metalna industrija
ŽELEZARA SMEDEREVO
Industrija 62 / jun 2016.
22
S
ve ove informacije zvuče obećavajuće za železaru koja ima
veliki značaj za grad Smederevo i Srbiju. Od Železare Sme-
derevo živi direktno oko 5 000 ljudi ali računajući njihove
porodice - mnogo više, a indirektno, tu su dobavljači, kompanije
za transport, rečno brodarstvo i svi ostali koji učestvuju u proce-
su proizvodnje. Kompanija Železara Smederevo d.o.o. čiji pogoni
su smešteni u selu Radinac u blizini Smedereva, Šapcu i Kučevu,
poznata je u Jugoistočnoj Evropi po proizvodnji čelika, toplo i hlad-
no valjanih proizvoda i belog lima.
ISTORIJA
Postoje razne priče o tome kako je železara izgrađena u
Smederevu. U jednoj od mnogih, drug Tito nije lepo razumeo
kada su mu njegovi savetnici rekli da grožđe uspeva na teritori-
ji Smedereva, a on kako ih je razumeo da su rekli gvožđe, nare-
dio je da se napravi železara. Međutim prava priča je drugačija,
po podacima sa web strane Železare Smederevo, ova železara
nastavlja tradiciju proizvodnje čelika i razvoja metalurgije na
ovim prostorima, čiji koreni su postavljeni pre nešto više od
100 godina.
Godine 2013. zaokružen je čitav jedan vek stvaranja istorije srp-
ske industrije čelika. Početak metalurgije u našoj zemlji vezuje se
za Srpsko Akcionarsko Rudarsko Topioničko Industrijsko društvo,
skraćeno SARTID, koje je osnovano 20. februara 1913. Bilo je to
„mešovito“ akcionarsko društvo manjinskog srpskog kapitala i
većinskog kapitala stranih akcionara. Na prostoru pored Dunava,
kilometar i po uzvodno od Smedereva, izgrađeni su prvi pogoni
predratne železare: kovačnica, valjaonica lima, pocinkovaonica,
Simens-Martinova peć, livnica čelika i valjaonica profila. Tako
počinje eksploatacija i prerada železne rude, izrada čeličnih
konstrukcija za mostove, opravka vagona i brodova, a u ratnim
vremenima radilo se i u službi odbrane zemlje.
U Železari Smederevo, kako se fabrika zvala posle Drugog svet-
skog rata, 1946. godine izgrađena je još jedna SM peć, druga
valjaonica lima i elektrolučna peć, a kapacitet železare nara-
stao je do tada neverovatnih i rekordnih 100 000 tona godiš-
nje. Godine 1960. Železara menja ime u "Rudnici i železara u
Smederevu". Godine 1962. doneta je odluka o izgradnji Nove
železare na lokaciji u Radincu, a kamen temeljac položen je 15.
maja 1964. godine. Projektovan kapacitet iznosio je 1,4 milio-
na tona. Godine 1969. ime je promenjeno u "Metalurški kom-
binat Smederevo", skraćeno MKS. U njemu
se između 1971. i 1979. godine puštaju u
rad novi pogoni: Aglomeracija, Visoka peć,
Konvertorska čeličana, Hladna valjaonica
i Topla valjaonica. Rekordna proizvodnja
1989. godine je oko milion tona tečne
faze. Prvobitno ime fabrike - SARTID sa
obeležjem godine nastanka 1913. vraćeno
je 1992. godine. Posle pet godina, 1997.
godine SARTID 1913 postaje Koncern crne
metalurgije SARTID a.d. sa tržištem u oko
20 zemalja. U martu 2002. godine Vlada
Republike Srbije, U. S. Steel i SARTID a.d.
potpisuju u železari Pismo o namerama i
strateškom partnerstvu. 12. septembra
2003. godine U. S. Steel je kupio SARTID
a.d. u stečaju, a u narednim danima i četiri
njegova društva. Registrovana je kompa-
nija U. S. Steel Serbia d.o.o. U prvim go-
dinama kompanija je kontinuirano ulagala
u pogone i postrojenja. Posle 18 godina
neaktivnosti, 2005. godine, ponovo je pu-
štena u rad Visoka peć broj 1 u železari u
Smederevu. Iste godine, Srpska agencija za
promociju stranih ulaganja i izvoza - SIEPA
proglasila je U. S. Steel Serbia d.o.o. najve-
ćim izvoznikom iz Srbije.
U aprilu ove godine Vlada Srbije i kineska kompanija Hestil potpisali su kupoprodajni ugovor
za Železaru Smederevo. Kineska kompanija Hestil preuzela je 98 imovinskih celina železare
za 46 miliona evra. Predsednik ove kompanije gospodin Ju Jong najavio je ulaganje od 300
miliona evra i da će biti zadržano svih oko 5 000 radnika. Hestil je najveći proizvođač čelika
u Aziji. Ova kompanija prošle godine je proizvela skoro 50 miliona tona čelika, a prihodi
u 2015. godini ove kompanije su 43 milijarde dolara. Svoje proizvode prodaju u preko 100
zemalja sveta, zapošljavaju na globalnom nivou preko 120 hiljada ljudi i doprinose društve-
nom bogatstvu u zemljama u kojima posluju.
≡
Tekst priredio: Stevan Jovičić
etalna industrija
Pogled na ceo kompleks
