Industrija 56 / jun 2015.
22
Idealno mesto za vetroelektrane su lokacije na kojima je prosečna br-
zina vetra veća od 4,5 m/s sa mogućim konstantnim strujanjem vetra
i sa minimalnom verovatnoćom olujnih udara. Prema lokaciji na kojoj
se postavljaju, postoje kopnene, priobalne i vetroelektrane na moru.
Postoje dva tipa vetroelektrana u zavisnosti od toga kakav se tip vetro-
generatora koristi:
•
sa vertikalnom osovinom: jednostavne za izradu, lake za
održavanje, bliže su tlu, izdržljive, pokreću se i pri najmanjem
vetru, nezavisne od smera duvanja vetra ali imaju manju
iskoristivost od horizontalnih;
•
sa horizontalnom osovinom: dosta su rasprostranjene i liče
na prave vetrenjače, zbog svoje visine hvataju brži vetar ali
moraju biti usmerene ka vetru i skuplje su od prethodnih.
Po veličini ili instaliranoj snazi, vetroagregatemožemo podeliti namale
(1 do 100 kW), srednje (100 kW do 1,5 MW) koji su u komercijalnoj
upotrebi i velike sa snagom od preko 1,5 MW koje su najčešće postav-
ljene na morskoj pučini gde je i brzina vetra najveća.
Potpisnik ovih redova često ima prilike da, putujući Dunavskom magi-
stralom, čežnjivo pogleda u ogromne vetrenjače sa rumunske strane
reke u visini Golupca pitajući se, kada će doći pravo vreme za naše
vetrenjače u toj oblasti.
POLITIKA KORIŠĆENJA ENERGIJE VETRA
Kao i za bilo kakvo ozbiljno planiranje i za izgradnju vetroelektrana su
neophodni propisi, politička volja i efikasnost administracije. Srbija je
potpisnica Kjoto protokola a pored toga mnogi međunarodni ugovori,
protokoli, preporuke i akti sigurnomogu delovati kao podsticaj za kori-
šćenje izvora obnovljive energije.
Što se tiče procesa za dobijanje građevinske dozvole za izgradnju
vetroparka i dalje postoje izvesne nejasnoće u smislu tumačenja nad-
ležnosti i u sprovođenju samog postupka izdavanja dozvola. Sama pro-
cedura izdavanja građevinske dozvole jeste kompleksna, ali u osnovi
postoje potrebni propisi koji omogućavaju njeno dobijanje. Nejasnoće
su u najvećoj meri vezane za propise o zaštiti životne sredine i za usva-
janje pozitivne politike u toj oblasti.
ENERGIJA SUNCA
Tek kada smo pre tridesetak godina postali svesni ozbiljne opasnosti
od promene klime koju smo sami prouzrokovali i kada je evidentno
značajno smanjenje rezervi fosilnih goriva, setili smo se da pogledamo
ka nebu. Sunčevo zračenje, odnosno energija Sunčevog zračenja je
najveći i pri tome potpuno čist izvor energije. Sunce je na posredan ili
neposredan način izvor gotovo sve raspoložive energije na Zemlji - ova
energija potiče od nuklearnih reakcija u njegovom središtu u kome
temperatura doseže 15 mil. °C. Ove reakcije predstavljaju fuziju, kod
koje spajanjem vodonikovih atoma nastaje helijum, uz oslobađanje
velike količine energije.
Direktno iskorišćenje energije Suncamože se uraditina sledeće načine:
•
Pomoću solarnih panela ili kolektora – solarna energija se na
ovaj način pretvara u toplotnu i u većini slučajeva se koristi za
zagrevanje vode.
•
Koncentrisanje solarne energije – usmeravanje solarnog
zračenja upotrebom polja ogledala u jednu tačku u kojoj se
neka tečnost zagreva na visoku temperaturu. Ovako zagrejana
tečnost se koristi za proizvodnju električne energije. Ovo je
osnovni način rada u današnjim solarnim elektranama.
•
Solarne ćelije – pretvaranje solarne energije direktno u
električnu energiju.
