metalna industrija
METALCI ILI UMETNICI?
STANJE I PERSPEKTIVE METALSKOG SEKTORA U SRBIJI
Industrija 62 / jun 2016.
18
Autor teksta: Zoran B. Pekez
Menadžer Vojvodina Metal Cluster-a
S
voje „zlatne dane“ metalski sektor u Srbiji dostigao je počet-
kom 80-tih godina XX veka i tada počinje sunovrat kome su
doprineli različiti faktori, kao što su ratovi, raspad jedinstve-
nog jugoslovenskog tržišta, sankcije SB UN, neefikasna privatizaci-
ja, dugotrajno restrukturiranje.
Poslednjih 35 godina, pored navedenih faktora, nepovoljnim po-
slovno okruženje u Srbiji čini: preuranjena i nekritički obavljena
liberalizacija, visoko učešće sive ekonomije, dugoročno nestabilan
devizni kurs i „precenjenost“ domaće valute koji favorizuje uvo-
znike i sputava razvoj domaće proizvodnje i izvoza, zatim, opšta
nelikvidnost u državi, opterećenost dugovima i manjak direktnih
investicija u metalski sektor. Kao rezultat sinergije svih navedenih,
ali i nekih drugih faktora, imamo potpuni raspad i kolaps domaće
proizvodnje u metalskom sektoru Srbije.
Sa tržišne scene nestale su nekada društvene, velike, moćne kom-
panije koje su zapošljavale po nekoliko hiljada ljudi. Istovremeno,
nastao je veliki broj malih, potom i srednjih preduzeća u metal-
skom sektoru Srbije.
Privreda Srbije, metalski sektor posebno, suočava se i sada sa
nizom prepreka i ograničenja u poslovanju kao što su: opšta ne-
likvidnost, visoka prezaduženost, nerešena pitanja vlasništva nad
imovinom, problemi i neregularnosti u domenu javnih nabavki,
nedostatak stvarne kontrole kvaliteta uvezenih roba, nelojalna
konkurencija stranih kao i domaćih firmi „u restrukturiranju“,
problemi i troškovi u domenu zaštite životne sredine, niska ener-
getska efikasnost i trend porasta troškova poslovanja. Ako tome
dodamo: opšti nedostatak stručnih kadrova sa aktuelnim znanjima
i veštinama potrebnim privredi i tehnološko generacijsko zaosta-
janje koje dovodi do pada konkurentnosti, onda je jasno da je put
oporavka težak i dug.
U ovom trenutku, vođeni smo podacima Privredne komore Srbije
sa kraja 2015. godine, gde u metalskom sektoru Srbije radi 5 263
privredna društva (oko 5,5% od ukupnog broja privrednih društava
u Srbiji ), sa oko 121 000 zaposlenih (oko 10,5% ukupno zaposlenih
u privredi Srbije).
Učešće metalskog sektora u fizičkom obimu proizvodnje je oko
10%, vrednost izvoza je 4,7 milijardi USD, vrednost uvoza oko 6,6
milijardi USD. Prvi kvartal 2016. godine pokazuje da izvoz nastavlja
da raste po stopi od oko 11,4%, a uvoz raste za manje od 1% u
odnosu na isti period prošle godine. Moguće je za očekivati da se
ovaj trend nastavi, posebno, ako se uzme u obzir rešavanje pita-
nja akvizicije Železare Smederevo od strane kineske kompanije
„Hestil“ kao i mogućeg i očekivanog konačnog rešavanja pitanja
„strateških preduzeća u restrukturiranju“ – koja su nas samo do
sada koštala preko 2 milijarde evra (ili skoro polovinu našeg izvoza
u prošloj godini).
Proces potpunog oporavka metalskog sektora evidentno da je
počeo, da traje i daje rezultate.
Kad kažemo „metalski sektor“ u stvari mislimo na čitavu metalsku industriju koja obuhva-
ta metalurgiju, mašinogradnju (uključujući brodogradnju) i metalopreradu (uključujući i
reciklažu). U osnovi, najčešće je u upotrebi statistička podela metalskog sektora nacionalne
statističke metodologije iz 2003. godine - po kojoj metalski sektor obuhvata 12 industrijskih
grana. Istorijat nastanka, razvoja, ekspanzije, krize i sada ponovnog oživljavanja metalskog
sektora u Srbiji je dug i pokazuje određene zakonomernosti koje pomažu u sagledavanju
budućnosti i perspektive ove vrste proizvodnje u Srbiji.
etalna industrija
