
•
Energija vetra
•
Unutrašnja toplota Zemlje (geotermalna energija)
•
Energija plime i oseke
•
Energija talasa
Obnovljive izvore energijemožemo podeliti u dve glavne kategorije:
•
tradicionalne obnovljive izvore energije kao što su biomasa i
energija velikih hidroelektrana, i
•
"nove obnovljive izvore energije" poput energije Sunca, energije
vetra, geotermalne energije i slično.
•
Razvoj obnovljivih izvora energije pogotovo od vetra, vode, Sunca
i biomase je važan iz nekoliko razloga:
•
ovi izvori energije imaju vrlo važnu ulogu u smanjenju emisije
ugljen dioksida (CO2) u atmosferu. Ovo ujedno predstavlja važan
deo politike Evropske unije;
•
povećanje udela obnovljivih izvora energije povećava energetsku
održivost sistema jedne zemlje. U isto vreme, pomaže u
poboljšanju sigurnosti dostave energije i tako smanjuje zavisnost
od uvoza energetskih sirovina kao i električne energije;
•
u dogledno vreme se očekuje da će obnovljivi izvori energije
postati ekonomski konkurentni konvencionalnim izvorima
energije.
Ekonomsku konkurentnost već pokazuje nekoliko tehnologija, a naro-
čito energija vetra, male hidrocentrale, energija iz biomase i sunčeva
energija. Kao glavni problem za instalaciju novih postrojenja, javlja se
njihova početna cena jer ona podiže cenu dobijene energije u prvim
godinama čak i do nivoa potpune neisplativosti u odnosu na ostale
komercijalno dostupne izvore energije. Moramo naglasiti da veliki
udeo u proizvodnji energije iz obnovljivih izvora čini ekološka svest
stanovništva kao i politička volja za investiranjem u postrojenja za pro-
izvodnju "čiste" energije.
Danas novi izvori energije proizvode samo mali deo ukupne svetske
energije. Taj udeo u budućnosti bi trebalo znatno uvećati jer neobnov-
ljivih izvora energije ima sve manje i njihove rezerve su na izmaku, a
takođe njihov štetni uticaj sve je izraženiji u zadnjih nekoliko godina.
Sunce, bez koga nema života na našoj planeti, daje Zemlji nekoliko
hiljada puta više energije nego što čovečanstvo u trenutnoj fazi razvoja
uspeva da potroši. Sve govori u prilog činjenici da se obnovljivi izvori
mogu i moraju početi bolje iskorišćavati i da ako budemo pametno
radili ne moramo brinuti za energiju nakon fosilnih goriva.
TEHNOLOGIJE OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE
Opet moramo poći od nama najbliže i navažnije zvezde. Najveći deo
tehnologija obnovljivih izvora energije se direktno ili indirektno na-
paja iz Sunca. Zemljina hidrosfera, odnosno voda, upija najveći deo
dolazećeg zračenja. Količinski najviše zračenja se apsorbuje na maloj
geografskoj širini u području oko ekvatora, ali putem vetrova i mor-
skih struja ta energija raspršuje po čitavoj planeti. Sunčeva energija je
nezaobilazna i za distribuciju padavina kao i za uzgajanje biljaka koje
su potrebne za proizvodnju biogoriva. Strujanje obnovljive energije
uključuje prirodne fenomene kao što su: sunčeva svetlost, vetar, valo-
vi, geotermalna toplota - kao što Internacionalna Agencija za Energiju
objašnjava: „Obnovljiva energija je dobijena iz prirodnih procesa koji
se konstantno obnavljaju. U svojim različitim oblicima, dobija se direk-
tno iz Sunca ili iz toplote stvarane duboko u Zemlji. To još uključuje
električnu struju i toplotu dobijenu iz izvora poput Sunčeve svetlosti,
vetra, okeana, hidroenergije, biomase i geotermalne energije te bio-
goriva i hidrogena dobijenog iz obnovljivih izvora“.
Svaki ponaosob od ovih obnovljivih izvora ima jedinstvene karakteristi-
ke koje utiču na to kako i gde su korišćeni.
Filozofi u staroj Grčkoj, a još ranije njihove kolege u Indiji i Kini objašnjavali su strukturu
prirode korišćenjem njenih osnovnih elemenata. Ovi elementi su u antičkoj filozofiji
predstavljani kao fundamentalni delovi čitavog kosmosa, uz čiju pomoć se ostvaruje
postojanje svih stvari. Vetar, voda, zemlja i vatra. Tri od ova četiri osnovna elementa danas
su nam poznata kao obnovljivi izvori energije.
≡
Autor teksta: Ivan Bošnjak
novljivi iz or energij
