ENERGIJA VETRA
Od svih obnovljivih izvora energije, energija vetra predstavlja naj-
brže rastući izvor. Kao i kod ostalih izvora i ovde postoje pozitivne
i negativne strane – kada smo kod negativnih, osnovni problem
jeste efikasnost. Istraživanja u Velikoj Britaniji, koja ima preko 250
elektrana na vetar, pokazuju da veliki broj njih proizvodi manje od
20% maksimalne moguće proizvodnje, dok dve vetroelektrane
proizvode jedva 10% u odnosu na mogući maksimum. Najveća
ovakva elektrana na tlu Ujedinjenog Kraljevstva je postigla svega
18,7% od maksimalne projektovane efikasnosti. Potrebno je
naglasiti da je prihvatljiva norma za elektrane na vetar između
25 i 30%. Ovakvi rezultati govore u prilog protivnicima korišće-
nja energije vetra a sa druge strane, stručnjaci tvrde da rezultati
variraju od godine do godine i stoga moraju biti uzeti sa odgova-
rajućim oprezom.
Bez obzira što je energija vetra uvek relativno skupa u poređenju
sa korišćenjem fosilnih goriva, to nije zaustavilo razvoj industrije
energije vetra.
Vetar ima ogromnu snagu koju povremeno uočimo kroz njegovu
izrazitu razornumoć, audužemperoduonmožedaoblikuje teren
ili izazove erozije u nekim oblastima. Čovek je od vetra napravio
saveznika, počevši još od pomorskih plovidbi a prvi pisani podaci
govore o vetrenjači izgrađenoj u Persiji 947. godine. Veruje se
da su vetrenjače korišćenje u Kini i Japanu još pre 3 000 godina.
Na tlu Evrope vetrenjače su se pojavile u 12. veku i od tada pa
do 19. veka vetar je korišćen kao veoma značajan izvor energije.
Sve evropske zemlje su imale veliki broj vetrenjača (od 18 000 u
Nemačkoj do preko 20 000 u Francuskoj) a možda najpoznatija
zemlja vetranjača je Španija zahvaljujući Servantesovom “Don
Kihotu”. Kod nas je tradicija korišćenja vetra postojala takođe od
19. veka, a prva vetrenjača je izgrađena u Elemiru kod Zrenjanina.
Što se tiče korišćenja energije vetra, Srbija u odnosu na zemlje
Evropske unije kasni barem20 godina. Naravno da su uzroci ovog
kašnjenja višeslojni i da pored postojanja tehnički iskoristivog
potencijala vetra, mora biti uređena i odgovarajuća zakonska
regulativa.
METOD ATLASA VETRA
Kako izmeriti energetski potencijal vetra? Postoje geografske
karte na kojima su ucrtane oblasti sa karakterističnim intenzite-
tima brzine vetra, odnosno gustinama snage vetra na određenoj
visni iznad tla. Zbir ovakvih karata se naziva Atlas vetra a prvi
evropski Atlas je objavljen 1989. godine.
Prilikom izrade Atlasa vetra određenog područja, koriste se baze
podataka o karakteristikama vetra postojećih meteoroloških
stanica i podaci satelitskih merenja kao i oni prikupljeni pomoću
meteoroloških balona.
ATLAS VETRA SRBIJE
Prva studija energetskog potencijala vetra Srbije izrađena je 2002.
godine za potrebe Elektroprivrede Srbije (EPS). Utvrđen je znača-
jan energetski potencijal vetra, posebno u oblasti južnog Banata
i istočne i jugoistočne Srbije. Studijom je procenjen potencijal
vetra u Srbiji na oko 1 300 MW, a moguća godišnja proizvodnja
električne energije iz vetra na 2,3 TWh.
Snaga vetra se menja tokom vremena i te promene se ne mogu
sa preciznošću predvideti u dužem vremenskom intervalu. Tako
da priključenje vetroelektrane na mrežu podrazumeva da u
elektroenergetskom sistemu moraju postojati i elektrane koje
omogućavaju isporuku balansirane energije. Ovde se prvenstve-
no misli na hidroelektrane koje smo naveli kao komplementarne
vetroelektranama. Balansiranje podrazumeva da proizvodnja i
eventualna kupovina električne energije bude jednaka potrošnji.
Praksa je pokazala da je učešće vetroelektrana do 10% u ukupnoj
proizvodnji električne energije, moguće uspešno balansirati. U
pojedinim zemljama je učešće vetroelektrana značajno iznad
10%; Danska, na primer, planira da u budućnosti ovo učešće bude
na nivou od 50%.
