razgovor s povodom
LABORATORIJA ZA KIBERNETIKU I
MEHATRONSKE SISTEME – CMS
ys
L
AB
CyberMANUFACTURING SYSTEMS LABORATORY
Industrija 59 / decembar 2015.
16
Časopis Industrija:
Na Mašinskom fakultetu u Beogradu postoji
Laboratorija za kibernetiku i mehatronske sisteme. Možete li nam
detaljnije objasniti o kakvoj laboratoriji je reč?
Petar B. Petrović:
Laboratorija pripada Katedri za proizvodno
mašinstvo i jedna je od osam laboratorija koje čine Centar za nove
proizvodne tehnologije – istraživačku i obrazovnu bazu Mašinskog
fakulteta i Univerziteta za domen proizvodnih tehnologija.
Proizvodne tehnologije se neprekidno menjaju. Šezdesetih godina
prošlog veka u taj prostor počeli su da ulaze kompjuteri. To je bio
stidljiv početak jedne nove industrijske revolucije čije razmere tek
danas počinjemo da razumemo. Zahvaljujući vizionarskom duhu
ljudi koji su tada radili na Katedri za proizvodno mašinstvo, mi smo
vrlo brzo uspeli da prepoznamo značaj kompjutera kao ključne teh-
nologije za dalji razvoj i osmislimo niz istraživačkih programa koji su
imali za cilj da povežu čelik sa silicijumom, odnosno da digitalizuju
industriju Srbije. Tako smo, već krajem šezdesetih godina, počeli da
radimo na programima numeričkih alatnih mašina. Prva faza tog
projekta je okončana 1971. godine a rezultat je bio prva numerič-
ka mašina na ovim prostorima, koja je odmah stavljena u funkciju
izrade kompleksnih odlivaka za tada moćnu Fabriku radijatora u
Zrenjaninu. Već krajem sedamdesetih godina, Srbija je bila sposob-
na da svojim znanjem projektuje i proizvodi numerički upravljane
alatne mašine za potrebe domaće industrije i izvoz, a sredinom
osamdesetih je taj proces kulminirao kroz program masovnog izvo-
za numerički upravljanih horizontalnih obradnih centara HMC500
na tržište Sjedinjenih američkih država, upravo tamo gde je ova teh-
nologija i nastala. To je bio vrhunski proizvod, a neposredno pred
sve one tužne događaje koji su usledili devedesetih, Fabrika alatnih
mašina „Ivo Lola Ribar“ je mogla da izveze u SAD onoliko koliko je
mogla da proizvede takvih mašina. Kompjuter smo uveli u projekto-
vanje proizvoda i procesa, planiranje proizvodnje, upravljanje i nad-
zor proizvodnih procesa, odnosno u sve ono što je i danas trend i što
je osnova fabrika budućnosti, uključujući i program Industrija 4.0,
koji je inicirala Nemačka vlada a danas ima panevropsku dimenziju,
jedan novi i sveobuhvatni koncept u proizvodnim tehnologijama
koji će promeniti način na koji osmišljavamo, organizujemo i uopšte
stvaramo proizvode.
U takvom kontekstu smo mi na Katedri za proizvodno mašin-
stvo izdvojili jedno istraživačko i obrazovno jezgro koje nazivamo
Laboratorija za kibernetiku i mehatronske sisteme - CMSysLab, po-
vezujući dve stvari: kibernetiku, kao čisto matematičku disciplinu, i
prozivodne tehnologije kao nauku i veštinu proizvođenja, a zatim
sve to smestili u jedan praktični kontekst koji nazivamo mehatronski
proizvodni sistem. A šta je mehatronika? Robot je tipičan primer
mehatronskog sistema, CNC alatna mašina takođe, fleksibilne linije,
cele fabrike su mehatronski sistem. Laboratorija se bavi istraživanji-
ma u oblasti novih proizvodnih tehnologija, fokusirajući se na aspekt
sprege proizvodnih procesa, kao tradicionalnog prostora proizvod-
nog mašinstva, i nečeg novog, a to su savremene informaciono-
komunikacione tehnologije. Nas ta sprega prvenstveno interesuje
u oblasti tehnologije montaže, kompjuterskog upravljanja u auto-
matizaciji proizvodnih procesa, i šira oblast industrijske robotike
kao generičke proizvodne tehnologije, sa primarnim fokusom na
njene aplikativne aspekte i interakciju čoveka i robota u izvršavanju
različitih radnih zadataka. Posebno želim da naglasim našu eksper-
tnost u oblasti tehnologije montaže i automatizaciji ovog procesa
na proizvodnim linijama u automobilskoj industriji, industrji elek-
tronskih proizvoda, proizvoda za domaćinstvo i masovnu potrošnju
i tome slično. Takođe, unutar tehnologije montaže, mi sa posebnim
interesovanjem razvijamo različite koncepte robotizacije procesa
zavarivanja, zatim automatizacije procesa merenja različitih fizičkih
veličina, uključujući i dimenzionu metrologiju primenom tehnologi-
je laserskog skeniranja. U novije vreme, našu pažnju privlači tehno-
logija digitalne materijalizacije, odnosno ono što se u široj javnosti
naziva 3D štampom.
Eto to su činjenice koje određuju ovu laboratoriju. Ona nije nastala
kao rezultat pomodarstva, naprotiv mi smo je dosta kasno profili-
sali kao posebnu organizacionu jedinicu Centra za nove proizvodne
tehnologije, Katedre za proizvodno mašinstvo Mašinskog fakulteta
Univerziteta u Beogradu.
Ako neko u ovoj zemlji može najbolje da vam objasni trenutnu situaciju u industrijskom
sektoru Srbije, onda je to profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Petar B. Petrović, koji nam
je u kraćem razgovoru približio laboratoriju u kojoj se usavršavaju studenti završnih godina
na mašinstvu i dao kratak osvrt na stanje naše privrede. Pored toga imali smo zadovoljstvo
da u laboratoriji upoznamo i nove snage koje su budućnost naše industrijalizacije, pa u
drugom delu ovog teksta sledi i kratka priča sa njima.
≡
Razgovor vodio: Nikola Mirković
zgov r s povod m
Prof. Petar B. Petrović, Rukovodilac Laboratorije za
kibernetiku i mehatronske sisteme CMSysLab
