još uvek traje. U stvari, naš tranzicioni proces je bio uspešan samo
u delu uništavanja proizvodne baze stvorene u vreme socijalističke
privrede. U onom drugom delu tranzicije, koji je imao zadatak da
izgradi neki novi industrijski sistem, stvari su se bitno drugačije od-
vijale. Stvaranje novog industrijskog sistema je bio loše vođen pro-
ces, sa nedovoljno dobro osmišljenim prioritetima i instrumentima
za njegovo sprovođenje, i zato je on bio neuspešan. Kroz tranzicioni
proces, Češka Republika je izgradila ekonomski sistem u kojem indu-
strija generiše 38% BDP-a, sa preko 7% inženjera od ukupnog broja
zaposlenih. Industrija Srbije doprinosi u stvaranju nacionalnog BDP-a
sa samo 14%, a statistika ne beleži udeo inženjera u broju zaposlenih
industrijskih radnika. Ipak, moram da naglasim da, na osnovu sazna-
nja koje imamo u direktnim kontaktima sa industrijskim kompanija-
ma, bez obzira što se industrija Srbije nalazi u kriznom stanju, mislim
prevashodno na sektore koji čine takozvanu prerađivačku industriju,
odnosno manufacturing - postoji velika tražnja za kvalitetnim, krea-
tivnimmladim ljudima, odnosno inženjerima koji vladaju novim proi-
zvodnim tehnologijama i imaju veštinu u njihovoj praktičnoj primeni.
Nove proizvodne tehnologije su mehatronika, robotika i automati-
zacija u svim svojim oblicima. Svaka industrijska kompanija, bila ona
mala ili velika poput Siemensove fabrike vetrogeneratora u Subotici,
prosto vapi za mladim inženjerima koji imaju produktivno znanje u
ovim oblastima i posebno veštinu da ta znanja objedine i praktično
primene u rešavanju konkretnih radnih zadataka. Takavmladi inženjer
je za njih pravi poklon. Zato, ja mislim da sve što mi ovde produku-
jemo nalazi bez ikakvog problema mesto u industriji, ovakvoj kakva
jeste. Zatomogu da tvrdimda privreda Srbije ima veliku koristi od ove
laboratorije.
U budućnosti, ukoliko bi se desio, po meni malo verovatan proces
neke ozbiljne industrijalizacije i povratak visokotehnološke prerađi-
vačke industrije u privredni prostor Srbije, glavni limitirajući faktor
za ostvarivanje takvog cilja će biti kvalitetan ljudski resurs. Prosto,
naš obrazovni sistem u ovom trenutku ne bi mogao da odgovori ta-
kvim zahtevima, jer je proizvodnja inženjera jedan vrlo kompleksan
proces sa velikom vremenskom zadrškom – za proizvodnju jednog
inženjera sa diplomompotrebno je pet godina, a da bi on bio stvarno
operativan u industrijskim uslovima treba bar još toliko. To znači da
ako bi ovog trenutka doneli političku odluku da izgradimo ozbiljnu
industriju, mi bismo morali da se suočimo sa vremenskim asinhro-
nizmom od najmanje 10 godina u obezbeđivanju ljudskog resursa.
Zato je očuvanje kristalizacionih jezgara, poput ove laboratorije, od
fundamentalnog značaja za budućnost Srbije. Naša ključna kompa-
rativna prednost ne treba da bude jeftina fizička radna snaga, već
tehnološka spremnost ukupnog ekonomskog ambijenta, odnosno
znanje sadržano u dobro obučenim inženjerima, specijalizovanim za
domen novih proizvodnih tehnologija.
Nenad Ilić
Area Sales Engineer
Balkan Region
cell:+381 69 390 66 77
Representative office Kistler
Bulevar Despota Stefana, 12/VIII
Belgrade, Serbia
razgovor s povodom
razgovor s p vodo
Optički sistem za 3d mašinsko gledanje razvijen u CMSysLab i
instaliran na robotu za zavarivanje Yaskawa MA1400
