Industrija 59 / decembar 2015.
30
SCADA (engl. Supervisory Control And Data Acquisition) pred-
stavlja sistem za merenje, praćenje i kontrolu industrijskih si-
stema. Svaki proces u industriji, koji ima smisla automatizovati,
može naći primenu SCADA sistema i mreža.
Ovi sistemi, postoje u raznim oblicima od 60-tih godina, a od 90-
tih godina doživljavaju veliku ekspanziju sa pojavom sve bržih
i efikasnijih računarskih i mikrokontrolerskih uređaja. Mogu se
upotrebiti od npr. jednostavnog praćenja temperature, vlažno-
sti vazduha, pritiska, do veoma kompleksnog praćenja i kontro-
le proizvodnih procesa fabrike ili saobraćaja na železnici.
SCADA mreža se sastoji od jednog ili više MTU (engl. Master
Terminal Unit) koji su zapravo računarske stanice opremljene
odgovarajućim softverom i operativnim sistemom. Ove stanice
operatori koriste za praćenje i kontrolu jedne ili više RTU (engl.
Remote Terminal Unit). RTU je takođe računarski uređaj koji je
obično namenjen za rad u industrijskim uslovima ili čak u ek-
stremnim kao što je npr. okruženje u vasioni. Njegov zadatak je
da prikuplja informacije sa raznih digitalnih i analognih senzora
i da prosleđuje komande uređajima koji na neki način menjaju
stanje upravljanog sistema (generatori, releji i sl.). Često se za
njihovu realizaciju koriste razni tipovi PLC. Optički kablovi su
idealni za realizaciju SCADA mreže jer nude potpunu zaštitu od
emisije raznih zračenja, koja bi mogla da dovede do prenosa
pogrešnih informacija.
Još jedan oblik automatizacije koji uključuje računare je au-
tomatizovano testiranje, u kome je računarski kontrolisana
automatizovana oprema za testiranje programirana da simulira
ljude koji ručno testiraju aplikaciju. Ovo se često postiže kori-
šćenjem automatizovanih alatki u testiranju koje stvaraju spe-
cijalne zapise (koji su napisani kao računarski programi) a koji
usmeravaju ovu automatizovanu opremu kako bi se test izvršio.
AUTOMATIZACIJA I DRUŠTVO
Automatizacijom je pokrenuto i pitanje njenog uticaja na za-
pošljavanje. Početkom devetnaestog veka se pojavljuje pokret
radnika protiv Žakarovih automatizovanih mašina za tkanje.
Pokret se zvao ludistički. Ludistički pokret – Engleska, dobio je
ime po vođi Nedu Luddu. Luditi su mašine smatrali krivcima za
masovnu nezaposlenost koja je nastajala za vreme i nakon prve
industrijske revolucije, Masovno su se borili protiv kapitalistič-
kih preduzetnika tako da su od 1811. do 1816. godine, pored
uništavanja mašina, rušili fabričke zgrade i podmetali požare.
1812. godine, po nekim podacima, donesen je zakon protiv
ludita kojima se njihova dela kažnjavaju smrću, tako da su u ne-
koliko godina pogubljene čitave grupe radnika. Tokom vremena
radnici su shvatili da njihov loš položaj nije zbog mašina već u
načinu primene u kapitalističkom društvu.
Neki tvrde da automatizacija vodi većoj stopi zaposlenosti.
Jedan autor je izneo sledeći slučaj. Sama pojava automatizacije
izazvala je veliki strah. Mislilo se da će zamenjivanje radnika
kompjuterizovanim sistemima dovesti do visoke stope nezapo-
slenosti. U stvari, upravo suprotno se često pokazalo kao tačno,
npr. oslobađanje radne snage omogućilo je da više ljudi dobije
poslove koji zahtevaju visoke kvalifikacije i koji su bolje plaćeni.
Neki autori gledaju dalje u budućnost. Oni misle suprotno, da
je automatizacija na početku i da će se tek prikazati njen pravi
uticaj. Sa jedne strane, mnogi poslovi u proizvodnji su nestali u
Americi još tokom 90-tih, ali se povećala tražnja IT poslova koji
su bolje plaćeni nego manufaktura, a i više visoko obrazovanih.
automatizacija
tomatizac ja