Po proračunima, naša planeta zemlja za 71 minut primi toliko solar-
ne energije koliko je dovoljno za energetske potrebe čovečanstva za
čitavu godinu. Trebalo bi spomenuti i da solarna energija predstavlja
osnovni izvor energije za satelite i svemirske sonde nakon lansiranja.
Podrazumeva se, da se solarne ćelije gotovo uvek koriste u kombinaciji
s baterijama da bi se izbegao prekid napajanja kad satelit ili sonda nije
u položaju iz kog se vidi Sunce.
Što se tiče zagađenja prirodne okoline, solarna energija predstavlja
čist izvor energije nakon instalacije. Međutim, javljaju se određeni pro-
blemi prilikom postupka proizvodnje solarnih ćelija koje su direktno
povezane sa proizvodnjompoluprovodnika. Proizvodnja poluporovod-
nika ima otrovne nusproizvode a takođe tokom proizvodnje dolazi do
emitovanja gasova staklene bašte. Sasvim je sigurno da će se solarna
energija sve više koristiti u budućnosti, jer će se zahvaljujući naučnim
istraživanjima smanjiti cena i povećati efikasnost ovog, veoma bitnog
izvora energije.
Jedan od najvećih projekata solarnih elektrana, Blythe u Kaliforniji, još
uvek nije počeo sa komercijalnom proizvodnjom jer postoje indicije
da će narušiti prirodno okruženje Mohave Indijanaca. Impresivno za-
mišljen sa četiri identična postrojenja od po 250 MW snage, što bi u
zbiru dalo fantastičnih 1GW snage. Ali je zato Ivanpah Solar Electric
Generating System, na granici Kalifornije i Nevade aktivna od počet-
ka 2014. godine i po proračunima može snabdeti energijom 140 000
domova. Čitav kompleks je vredan 2,2 milijarde dolara i sastavljen je
od 173 500 heliostata (kompjuterski kontrolisanih ogledala) koji prate
sunčevu putanju i reflektuju svetlost ka tri solarna tornja sa kotlovi-
ma koji su puni vodom. Kotlovi pregrevaju vodu u super toplu paru
na temperaturama do 550 stepeni Celzijusa, koja zatim pokreće stan-
darde turbine radi generisanja električne energije. Njena snaga (377
MW) je samo za polovinu slabija od snage nuklearne elektrane Krško.
Budući da je jedan od vlasnika elektrane svetski gigant Gugl, jasna je
činjenica u kojoj meri je solarna energija energija budućnosti.
Energiju Sunca za proizvodnju električne energije možemo iskoristiti
na dva načina: posredno preko toplotnog kružnog procesa i direktno
korišćenjem fotoefekta. Znatno bliže ekonomičnosti je prvi pristup, ali
za drugi postoji veći podsticaj i brže se razvija.
TERMOELEKTRANE NA SUNČEVU ENERGIJU
Ovaj tip termoelektrana se u osnovi ne razlikuje od ostalih elektrana
koje toplotnu energiju pretvaraju u električnu. S obzirom na to da
nemaju štetnih produkata prilikom proizvodnje električne energije, a
imaju srazmerno dobru efikasnost (20-40%), definitivno imaju svetlu
budućnost. Toplotnom energijom se zagreva fluid čiji se produkti kori-
ste za stvaranje električne energije putem generatora.
Solarne termoelektrane sastoje se od ogledala i rezervoara fluida koji
se zagreva i takav prolazi kroz turbine generatora. Možemo ih podeliti
u sledeće kategorije:
•
Parabolični kolektori (najveći potencijal za komercijalno
koršćenje)
•
Solarni tornjevi
•
Solarni tanjiri
Spomenućemo još Fresnel reflektore, kao jednu od najmlađih tehno-
logija ovog tipa. Sve ove termoelektrane koriste primarno direktnu
komponentu Sunčevog zračenja i da bi bile efikasne moraju pratiti
kretanje Sunca.
obnovljivi izvori energije
novljivi iz or energij
