Industrija 58 / oktobar 2015.
34
UVOĐENJE NOVIH TEHNOLOGIJA
•
Tretman kanalizacionog mulja. Ako ViK preduzeće ima
postrojenja za sekundarni tretman otpadnih voda, velike
količine mulja se generišu. Odlaganje mulja na deponijama
je sve manje prihvatljivo, delom i zbog EU regulativa koje
se tiču količina biorazgradivog otpada koji se može odlagati
na deponijama. Poljoprivredna upotreba kompostiranog
kanalizacijskog mulja je problematična na mestima na kojima
je mulj zagađen industrijskim otpadnim vodama. U sve više
postrojenja za tretman otpadnih voda, mulj se razlaže kako bi
se dobio biogas, koji se zatim koristi za proizvodnju energije,
koja se može koristiti za zagrevanje objekata, pokretanje mašina
za tretman otpadnih voda ili prodaju električnoj mreži. Dodatna
prednost je značajno smanjenje količine organskog sadržaja u
mulju, što smanjuje troškove odlaganja.
•
Inteligetni vodomeri. Ovi vodomeri imaju opciju daljinskog
čitanja, tako da se štedi na troškovima radne snage.
•
Proces optimizacije. Velika količina novca se može uštedeti
efikasnijim radom postojeće infrastrukture. Proces optimizacije
ne podrazumeva velika investiranja, kao što su postrojenja za
tretman voda, cevovodi, crpne stanice i postrojenja za tretman
otpadnih voda. Fokus je na smart tehnologijama, uključujući
informacione tehnologije, prirodne nauke i biotehnologiju,
čijom primenom se može postići smanjenje infrastrukturnih,
operativnih troškova.
MERENJE POTROŠNJE
Glavna svrha merenja potrošnje vode je mogućnost izdavanja fak-
ture koja se bazira na stvarnoj potrošenoj količini. Naplata potroš-
nje je sistem koji daje podsticaje da se voda čuva.
U regionu JIE, većina domaćinstava kao i industrijskih i komercijal-
nih objekata imaju vodomere, mada stanovi u okviru zgrada obič-
no nemaju pojedinačne vodomere, posebno starije zgrade. Odnos
broja merenih priključaka i ukupnog broja priključaka se određuje
na nivou države, i obično je daleko ispod 100 procenata.
OSTALE REFORME MERENJA
Pored uvođenja novih vodomera, redovno baždarenje, održavanje
i zamena postojećih vodomera je takođe veoma važna, jer vodo-
meri vremenom postaju sve manje precizni.
Ako vodomeri prikazuju manju potrošnju od stvarne, komunalna
preduzeća gube prihod, a u slučaju da vodomeri prikazuju veću
potrošnju od stvarne, potrošači postaju nezadovoljni.
Prema zakonskoj regulativi većine zemalja, vodomeri se moraju
redovno baždariti, a najčešće se u slučaju kućnih vodomera malih
prečnika - baždarenje radi na svakih pet godina. Konačno, neki
troškovi mogu biti smanjeni ako se čitanje vrši ređe. Obično se
vodomeri čitaju svakog meseca ili jednom u dva meseca. Čitanje
vodomera može da služi i kao mogućnost da se naplata računa
vrši u kešu, mada je ovaj način naplate sve manje prisutan. U
poslednje vreme sve više komunalnih preduzeća se odlučuje da
čitanje kućnih vodomera vrši jednom ili dva puta godišnje, dok se
čitanje vodomera velikih potrošača i dalje vrši između 6 i 12 puta
godišnje. Ređe čitanje vodomera omogućava smanjenje troškova
osoblja, dok se računi i dalje izdaju jednom mesečno ili jednom
u dva meseca na osnovu procenjene potrošnje, a računi se prila-
gođavaju nakon sledećeg čitanja vodomera. Ako potrošač smatra
da se njegova potrošnja, u poređenju sa prethodnim periodom,
znatno promenila (na gore ili na dole), on može zahtevati prilago-
đavanje računa novoj potrošnji.
OSTALE MERE ZA ORGANIZACIONO
POBOLJŠANJE
•
Razvoj informacionih sistema - Kvalitetni podaci su neophodni
kako bi se procenile trenutne operativne, tehničke i finansijske
performanse, i na osnovu njih donosile pravilne odluke.
•
Nezavisna revizija učinka - Za razliku od revizije finansijskih
izveštaja koji su u većini zemalja regularni uslov koji treba
da potvrdi finansijsku tačnost i pouzdanost preduzeća, svrha
revizije efikasnosti je da da preporuke kako se može unaprediti
rad, na osnovu prethodne procene poslovanja.
•
Reforma tarifne politike i uspešnije generisanje prihoda
- Finansijski problemi kompanija, posebno sa aspekta
opticaja gotovine, mogu se olakšati na dva osnovna načina:
smanjenjem troškova i generisanjem većih prihoda.
ZAKLJUČAK
Na osnovu dugogodišnjeg iskustva u radu sa Vodovodnim predu-
zećima, posebno u oblasti naplate potraživanja i merenja utroška,
mogu slobodno da kažem da u Srbiji postoji kapacitet kao i moguć-
nosti za napredak - samo treba pronaći profesionalnu i političku
volju i orijentisati se ka razvoju.
Branislav Petković rođen je 1981. godine u Požarevcu,
diplomirao na Ekonomskom fakultetu 2004. godine. Deset
godina zaposlen je u JKP "Vodovod i kanalizacija" kao
rukovodilac sektora naplate. Član je više radnih grupa za izradu
i donošenje Zakona o komunalnim delatnostima kao i Zakona
o zaštiti potrošača. Na temu naplate i problematike vodovoda,
održao je niz predavanja, kako u Srbiji tako i u regionu. Danas
važi za jednog od najvećih stručnjaka u zemlji iz oblasti merenja
i mernih uređaja za obračun utrošene vode.
reč stručnjaka
č stručnjaka
